Izbor rektora Beogradskog univerziteta: Hoće li prosvetna inspekcija opet raditi “i po babu i po stričevima”? – Društvo

Sumnju da će vlast pokušati da opstruiše ovaj predlog podstaklo je dosadašnje postupanje prosvetne inspekcije, koja je, podsetimo, nakon izvršenog vanrednog inspekcijskog nadzora nad radom Univerziteta u Beogradu naložila da se ponište sve odluke sa julske elektronske sednice Saveta, na kojoj su usvojene i izmene Statuta UB u delu koji se odnosi na izbor rektora.

Za inspekciju je bilo sporno to što poziv za održavanje sednice Saveta elektronskim putem nije sadržao obrazloženje, kao i činjenica da način i postupak održavanja elektronskih sednica nisu bliže uređeni posebnim pravnim aktom, na šta obavezuje Statut Univerziteta.

Postupajući po naloženim merama inspekcije Savet je poništio odluke sa prethodne sednice i 30. septembra usvojio Pravilnik o elektronskim sednicama.

Međutim, i septembarska sednica održana je elektronskim putem, jer nije mogao da se obezbedi kvorum za uživo zasedanje, što otvara pitanje da li će prosvetna inspekcija postupiti na isti način kao letos i sledstveno tome poništiti odluke od 30. septembra, uključujući i donošenje pomenutog pravilnika.

Ako inspekciji u julu nije bilo jasno zašto se Savet pozvao na član 168 a Statuta Univerziteta u Beogradu, koji predviđa da se sednica može održati elektronski „ukoliko bi odlaganje razmatranja i odlučivanjima o pitanjima koja su na dnevnom redu moglo da dovede do štetnih posledica“, zbog čega bi isto obrazloženje bilo prihvatljivo za septembarsku sednicu, a posebno za tačku dnevnog reda o usvajanju pravilnika o načinu održavanja elektronskih sednica?

Obrazloženje predsednice Saveta UB Sanje Aleksić Kovačević da se pozivu za sednicu uživo odazvalo samo sedam članova nije problem kojim bi inspekcija trebalo da se bavi, kao ni činjenicom da se članovi koje je imenovala Vlada i predstavnici studenata nisu uopšte oglasili da će prisustvovati sednici, nezavisno od načina njenog održavanja.

Po logici stvari bilo bi za očekivati da je prosvetna inspekcija postupila kao u julu.

Ali je isto tako inspekcija trebalo da reaguje i pre toga, budući da je Savet UB i ranije održavao zasedanja elektronskim putem, samo što tačke o kojima se glasalo očigledno nadležne nisu interesovale kao glasanje o izboru rektora Beogradskog univerziteta.

– To je tipičan način postupanja prosvetne inspekcije da apsolutno nikad ne gledaju proceduru kao takvu, nego ih uvek interesuje šta je izglasano. I kad im se ne dopadne ono šta je izglasano onda dođu i traže “manjkavosti” i “nepravilnosti”. I uvek ih nađu ili ih izmisle. Prosvetna inspekcija uvek radi i „po babu i po stričevima”. To je uvek njihov princip rada – kaže za Danas profesorka Filološkog fakulteta u Beogradu Iva Draškić Vićanović, koja je bila u grupi dekana koji su inicirali izmenu Statuta UB u delu koji se odnosi na glasanje Saveta o kandidatu za rektora.

Ona pita gde je inspekcija bila do sada da konstatuje da li su ranije elektronske sednice Saveta bile u skladu sa propisima.

– Ako to nije bila julska sednica, onda nijedna nije bila u redu. Inspekcija je naložila da se ponište odluke sa sednice u julu zato što im se nije dopalo rešenje da Savet glasa samo o jednom kandidatu za rektora. Jedino ispravno i normalno je rešenje da se rektor bira sa natpolovičnom većinom, kao što se i sve inače bira na takav način. To nije samo na Univerzitetu, to je svugde tako. Reč je o opštem principu, koji je ujedno bio i moj motiv kao predlagača ovog pravila da imamo jedno zdravo i prirodno rešenje za izbor rektora. Ne vidim razlog zašto bi se rektor birao po drugom ključu – kaže Draškić Vićanović.

Do objave ovog teksta iz Ministarstva prosvete nisu odgovorili na pitanje Danasa da li će prosvetna inspekcija ponovo postupati zbog načina na koji je Savet održao poslednju sednicu ili je obrazloženje navedeno u pozivu bilo utemeljeno, pa nema osnova za sprovođenje inspekcijskog nadzora.

Bez odgovora je ostalo i naše pitanje da li je neko od članova Saveta uputio primedbu na način održavanja sednice 30. septembra.

Na Univerzitetu u Beogradu rečeno nam je da takva saznanja nemaju.

Aktuelnom Savetu mandat ističe 23. novembra i za sada se ne zna hoće li se dotad sastajati. Ali je gotovo izvesno da će glasanje o Predlogu izmena Statuta UB sačekati novi Savet, čiji će sastav biti drugačiji, pošto je u međuvremenu promenjen Zakon o visokom obrazovanju.

Izmenama ovog zakona iz marta 2025. godine povećana je zastupljenost predstavnika visokoškolske ustanove u Savetu sa 55 na 60 odsto, dok je učešće predstavnika osnivača smanjeno sa 30 na 25 odsto. Zastupljenost studenata ostala je nepromenjena i iznosi 15 odsto.

Savet UB trenutno ima 41 člana, od čega su 23 predstavnici sa Univerziteta, 12 imenuje država, a šest su studenti.

Novi saziv brojaće 49 članova, od kojih su 30 predstavnici Univerziteta, 12 članova postavlja Vlada kao osnivač, a sedam članova bira Studentski parlament Univerziteta.

U akademskoj zajednici se spekuliše da bi ova promena trebalo da obezbedi usvajanje izmena Statuta, jer će broj članova iz reda Univerziteta biti veći i da ne bi trebalo da se ponovi situacija iz jula, kada je predlog prošao “tesnom” većinom – sa 22 glasa “za”.

Sve glasove tada su obezbedili članovi sa Univerziteta dok predstavnici osnivača i studenata u Savetu nisu ni glasali.

Upućeni kažu da će neke stvari zavisiti od rezultata predstojećih parlamentarnih izbora, te da bi eventualna promena snaga na političkoj sceni mogla uticati i na buduće postupanje prosvetne inspekcije.

Ako pak aktuelna vlast pobedi na izborima nema sumnje da će na sve načine pokušati da ospori predlog u vezi sa izborom rektora Beogradskog univerziteta, pa čak i iznalaženjem “kreativnih” rešenja.

Teoretski, novi sastav Saveta treba što pre da se konstituiše i da se predlog za izmenu Statuta UB stavi na dnevni red sednice koja bi se održala uživo, jer se u suprotnom rizikuje da prosvetna inspekcija “obori” elektronsku sednicu.

Pravnici s kojima smo razgovarali kažu da novi Savet može da se konstituiše i da počne da radi čak i ako država bude otezala sa imenovanjem “svojih” članova.

Treća nepoznanica su studenti, budući da još nije izabran novi saziv Studentskog parlamenta UB, koji treba da delegira svoje predstavnike u organ upravljanja Univerzitetom. A upravo ti članovi treba da glasaju o kandidatima za prvog čoveka Beogradskog univerziteta.

Izbori za rektora UB obično se raspisuju početkom godine, što bi u ovom slučaju bio januar ili februar 2027, a nakon toga se pravila ne smeju menjati.

Drugim rečima, akademska zajednica, ukoliko to želi, treba da usvoji izmenjeni Statut pre raspisivanja konkursa za novu univerzitetsku upravu.

Na pitanje da proceni kako će se stvari dalje razvijati, Iva Draškić Vićanović očekuje da se ponovi modus operandi prosvetne inspekcije. Na takav zaključak je, kaže, navodi iskustvo s inspekcijom u prethodnih sedam i po godina.

– Ako se izglasa na elektronskoj sednici izmena Statuta, oni će poništiti post festum prethodnu sednicu na kojoj nije ispravno donet Pravilnik o održavanju elektronskih sednica. Ako se izglasa uživo, opet će naći neke “manjkavosti” i “nepravilnosti” i to poništiti. A ako se ne izglasa izmena Statuta, onda inspekcija uopšte neće reagovati i neće poništavati ništa, jer je to ishod koji su priželjkivali. Nadam se da će novi saziv Saveta UB imati dovoljno svesti i savesti da izglasa sasvim prirodno i normalno rešenje koje ne ugrožava nikog i da za rektora bude izabrana osoba koja dobije natpolovičnu podršku Senata UB – poručuje Iva Draškić Vićanović.