Borisav Matić za Danas o predstavi „Rad naš namenski“: Tamo gde je zajednica stala protiv Milivojevića, želimo da sada stane uz njih – Kultura

Dramaturg Borisav Matić, koji je zajedno sa Milošem Lolićem bio deo umetničke direkcije Bitefa i zajedno s njim podneo ostavku nakon cenzure reditelja Mila Raua, u razgovoru za Danas govori o okolnostima koje su prethodile nastanku predstave „Rad naš namenski“, saradnji sa porodicom Milivojević, odgovornosti umetnika i reakcijama koje su želeli da izazovu kod publike.

Na predstavi je radilo desetak ljudi, među kojima su četiri glumca i dramaturg, a svi su članovi novoformirane trupe Korektiv.

„Nakon šestomesečnog okupljanja radnika u kulturi kojima je potrebno da stvaraju društveno angažovanu umetnost, shodno trenutnoj političkoj situaciji, jer nemaju mogućnosti da to rade u institucijama, okupili smo se u prvoj polovini ove godine, a CZKD nam je srdačno obezbedio prostor. Tragali smo za temom koja bi nam omogućila da kroz pozorište progovorimo o trenutnom sistemskom nasilju koje postoji u Srbiji i shvatili smo da priča o porodici Milivojević, njihovoj borbi za pravdu posle smrti Miše, njihovog člana porodice, predstavlja presek svih dimenzija sistemskog nasilja u Srbiji“, kaže Matić.

„Naša predstava je, u stvari, nastala iz organske potrebe i porodice Milivojević da širi svoju priču, i naše potrebe da kritikujemo društvo i trenutni politički sistem u Srbiji. Ovo je dokumentarna predstava koja je zasnovana na raznim sudskim i predistražnim dokumentima, razgovorima sa porodicom, te raznim TV emisijama. I Ana Miljanić iz CZKD nam je mnogo pomogla tokom procesa i ona je ovaj format nazvala pozorišni dosije. Pozorišni dosije zato što smo svi mi koji smo učestvovali u radu na predstavi radili i taj istraživački deo, a ima nas desetak. Nas petoro je na sceni, četvoro glumaca i ja kao dramaturg, jer smo hteli da i neko ko nije glumac predstavlja materijal“, objašnjava Matić, dodajući da su zbog osetljivosti teme postojali trenuci kada su razmišljali da od svega odustanu.

„Prvo smo se okupili oko pitanja uloge umetnosti u vremenu krize i tek dva meseca nakon toga došli smo do toga da radimo dokumentarnu predstavu o ovom slučaju. Na samom početku nastao je problem budući da nekim kolegama nije odgovarao nehijerarhijski model rada, da nema reditelja ili autora koji će ostalima da diktira šta rade, već smo išli na to da manje-više imamo jedan glas, ali da svako uđe u priču i nosi deo odgovornosti“, objašnjava Matić.

Prema njegovim rečima, mnogim kolegama koje rade u institucijama to je bio neobičan proces.

„Drugi trenutak je bio kad smo odlučili da radimo priču o Milivojevićima. Za mnoge kolege to je bila prevelika odgovornost zato što je naše društvo svesno da je to što se dogodilo porodici Milivojević jedna velika trauma. Nekako, prva instinktivna reakcija svih nas jeste da sklanjamo glavu od traume jer je veoma teško da se sa njom suočimo. Međutim, bez obzira na to što je svima nama u tom procesu bilo jako teško ne samo da gledamo u tu traumu nego da se njom veoma detaljno bavimo, prolazeći kroz sva dokumenta i razgovarajući sa porodicom, mi smo to doživeli kao neku našu, zapravo društvenu dužnost. Vidimo da je naše društvo u velikoj meri to ignorisalo ili barem nije davalo adekvatan značaj tom slučaju godinama“, priča Matić.

„I tek skoro, sa početkom studentskih protesta, ta borba se ponovo vraća u javnost“, ukazuje on, dodajući da su se, kada su prošle godine počeli studentski protesti, građani organizovali da pruže podršku Milivojevićima ispred suda.

„Pre toga su oni mahom bili sami. Naša predstava ipak dolazi u trenutku određene vremenske distance od te velike traume koja im se dogodila, kada je možda i javnosti lakše da se posveti tom slučaju“, smatra Matić.

On kaže da je „Rad naš namenski“ pre zvanične premijere imao dva izvođenja, u CZKD u junu i u Kraljevu na festivalu Antiteatar, kada je Korektiv želeo da oseti kako predstava komunicira sa publikom.

„Pored toga, mi smo imali snažan osećaj, ali takođe, na predlog Ane Miljanić, i mi ostali smo se složili da ovakva predstava treba da ima premijeru u zapadnoj Srbiji. U Ivanjici se dogodila ta užasna scena prilikom početka suđenja bivšem direktoru fabrike, kada je 800 radnika došlo da ga podrži, a da psuje i vređa porodicu Milivojević. Mi ćemo večeras igrati dva izvođenja, u 19 i u 21 čas, nedaleko od tog prostora. Odlučili smo tako sa namerom da napravimo neku vrstu egzorcizma, da mesto gde je zajednica stala protiv Milivojevića postane mesto na kojem će zajednica, u ovom slučaju publika, stati uz njih i pružiti im podršku.“

Govoreći o reakcijama publike na ne-premijeri, Matić kaže da se energija u sali promenila u trenutku kada se pojavila porodica Milivojević.

„Kada je bila ta prva ne-premijera u CZKD i kad su se na kraju pojavili Milivojevići, nešto se stravično energetski desilo. Oni nisu gledali predstavu tokom izvođenja, pogledali su probu ranije, ali su se pojavili tokom poklona. Ja mislim da je to trenutak kada je i publika, koja je slušala celu predstavu o njihovom slučaju, tada videla prave ljude koji su doživeli tu traumu i tada je zapravo taj pozorišni događaj postao mnogo više – društveni događaj. Desio se procep u pozorišnom prostoru jer su ljudi koji su to doživeli kročili među nas. Desio se neki veoma specifičan energetski spoj.“

Matić smatra da je predstava „Rad naš namenski“, poput „Procesa Peliko“ ili „Dore“ iz Bitef teatra, obuzeta događajima i ljudima koji postoje izvan pozorišta.

„Tako da je naša predstava, kao ‘Proces Peliko’ ili ‘Dora’ iz Bitef teatra, obuzeta predstava, obuzeta nekim duhovima koji postoje van predstave, nekim ljudima koji su doživeli tu traumu i ljudima koji su bili zločinci u ovom slučaju, koji i dalje traje jer i posle presude Apelacionog suda u Kragujevcu postoji mogućnost dalje pravne borbe na međunarodnim sudovima. Za mnoge od nas, pogotovo za mlađe ljude iz ekipe, ovo je bila jedna od najtežih stvari koje smo radili jer je za postavljanje ovakve jedne predstave na scenu potreban veoma visok nivo odgovornosti. Ipak, mogu da kažem da je prolaženje kroz ljudsku patnju zaista proizvelo tu katarzu i zapravo ponovo spojilo Milivojeviće sa zajednicom, u ovom slučaju sa publikom u Beogradu koja je gledala tu predstavu, kao i u Kraljevu, a danas i sutra igramo predstavu u njihovom kraju“, zaključuje Borisav Matić.

Predstava „Rad naš namenski“ trebalo bi da u novembru postane deo redovnog repertoara CZKD.

Ko čini Korektiv

U nastanku predstave „Rad naš namenski“ učestvovali su Lena Baljak, Jana Baljak, Miona Đenisijević, Bojan Dimitrijević, Ana Dubljević, Srđan Kner, Isidora Kulenović, Borisav Matić, Jelena Mijović, Olja Nikolić i Jelena Stupljanin.

Jelena Stupljanin: Bez tumčenja

Glumica Jelena Stupljanin istakla je za Radar da umetnici preuzimaju odgovornost da pred javnost iznesu probleme kojima se institucije ne bave. Govoreći o radu na predstavi, objasnila je da nije pokušavala da tumači nekoga iz porodice Milivojević niti da prisvoji njihovo iskustvo, već da je zadatak umetnika bio da njihovu priču prenesu publici.