Spor oko budžeta EU: Merc ne popušta – Svet

U sporu oko novog višegodišnjeg budžeta Evropske unije za period od 2028. do 2034. za sada nema naznaka kompromisa. Na samitu EU u Briselu nemački kancelar Fridrih Merc i lideri drugih bogatijih država članica insistiraju na značajnom smanjenju predloženog budžeta.

Nasuprot njima stoji velika grupa zemalja koje se protive novim rezovima. Reč je uglavnom o državama koje iz zajedničke kase EU dobijaju više sredstava nego što u nju uplaćuju, posebno kroz fondove za razvoj manje razvijenih regiona.

Merc je u Briselu govorio o „veoma, veoma teškim pregovorima“ i jasno poručio da ne očekuje brzo rešenje. Vršilac dužnosti švedskog premijera Ulf Kristerson ocenio je da trenutni predlog „nije čak ni osnova za pregovore“. Poput Nemačke, Holandije, Austrije i Finske, i Švedska spada među zemlje koje znatno više uplaćuju u budžet EU nego što iz njega dobijaju.

Pritisak iz domaće politike

Predlog o kojem se trenutno raspravlja predviđa budžet od oko 1,826 biliona evra za sedmogodišnji period. To je već oko 159 milijardi evra manje od prvobitnog predloga Evropske komisije. Ipak, za Berlin i druge neto-uplatioce ni to nije dovoljno.

Za Merca spor ima i važnu unutrašnjopolitičku dimenziju. Veći nemački doprinos evropskom budžetu mogao bi da ga dodatno oslabi kod kuće, posebno u trenutku kada se u Nemačkoj vodi rasprava o štednji i rastućim budžetskim opterećenjima.

Alternativa za Nemačku (AfD) već je žestoko kritikovala prvobitni predlog Evropske komisije vredan dva biliona evra i zatražio smanjenje evropske potrošnje. Kao najveća ekonomija Evropske unije, Nemačka već sada finansira više od petine nacionalnih uplata u zajednički budžet.

Merc postavlja uslove

Kancelar tvrdi da je trenutni predlog i dalje preveliki. „On je za 50 odsto veći od onoga što finansiramo u aktuelnom višegodišnjem finansijskom okviru“, rekao je Merc. Prema njegovom mišljenju, nijedna država članica ne može sebi da priušti takvo povećanje izdvajanja.

Moguće nemačke ustupke povezao je i sa dodatnim merama deregulacije u Evropskoj uniji. „Ako ne uspemo značajno da smanjimo prekomernu birokratiju u Evropi, onda nema mnogo smisla ni razgovarati o novcu“, poručio je.

Kada je reč o prioritetima budućeg budžeta, Merc smatra da dodatna sredstva treba usmeriti pre svega na konkurentnost evropske privrede i odbranu.

Za poljoprivrednu politiku i kohezione fondove, koji su važni za siromašnije članice, ne vidi potrebu za dodatnim novcem.

Možda slede maratonski pregovori

Zvanični cilj EU jeste postizanje kompromisa do kraja godine. Time bi se izbeglo da naredni izbori u zemljama poput Francuske i Poljske dodatno zakomplikuju ili uspore proces. Međutim, sve više lidera poručuje da im je važniji dobar dogovor nego brz dogovor.

Merc priznaje da su pozicije država-članica trenutno veoma udaljene. Ipak, veruje da kompromis nije nemoguć. Za decembarski samit imao je i šaljivu poruku: „Ovog puta trebalo bi spakovati nekoliko košulja više nego obično.“ Time je aludirao na mogućnost da pregovori potraju danima.

Poslednja velika budžetska runda 2020. trajala je gotovo četiri puna dana, ukupno 91 sat.

Više novca za Ukrajinu

Druga važna tema samita jeste dalja podrška Ukrajini. U petak se na sastanku evropskih lidera očekuje i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

Merc je već na početku samita pozvao na povećanje pomoći Kijevu. „Moramo učiniti sve da pomognemo Ukrajini tokom zime, ali i naredne godine“, rekao je nemački kancelar. „Biće potrebno dodatno povećati sredstva kako bismo Ukrajini pružili trajnu podršku.“

Nije precizirao o kakvim je iznosima reč.

Ukrajinski ministar finansija Serhij Marčenko procenio je u septembru da u budžetu njegove zemlje za narednu godinu nedostaje 32,6 milijardi dolara, dok je manjak za odbranu procenjen na dodatnih 45 milijardi dolara. Za tekuću godinu finansiranje je obezbeđeno.

Govoreći o ratu, Merc je upozorio na sve intenzivnije ruske napade. „Ne branimo samo teritorijalni integritet Ukrajine, već i politički poredak Evrope“, poručio je kancelar.