Obećani peščani sat – Marko Šelić Marčelo

No, oblik je takav da se nadole sužava, što trpač zaslepljen alavošću zaboravi. Trpaj, trpaj, vidiš da sve prolazi. Tovari, samo tovari, neće pući, večni smo. Šefe, ali sužava se – možda je neko od dvorskih čankoliza nekad procvileo u pola glasa, ako i toliko smeju. Ako smeju, smejao se. Ili ih je prostrelio onim svojim pogledom iz epicentra fenomena koji psihologija zove mračna trijada (narcisizam, makijavelizam, psihopatija), pa su progutali svoje reči i poslali ih dole ka žrvnju želuca koji provereno vari sve, i ostatke savesti i crvene linije i sram. Davno je to bilo, pre no što su moral-gliste sasvim stasale u lojal-liste. Množina, jer lista nije jedna: na glasačkom listiću ima mnogo brojeva koji sadrže kompilaciju poternica, pristalih na kolaboracionizam da poternica ne bude. Levak se, međutim, neminovno sužava, obruč je sad sasvim malen, manevarski prostor je takav da trpač još jedino računa da će trpilo izdržati. Da će igranje narodnog kola biti sprečeno kolom koje opkoljava levak: onom u kojem se za ruke drže neutralni, plus oni kupljeni, plus oni zabludelo zaljubljeni u gospodara.

Ali zidovi levka pucaju, i gadost se izliva u svojoj veličanstvenoj bljutavosti.

Čovek iznutra izliva se u javnost i svedoči. Govori sve ono što smo znali, sve najcrnje slutnje postaju činjenice. Priča stvari koje potvrđuju ne samo da je Ćacistan bio spreman da se brani oružjem, nego i da je policija to znala i saučestvovala. Ubijanje građana, i ne samo od batina. Kako je Gazda mislio da se izvuče s tim, ne kaže se u izlaganju. Dahije misle da Sultan ima plan. Nije im palo na pamet da za poslednju uru, dođe li, možda uopšte nema, da samo želi da zemlja gori ako On pada. Momčilo Marjanović prvi je, bar koliko javno znamo, razumeo dve stvari. To da onaj kojem služe zaista ne preza od takve komande – i ono što ova kolumna ponavlja godinama: nije da NJemu samo naši životi ne znače ništa, nego i životi njegovih soldata. Usput smo dobili i potvrdu da se pretorijanska garda plaća od naših para iz državnih preduzeća.

Prepiske sa Skaja pokazuju obećanja i garancije date kriminalcu, crno na belo sad se pojavljuje i to. Vojna vežba tokom noći, vojska koja puca na javnoj površini. Vojska. Noću. Puca. U selu. Predsednik Advokatske komore izjavljuje da lično ima informacije kako su na spisku onih koje je pred ostavku pomilovao Vođa – ljudi osumnjičeni za slučajeve nadstrešnice i Generalštaba. Ta imena se ne saopštavaju – da ne raspuknu onaj kaiš oko levka. Procenjeno je da bi taj nivo nepravde i odvratštine bio mnogo čak i za fanove. Procenjeno možda precenjeno: ti glasači i ti apstinenti dosad su pokazali da im apsolutno ništa nije mnogo. Ipak, to što režim strepi čak i od morala nemoralnih pokazuje svest o razmeri zlodela tog „milosrdnog akta“ zaštitnika sviju hulja. Narod koji bi to progutao nije u komi, nego mrtav. Čemu se Gospodar i nada. Trpaj, trpaj, tovari do kraja, preko svih granica i još malo dalje, u predele totalno fekalne da se pozira za hulje na platnu: zakaži skup u Novom Sadu, ovog puta stvarno, i neka datum bude baš šesnaesti. Baš taj broj, da napokon shvate ozbiljno šta znači nemati ni trunke stida. Izvedi okupaciju grada, obezbedi vanredne linije vozova, nek vide šta je sila, nek znaju da etičke nakaznosti ne treba da se gade, nego da je se plaše.

Ne ovako stilizovano, ali s istom poentom, lojalnima je – dok osećaju levak – objašnjeno da će biti što biti ne može: da ovo nije levak, nego peščani sat. Da posle uskog grla, ako se pregrmi, opet ide širina, sve prostranija i prostranija, sve slobodnija da se vršlja i satire, nekažnjeno, divljački, zauvek. Drčnost prema raskoši obruča zamagliće očiglednost da se svejedno curi prema dnu, prema tački gde više nema šta da se pokrade, raskući, razori i raščoveči. Momčilo Marjanović nije heroj, nego logičar. Očevidac očevidnosti. Vlasnik notornog zdravog razuma, kojeg ljudi rastegljive savesti ne moraju da nemaju. Na njihovu savest ne računamo, nikad i nismo. Ali gledačima svoje zadnjice u narednih desetak dana razum će možda krenuti čuvenom saobraćajnicom iz-dupeta-u-glavu, jer ovo je, kaže kampanja, zemlja koja gradi puteve.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.