Berlin traži štit protiv Kine – Svet

Menja se oprezan pristup Nemačke prema Pekingu. Berlin je godinama blokirao oštriji odgovor na ono što Evropska unija opisuje kao „nepoštenu trgovinsku praksu Kine“.

Misli se na to da firme iz EU imaju tek donekle pristup kineskom tržištu, a da i kod kuće moraju da se takmiče sa kineskim kompanijama koje su obasute državnim subvencijama.

Poslednjih meseci kao da Berlin gubi strah od kineskih protivmera koje bi naštetile nemačkim izvoznicima.

Kancelar Fridrih Merc i francuski predsednik Emanuel Makron prošle sedmice zajednički su pisali predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen. Tražili su novi instrument kojim bi nekom partneru – a jasno je da se misli na Peking – mogao da se uskrati pristup tržištu EU ako nastavi s nepoštenom praksom.

Navodi se da je takva mera potrebna protiv zemalja koje „namerno nastoje da podrivaju… poštene tržišne uslove političkim ili ekonomskim sredstvima“.

Kinesko Ministarstvo trgovine upozorilo je da će Evropa „snositi posledice“ ako usvoji takav plan za isključivanje s tržišta koji se u Briselu naziva „kill switch“ – prekidač kojim se nešto onesposobljava.

Posebno je pikantno što je pismo Merca i Makrona došlo usred važnih trgovinskih razgovora EU i Kine u Pekingu prošle nedelje.

Cena nedelovanja

Noa Barkin, viši savetnik za Kinu u konsultantskoj kući Rodijum grup, kaže za DW da su Merc i njegovi savetnici shvatili da je bolje delati prema Kini, uprkos rizicima. Na to su ih, misli, podstakle pretnje nemačkom izvozu.

Jer, pre pandemije dve privrede rasle su uporedo, a nemačka industrija imala je koristi od uspona Kine.

Međutim, od 2021. Kina je sa drugog pala na tek deveto mesto među nemačkim izvoznim tržištima, prema podacima za prvu polovinu 2026. godine.

Kineske firme više ne kaskaju tehnološki za Nemačkoj, a prednost im donose znatno niže plate radnika u Kini i državne subvencije. Taj pritisak posebno osećaju tri udarne nemačke izvozne grane – automobili, mašine, hemijska industrija.

Zašto Berlin menja politiku prema Kini

Nemački proizvođači automobila zabeležili su ogroman pad prodaje u Kini, koja im je nekada bila drugo najveće tržište. Prema podacima Rodijum grupe, nemački izvoz automobila survao se za 66 odsto između 2022. i 2025.

Veliki nemački brendovi sada se suočavaju sa snažnom konkurencijom kineskih proizvođača električnih vozila i na drugim tržištima, uključujući Evropu. To dovodi do talasa otpuštanja i zatvaranja fabrika u samoj Nemačkoj.

Samo u Nemačkoj uvoz novih automobila iz Kine porastao je za 121 odsto u prvih sedam meseci ove godine, prema podacima Saveznog zavoda za statistiku. Vozila proizvedena u Kini činila su ukupno gotovo 14 odsto uvoza automobila.

„Nakon što neprestano gube tržišni udeo u Kini, čini se da konkurencija sada pogađa poslovanje nemačkih proizvođača i na evropskom automobilskom tržištu“, kaže Andreas Mišer, istraživač pri berlinskom institutu Merkator za kineske studije.

Mišer za DW ističe da je pritisak moćnog nemačkog automobilskog lobija bio „presudan“ za promenu stava prema Kini.

Industrija traži snažniju trgovinsku zaštitu

Među brojnim predstavnicima nemačke privrede koji su poslednjih meseci zahtevali oštriji pristup možda je najdirektniji bio Oliver Rihtberg, rukovodilac za spoljnu trgovinu u Udruženju nemačke mašinske industrije.

„Trenutno nas nepoštenim merama deindustrijalizuju – i većina kompanija više nije spremna da to prihvati“, rekao je Rihtberg letos za list Velt.

Prema podacima Eurostata, deficit EU u robnoj razmeni s Kinom prošle godine iznosio je oko 360 milijardi evra – milijardu evra dnevno. U prvoj polovini 2026. dodatno se povećao.

Dok Brisel pokušava da suzbije damping kineske robe, poseban zakon za zaštitu industrije i druge mere nailaze na otpor i u Pekingu i unutar same EU.

Privredna udruženja preispituju politiku

Zakon o ubrzanju industrijskog razvoja, predložen u martu, trebalo bi da vrati ulaganja u Evropu tako što bi kompanijama sa sedištem u EU davao prednost u javnim nabavkama i dodeli subvencija.

Strana ulaganja u ključne sektore bila bi odobravana samo ako evropski partneri zadrže većinsku kontrolu. Peking to predstavlja kao diskriminaciju.

Evropsko udruženje proizvođača automobila prošlog meseca upozorilo je da nacrt zakona malo doprinosi suzbijanju jeftinijih kineskih konkurenata. U dokumentu je navelo da podsticaji za proizvodnju unutar EU moraju da budu dovoljno veliki da „ponište dodatne troškove“.

Glavna briga Berlina bila je da bi Kina mogla da uvede nova ograničenja izvoza retkih zemnih metala i magneta koji se od njih proizvode.

Kina gotovo da ima tapiju na snabdevanje tim elementima, ključnim za nemačke automobile, vetroparkove i solarne panele, kao i vojnu industriju.

Agencija Blumberg je prošle nedelje, pozivajući se na neimenovane nemačke zvaničnike, objavila da bi novi instrument EU mogao da posluži kao „protiv-oružje“ ako Peking blokira izvoz retkih metala. O podršci toj meri odlučivaće se na samitu lidera EU sledeće sedmice.

Prema istom izveštaju Blumberga, Brisel razmatra jednostrano ograničenje broja hibridnih automobila koje Kina može da izvozi u EU.

EU razmatra dodatne trgovinske mere

Možda u pokušaju da izbegnu otvoreni sukob, EU i Kina prošle sedmice tokom trgovinskih razgovora postigle su „razumevanje“ koje bi moglo da smanji kineski izvoz hibridnih vozila u Evropsku uniju za više od polovine.

Novi automobili s hibridnim pogonom činili su gotovo 37 odsto svih novih automobila registrovanih u EU od januara do avgusta.

Institut Merkator je izračunao da je EU za Kinu važnije izvozno tržište od SAD. U prvoj polovini godine kineski izvoz u EU iznosio je 254 milijarde dolara, naspram 172 milijarde dolara izvoza u Sjedinjene Države.

To bi pregovaračima EU moglo da pruži više kuraži u razgovorima sa Kinom. Potrebna im je špaga – da izbegnu trgovinski rat sa supersilom, a istovremeno zaštite evropsku industriju od kineskog izvoza.

„EU ima više pregovaračke moći nego što ponekad misli“, dodaje Mišer.