Da li bismo od vanzemaljskog života mogli da se razbolimo – BBC News na srpskom

Nasin rover Istrajnost sakuplja i analizira uzorke stena sa Marsa.

Astronomi proučavaju kosmos u potrazi za planetama koje mogu imati atmosferu poput naše.

I slušamo radio signale koji bi mogli poticati sa dalekih planeta u našoj galaksiji.

Sve ove složene misije dele jedan zajednički cilj: otkriti da li život može da postoji, ili je ikad postojao, van Zemlje.

Ljudi decenijama traže znake života izvan naše planete, ali vanzemaljci možda ne izgledaju kao zeleni čovečuljci koje viđamo na filmu.

Štaviše, vrlo je verovatno da su oni mikrobi, prema astrobiološkinji i autorki doktorki Mikaeli Musilovoj, koja je vršila istraživanja sa institucijama kao što su NASA i Evropska svemirska agencija (Esa).

Ali ako bismo pronašli mikropski život u svemiru, da li bismo od njega mogli da se razbolimo?

I ako budemo putovali dalje od naše planete, da li bismo mi mogli biti ti koji će preneti te mikroorganizme dalje?

Neprijateljski uslovi

Musilova kaže za BBC-jev podkast Crowdscience da su prosti organizmi kao što su bakterije ti koji će najverovatnije preživeti neprijateljske uslove u svemiru.

Neke bakterije koje mogu da se nađu na Zemlji, kaže ona, mogle bi da prežive u svemiru dugo zbog njihove sposobnosti da se prebace u oblik spora – tip uspavanosti u kojem mogu da istrpe radijaciju.

„One stvore debeli zaštitni sloj u ćeliji – DNK se spakuje vrlo tesno i bude zaštićena uz pomoć specijalnih proteina koji na neki način funkcionišu kao sigurnosni pojasevi“, objašnjava ona.

„Oni održavaju DNK na jednom mestu, zato što radijacija ima običaj da razbije DNK u sitne čestice.“

Neke teorije sugerišu da bakterijski spore mogu potencijalno da prežive hiljadama godina u svemiru, kaže Musilova.

Ali takve teorije su hipotetičke, jer ih naučnici na Međunarodnoj svemirskoj stanici ne testiraju suviše dugo, ističe ona.

Iz svemira na Zemlju

Ključno pitanje na koje naučnici moraju da daju odgovor je da li potencijalni mikropski život tamo napolju može da se donese nazad na Zemlju – što je poznato kao povratna kontaminacija – i da se od toga mi razbolimo ili da na neki način bude opasan po nas.

Paneli eksperata prethodno su rekli da je rizik od površinskih uzoraka sa Marsa koji izazivaju štetu na Zemlji „izuzetno mali“.

Ipak, to je pretnja koju svemirske agencije kao što je NASA shvataju „prilično ozbiljno“ kaže Musilova.

Na primer, sada pauzirani program Povratka uzoraka sa Marsa – zajednički poduhvat Nase i Ese da se prvi put marsovski uzorci vrate na Zemlju – sadržao je neke rezervne planove.

„Definitivno su planirali da na Zemlji imaju specijalne tipove laboratorija za zadržavanje, gde bi se ovi uzorci prvo pohranjivali i testirali“, ističe ona.

Jedan od naučnika koji je radio na ovom programu bio je Silvio Sinibaldi, službenik za zaštitu planete pri Esi.

A uzorci nisu bili jedina pretnja koja je uzimana u razmatranje, ističe on.

„Takođe smo proučavali čestice koje bi mogle potencijalno da unakrsno kontaminiraju spoljašnjost svemirske letelice“, objašnjava Sinibaldi, a nisu želeli „da takva priđe čak ni blizu atmosferi na Zemlji“.

Da li mi možemo da kontaminirano svemir?

Ali ako mikrobi mogu da prežive u svemiru, moramo da razmišljamo i o tome šta nosimo sa sobom tamo napolje, prema rečima doktorke Kejt Rubins, bivše Nasine astronautkinje i mikrobiološkinje sa Univerziteta u Pitsburgu, u SAD.

Ljudi neizbežno nose mikrobe sa sobom kad putuju u svemir.

A mikrobi su jedinstveni u sposobnosti da osete svoje okruženje, ističe Rubins.

„Veoma su osetljivi na stvari kao što su stres, a okruženje svemirskog putovanja, okruženje mikrogravitacije, prepuno je stresa“, kaže ona.

Studije su pokazale da određene bakterije izložene mikrogravitaciji aktiviraju gene povezane sa virulentnošću – praktično njihovu sposobnost da izazovu bolest.

„Malo je zabrinjavajuće… one tada postaju malo više patogene“, ističe Rubins.

Neka istraživanja su takođe pokazala da svemirsko putovanje može negativno da utiče na ljudski imuni sistem.

Nasa je primetila kako se uspavani virusi, među njima i oni povezani sa herpes zosterom, u nekim slučajevima reaktiviraju u svemiru.

„To bi moglo da znači da je imuni sistem kompromitovan… i da se ovaj virus probudio i bio ponovo reaktiviran“, kaže Rubins.

Odnošenje mikroba u svemir takođe bi moglo da predstavlja pretnju i po naše vlastito naučno istraživanje, prema Musilovoj, zato što bismo mogli da kontaminiramo upravo onu stvar koju želimo da proučimo.

„Šaljemo sve te razne sonde na Mars koje pokušavaju da prouče da li su uslovi na Marsu ikada bili povoljni za tamošnji život“, kaže ona.

„Gotovo je sigurno da postoje neki mikrobi koji su uspeli da se ‘prošvercuju’ sve do Marsa… Ako jednog dana zaista pronađemo život na Marsu, moraćemo zapravo prvo da proverimo da to nije nešto što je bilo kontaminant sa Zemlje.“

Smanjenje tog rizika takođe sprečava prenošenje organizama koji bi „mogli da se rašire po drugim planetama“, dodaje Sinibaldi.

Dizajn svemirske letelice mogao bi da odigra ključnu ulogu u tome.

Esin EgzoMars rover Rozalind Frenklin trebalo da bude lansiran 2028. godine – i pravljen je tako da minimizuje rizik od kontaminacije.

Prema Esi, sastavljen je u ultra-čistom okruženju.

Metodi kao što su smanjenje mikroba putem suve vreline i UV i gama zračenja takođe su bili korišćeni da bi se broj bakterija održao na što nižem nivou, mada oni ne mogu biti u potpunosti eliminisani.

„Rover je morao da ima manje od 10.000 bakterijskih spora preko čitave svoje površine, što biste inače našli na osmini glave čiode“, kaže inženjer EgzoMarsa Pol Mičam.

„Zapravo smo postigli 10 odsto od tog broja“.

Zašto je ovo važno?

U avgustu ove godine, Nasini naučnici otkrili su da neki mikrobi sa Zemlje mogu da prežive u senovitim ćoškovima mesečevog Južnog pola.

Nalazi su, kažu oni, istakli potrebu za boljim razumevanjem kako mikrobi reaguju u svemiru.

Zbog njihove potencijalne sposobnosti da prežive – ili čak postanu virulentniji – u svemiru, u kombinaciji sa time kako svemirski let može da suzbije ljudski imuni sistem, mikrobi mogu da imaju štetni uticaj na zdravlje astronauta, baš kao i na uspeh svemirskih misija.

A ova pitanja postaju važnija sada kako ljudi planiraju duža putovanja dalje od Zemlje.

Ako se neko razboli na Međunarodnoj svemirskoj stanici, mogu biti poslati kući da prime medicinsku negu u roku od 24 časa.

Ali na Mesecu bi za to bili potrebni dani.

„Ne zvuči kao mnogo, ali ako imate razularenu infekciju, to bi stvarno moglo da predstavlja problem“, kaže Rubins.

Zasnovano na epizodi podkasta CrowdScience na Svetskom servisu BBC-ja.

Dodatno izveštavanje: Dejzi Stivens

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]