Genocid u Srebrenici zvanično priznaje SNS – Lični stavovi

Jedno se mora razjasniti i ubuduće redovno potencirati kad god neko ko podržava vlast ili „ne podržava ni jedne ni druge“ uputi perfidnu zamerku studentima da oni ili neko sa njihove liste priznaju genocid u Srebrenici.

Zakon o saradnji Srbije i Crne Gore sa Međunarodnim tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine (skraćeno: Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom) donet je još 2003. godine. Srpska napredna stranka je vladajuća stranka u Republici Srbiji od 2012. godine, odnosno 14 godina u kontinuitetu.

Do današnjeg dana Republika Srbija nije ukinula, niti je iko iz redova vladajuće stranke spomenuo ukidanje Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom pred kojim je Ratko Mladić osuđen za krivično delo genocid. Dakle jedino što je poznato na ovu temu između dva politička aktera sa najvećim šansama za uspeh na parlamentarnim izborima čije održavanje predstoji u Srbiji, Studentske liste i Srpske napredne stranke, jeste to da Srpska napredna stranka, time što tokom 14 godina vlasti nije ukinula Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, nesporno priznaje nadležnost ovog suda, a time i njegove pravosnažne presude, a time i genocid u Srebrenici.

Vrhunac njihovog licemerja jeste da Studentskoj listi pripisuju bilo šta u vezi sa ovom temom koju su oni odavno zatvorili. Iako su genocid, dakle, priznali, te i dalje priznaju, njima nikada niko nije pripisao da su zbog toga genocidni, kao ni da je čitava Republika i njen narod genocidan, ali se zato oni usuđuju da to pripisuju Studentskoj listi, na kojoj ne postoji ni jedno ime koje je tako nešto reklo ili tvrdilo, a kamoli koje je na bilo koji način doprinelo ili pomoglo saradnju Republike Srbije sa Haškim tribunalom, kao što to jeste Srpska napredna stranka.

Vreme je da se ovim ljudima to počne govoriti u lice. Dakle, svaki put kada bilo koga upitaju da li je u Srebrenici učinjen genocid, treba im odgovoriti da oni imaju prava da tu temu pokreću tek kada povuku svoje priznanje baš tog genocida, koje priznanje postoji i opstaje tokom čitave njihove vladavine.

Ne, mladi ljudi koji se bore za zdravu i dostojanstvenu Srbiju, nisu pravosnažno osuđeni niti od jednog suda države Srbije, niti od Međunarodnog tribunala koji država Srbija bespogovorno priznaje, pa nisu ni dužni da se bilo kome izjašnjavaju i polažu račune o presudama koje nisu donosili, kao ni o delima koja nisu skrivili, niti o presudama koje je doneo međunarodni sud koji država Srbija priznaje i koji pre svih priznaje svaki od onih koji im ta pitanja postavlja.

Da rezimiramo: genocid u Srebrenici zvanično priznaju Aleksandar Vučić, Ana Brnabić, Nikola Selaković, Vladimir Đukanović, Siniša Mali i svi ostali funkcioneri Srpske napredne stranke.

A za studente, nemojte vi mnogo da se sekirate. Oni su ti koji su učinili da se studenti Novog Pazara osećaju ponosnim državljanima Republike Srbije i da ponosno nose njenu zastavu. Ovi mladi ljudi grade mostove, prevazilaze sve granice i bedeme koji su podizali i još uvek ih podižu upravo oni koji ih optužuju i koji se neuspešno bore da ih zaustave. Ne obećavaju „stotinu mrtvih za jednoga“, ne obećavaju smrt nikome, već obećavaju i donose život.

Ne može se zadržati ova bujica ljubavi, osmeha i suza. Kada se iznova rodi vera u pravdu, čestitost i poštenje, ona se ne može srušiti kao „udžerice“ u Hercegovačkoj. Rodila se vera u nešto više od 23 stana u Bugarskoj, a da to nije 24. stan Siniše Malog. Rodilo se ubeđenje da je patriotizam nešto više od prvog stana Aleksandra Vučića, dobijenog dok su njegovi vršnjaci ginuli na Kosmetu.

Gospodo, imate vi mnogo više briga od toga šta svi mi mislimo o Srebrenici. Niko ne naziva genocidnom ni Nemačku, ni Britaniju, pa neće vala ni našu Srbiju. Ponajmanje to čini njena neokaljana i uzorna omladina i njeni profesori. Nijedan čovek ne zaslužuje da na osnovu njegovih osuđenih sunarodnika bude okarakterisan kao zločinac. Međutim, isto tako nijedan čovek ne zaslužuje da na osnovu vrline i plemenitosti njegovih najboljih sunarodnika dobije oproštaj za sve svoje grehe i zlodela. Srbija nije genocidna, ali vi jeste zlotvori i zločinci zbog čije gramzivosti su izgubljeni nevini životi i koje će pravda, kojoj dugo izmičete, sustići. Ne zaslužujete oproštaj, čak ni zato što se na vašu omladinu ugleda i zavidi joj čitav svet.

Gospodo, ovom omladinom je Srbija konačno našla način kako da vas zbaci sa svoje grbače i da vas spere sa svojih skuta. To su sjajne skute, a ona nije navikla da je predugo pogrbljena. Poručuje vam na svakom ćošku, ukoliko toga još niste svesni da…

Studenti pobeđuju!

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.