Šta je „Klub 3.30“: Problem sa spavanjem koji muči mnoge žene starije od 40 godina – Život

Prema istraživanju kompanije Simba, sprovedenom na 1.000 žena starijih od 40 godina u Ujedinjenom Kraljevstvu, čak 84 odsto ispitanica redovno se budi usred noći, dok se 92 odsto probudi barem jednom pre sedam sati ujutru, prenosi Index.hr.

Posebno je frustrirajuće to što ponovno uspavljivanje često nije jednostavno. Ispitanicama je u proseku potrebno gotovo 34 minuta da ponovo zaspe, dok više od četvrtine njih, odnosno 27 odsto, provede najmanje 45 minuta pokušavajući da ponovo utone u san.

Zašto se žene posle 40. godine češće bude tokom noći?

Klinička psihološkinja i stručnjakinja za spavanje dr Zoi Gots za Metro objašnjava da hormonske promene tokom perimenopauze i menopauze mogu imati važnu ulogu u poremećajima spavanja.

Tokom ovog perioda menjaju se nivoi estrogena i progesterona, hormona koji učestvuju u regulaciji brojnih telesnih procesa, uključujući i spavanje.

Njihove oscilacije mogu doprineti noćnom znojenju, promenama telesne temperature i većoj osetljivosti na spoljašnje nadražaje.

Zbog toga san može postati isprekidan, a žene se mogu buditi češće nego ranije.

Progesteron je povezan i sa mehanizmima u mozgu koji učestvuju u smirivanju organizma, pa hormonske promene mogu uticati i na sposobnost opuštanja i održavanja sna.

Ipak, hormonske promene nisu jedino moguće objašnjenje. Na kvalitet sna mogu uticati i stres, anksioznost, svakodnevne obaveze, kao i drugi zdravstveni problemi.

Zašto baš u 3.30 ujutru?

Iako je ovaj fenomen dobio naziv „Klub 3.30“, ne postoje dokazi da se žene zbog hormonskih promena bude upravo u to vreme.

Stručnjakinja objašnjava da je važnije ono što se dešava sa našim snom tokom druge polovine noći.

Naime, struktura sna menja se kako noć odmiče. U prvim satima spavanja obično imamo više dubokog sna, dok se prema jutru povećava udeo lakšeg sna i REM faze.

Zbog toga postajemo osetljiviji na zvukove, promene temperature i druge nadražaje koji nas mogu probuditi.

Ako se tome pridruže hormonske promene ili stres, verovatnoća buđenja može biti još veća.

Problem često nastaje kada se osoba probudi, pogleda na sat i počne da razmišlja koliko joj je malo vremena ostalo do jutra.

Takve misli mogu izazvati dodatnu napetost i otežati ponovno uspavljivanje.

Jedna navika može dodatno pogoršati problem

Prema rečima dr Gots, jedna od najčešćih grešaka jeste stalno proveravanje vremena tokom noći.

Kada vidimo da je već tri ili četiri sata ujutru, lako možemo početi da brinemo da li ćemo biti dovoljno odmorni za sledeći dan.

Takva zabrinutost povećava budnost i može stvoriti začarani krug u kojem pokušaj uspavljivanja postaje sve teži.

Zato stručnjakinja savetuje da tokom noćnih buđenja izbegavamo gledanje na sat.

Ako san ne dolazi, nema smisla prisiljavati se na spavanje. Umesto toga, ako smo potpuno budni i počinjemo da osećamo frustraciju, možemo nakratko ustati iz kreveta i posvetiti se nekoj mirnoj aktivnosti uz prigušeno svetlo.

U krevet se možemo vratiti kada ponovo osetimo pospanost.

Kada noćna buđenja postaju razlog za zabrinutost?

Povremeno buđenje tokom noći samo po sebi nije znak da nešto nije u redu.

Kratka buđenja normalan su deo spavanja, a mnogih se ujutru uopšte ne sećamo.

Problem nastaje kada se buđenja ponavljaju, kada je teško ponovo zaspati ili kada nedostatak sna počinje da utiče na svakodnevno funkcionisanje, koncentraciju i raspoloženje.

Iako se problemi sa spavanjem često povezuju sa starenjem, žene ne bi trebalo automatski da ih prihvataju kao neizbežan deo života posle četrdesete.

Ako se poteškoće nastave, važno je razgovarati sa lekarom kako bi se utvrdio mogući uzrok.

Buđenje u 3.30 ne mora da znači da postoji ozbiljan zdravstveni problem. Međutim, ako se ponavlja iz noći u noć i ostavlja vas iscrpljenim, važno je obratiti pažnju na njega.