Dekan Rudarsko-geološkog fakulteta: Podržao bih moratorijum na kopanje litijuma, samo ako je oročen i pod jasnim uslovima – Ekonomija

Cvjetić ističe da odluke o takvim projektima moraju da budu donete uz transparentnost, učešće stručne javnosti i informisanje građana.

„Ako ćemo konkretno, Srbija je živela bez litijuma i do sada, živeće ova zemlja i dalje bez litijuma“, rekao je Cvjetić.

On je istakao da bi država trebalo da revidira iznose rudnih renti ili da, kroz druge vrste ugovora, poveća svoju dobit, kao i da pojača kapacitete za kontrolu i inspekciju, za koje smatra da su u ovom momentu nedovoljni.

On je ocenio da moratorijum na rudarstvo uopšte nije moguć, jer je rudarstvo širok pojam koji obuhvata eksploataciju različitih mineralnih sirovina, uključujući i neophodni ugalj, naftu i gas.

Govoreći o litijumu u dolini Jadra, naveo je da ležište u Srbiji ima veliki potencijal, ali da odluka o njegovoj eksploataciji zavisi od procene interesa države, ekonomske koristi, kako za državu tako i za lokalnu zajednicu, i uticaja na životnu sredinu.

„Eksploatacija litijuma je moguća, a pod kojim uslovima, to ipak mora da definiše država“, kazao je Cvjetić, naglašavajući da struka može da proceni tehničke mogućnosti i uslove eksploatacije, dok konačnu odluku donose nadležni državni organi.

Prema njegovim rečima, potrebno je uporediti ekonomsku korist od eksploatacije sa posledicama po životnu sredinu, koja „nema cenu“, ali i uzeti u obzir potrebe savremenog društva za mineralnim sirovinama koje se koriste u proizvodnji baterija i razvoju visokih tehnologija.

Cvjetić je upozorio da Srbija ne bi smela da upadne u „prokletstvo resursa“, odnosno situaciju u kojoj se pojedinci bogate eksploatacijom prirodnih bogatstava, dok lokalne zajednice od toga nemaju stvarnu korist.

„Nije nijedan projekat vredan nijednog života“, poručio je Cvjetić, ističući da građanima mora unapred da bude predočeno kakve bi koristi imali od rudarskih projekata i kakve bi posledice oni mogli da ostave.

Kao jednu od važnih pouka dosadašnje rasprave o litijumu naveo je potrebu da se javnost uključi u najranijoj fazi planiranja projekata.

„Javnost mora da se uključi u najranijem koraku. Mora da bude sve transparentno“, rekao je Cvjetić, dodajući da u raspravu moraju da budu uključeni ne samo rudarski inženjeri i geolozi, već i stručnjaci iz oblasti medicine, hemije, biologije, šumarstva, sociologije i svih drugih relevantnih oblasti nauke i struke.

On je ocenio da je potrebno obnoviti poverenje između građana, struke i institucija, jer se u dosadašnjoj raspravi o rudarstvu često dešavalo da suprotstavljene strane ostaju pri svojim stavovima, bez pokušaja da pronađu zajednički jezik.

„Ne možemo da pričamo o tome hoćemo li i nećemo rudarstvu, nego samo o tome kakvo rudarstvo hoćemo“, rekao je Cvjetić, dodajući da postoje standardi i tehnološka rešenja kojima se može unaprediti bezbednost rudarskih projekata i smanjiti njihov uticaj na životnu sredinu.

Govoreći o mogućem moratorijumu, istakao je da on mora da ima jasno obrazloženje, rok i definisane uslove, kao i odgovor na pitanje šta je potrebno uraditi da bi se razlozi za njegovu primenu otklonili.

„Ako je samo ideja skupljanja političkih poena u vezi sa moratorijumom, bojim se da to nije dobro“, upozorio je Cvjetić.

Govoreći o tvrdnjama da u Srbiji postoji oko 200 lokacija za rudarenje, on je upozorio da se često mešaju istražna prava i eksploatacija mineralnih sirovina.

„Od momenta kada krene istraživanje, može da prođe jako veliki broj godina da se nešto pronađe. Činjenica je da ima dosta istraživanja, ali ljudi ne treba da mešaju istražno pravo sa eksploatacijom“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, mnoga istraživanja ne završe se uspešno, dok samo pronalaženje ležišta ne znači da je eksploatacija ekonomski opravdana, jer je potrebno utvrditi da li mineralne sirovine ima dovoljno i da li je njihovo vađenje isplativo.

Cvjetić je istakao da je neophodno da struka bude odvojena od politike, a da se o rudarskim projektima razgovara otvoreno i dovoljno rano kako bi građani znali šta se istražuje, kakvi su rezultati i koji su mogući naredni koraci.