Frustrirani Trampom, žele promene: Ovo su rezultati najnovijeg istraživanja javnog mnjenja pred izbore za Kongres SAD – Svet

To pokazuje novo istraživanje javnog mnjenja agencije AP i centra NORC, koje predstavlja ozbiljno upozorenje za Republikansku stranku u ključnom trenutku.

Istraživanje koje su sproveli AP i NORC centar za istraživanje javnog mnjenja, manje od četiri nedelje pre izbornog dana, pokazuje da su registrovani birači koji se izjašnjavaju kao demokrate motivisaniji od republikanskih birača da izađu na glasanje.

Više birača želi da demokrate preuzmu kontrolu nad Kongresom, dok republikance ocenjuje negativnije.

Prednost demokrata je u pojedinim slučajevima mala, ali posmatrani u celini, rezultati istraživanja ukazuju na težak položaj republikanaca, koji nastoje da zadrže kontrolu nad Kongresom u uslovima nepopularnog rata sa Iranom i naglog rasta cena u zemlji.

Oko osam od deset birača navodi da su ekonomija ili troškovi života među najvažnijim pitanjima na predstojećim izborima, dok oko dve trećine isto kaže za zdravstvenu zaštitu i rat sa Iranom. Druga pitanja koja više idu u prilog Trampu, poput imigracije i kriminala, nalaze se niže na listi prioriteta birača.

„Svet ide unazad. Jedva možemo bilo šta da priuštimo“, rekla je Dajana Voker, 65-godišnja demokratkinja iz Dekatura u Džordžiji. „Svi smo na gubitku. Nije važno da li ste demokrata ili republikanac, svi prolazimo kroz pakao“.

Demokrate motivisanije za glasanje od republikanaca

Manje od mesec dana pre završnog glasanja na izborima za Kongres na polovini predsedničkog mandata, istraživanje pokazuje da su demokratski birači motivisaniji da izađu na izbore.

Ukupno oko dve trećine registrovanih birača kaže da je „izuzetno važno“ glasati na predstojećim izborima, dok oko dva od deset smatra da je to „veoma važno“.

Međutim, oko tri četvrtine demokratskih birača smatra da je glasanje na novembarskim izborima za Kongres „izuzetno važno“, u poređenju sa približno šest od deset republikanskih birača.

Rajan Longbrejk, 52-godišnji demokrata iz Kolumbusa u Ohaju, koji radi u oblasti tehnološkog marketinga, rekao je da je posebno uzbuđen zbog predstojećeg glasanja i da je već preduzeo korake kako bi osigurao da i njegova supruga i dve ćerke, koje studiraju na fakultetu, izađu na izbore.

„Verujem da su promene na pomolu i da u našoj stranci vlada uzbuđenje“, rekao je on, ukazujući na zamah demokrata na izborima za guvernera Ohaja i senatora u američkom Senatu. Stranka takođe ulaže sredstva u savezne države u kojima tradicionalno preovlađuju republikanci, poput Ajove i Kanzasa, gde su političke prilike postale povoljnije za demokratske kandidate.

Republikanci su kontrolisali Kongres tokom prethodne dve godine, ali oko polovine registrovanih birača sada kaže da bi više voleli da Demokratska stranka kontroliše Predstavnički dom ili Senat. Manji procenat, približno četiri od deset birača, želi da Republikanska stranka kontroliše svaki od ta dva doma, dok je 15 odsto neodlučno.

Ogromna većina birača želi promene

Jedno je potpuno jasno uoči izbora za Kongres 2026. godine: birači žele promene.

Oko polovine birača kaže da želi „značajne promene“, dok približno tri od deset želi „potpuni i sveobuhvatni preokret“ u načinu na koji se upravlja zemljom.

Demokrate i nezavisni birači znatno češće od republikanaca žele potpunu promenu pravca kojim se zemlja kreće. Ipak, čak i republikanski birači žele nešto drugačije. Nešto manje od polovine njih, odnosno 45 odsto, želi značajne promene, dok 13 odsto želi koreniti preokret.

„Pomalo mi je dosta toga da šaljemo ljude tamo, a da se ništa ne uradi“, rekla je Krista Kolz, 70-godišnja republikanka iz okoline Dejvija u Nebraski. „Ništa se ne menja.“

Trampovi rezultati u ključnim oblastima loši

Birači su duboko nezadovoljni Trampom i načinom na koji vodi zemlju u oblastima koje smatraju najvažnijim.

Samo oko trećine registrovanih birača ima „veoma pozitivno“ ili „donekle pozitivno“ mišljenje o republikanskom predsedniku, a sličan procenat odobrava njegov učinak na mestu predsednika.

Birači su i dalje nezadovoljni visokim troškovima života, pitanjem za čije je rešavanje Tramp obećao da će se založiti pre nego što je osvojio drugi predsednički mandat.

Gotovo dve godine nakon njegove izborne pobede, oko osam od deset registrovanih birača ne odobrava način na koji Tramp rešava problem troškova života, što je u skladu sa rezultatima istraživanja AP-NORC iz septembra. Oko tri četvrtine ne odobrava njegov učinak u oblasti ekonomije.

Čak i među republikanskim biračima, samo 44 odsto odobrava Trampov učinak u rešavanju problema troškova života, dok 54 odsto odobrava njegovo vođenje ekonomske politike. To je oštar kontrast u odnosu na druga pitanja, poput kriminala, kada je podrška republikanaca znatno veća.

Pukotine se pojavljuju u Trampovoj republikanskoj bazi i kada je reč o drugim pitanjima. Samo 69 odsto republikanskih birača podržava Trampa u oblasti spoljne politike, dok rat sa Iranom ulazi u osmi mesec, uprkos njegovim obećanjima da će trajati samo četiri ili pet nedelja.

Donadžin Veber, 72-godišnja republikanka iz Menistija u Mičigenu, kaže da će i ove jeseni nastaviti da podržava republikanske kandidate, ali da nije zadovoljna stanjem ekonomije pod Trampovim vođstvom.

„Sve poskupljuje“, rekla je ona, ukazujući, između ostalog, na posledice rata sa Iranom i drugih Trampovih odluka. „Ne slažem se s njim u potpunosti ni kada je reč o svim tim carinama. Zbog toga naša zemlja izgleda loše.“

Ekonomija i troškovi života visoko su na listi prioriteta birača sa obe strane političkog spektra. Istraživanje je pokazalo da ogromna većina i republikanskih i demokratskih birača smatra da su oba pitanja među najvažnijima za predstojeće izbore.

Birači nemaju mnogo pozitivnije mišljenje ni o jednom od potencijalnih Trampovih naslednika na narednim predsedničkim izborima, potpredsedniku SAD Džej Di Vensu. Oko polovine ispitanika ima „donekle negativno“ ili „veoma negativno“ mišljenje o Vensu, dok približno trećina ima pozitivno mišljenje.

Podrška demokratama nije naročito velika

Trampove teškoće ne znače da su birači posebno oduševljeni pravcem kojim se kreće Demokratska stranka.

Ukupno oko četiri od deset birača ima „veoma pozitivno“ ili „donekle pozitivno“ mišljenje o demokratama, dok približno polovina ima negativno mišljenje o toj stranci. To je otprilike slično rezultatima za Republikansku stranku, iako oko šest od deset birača ima negativno mišljenje o republikancima.

Demokratski i republikanski birači podjednako su privrženi sopstvenoj političkoj opciji: oko osam od deset birača iz svake grupe ima pozitivno mišljenje o svojoj stranci.

Međutim, među biračima koji se izjašnjavaju kao nezavisni, što predstavlja važnu grupu za ishod izbora, negativno mišljenje o republikancima znatno je češće nego negativno mišljenje o demokratama. Oko dve trećine nezavisnih birača ima negativno mišljenje o Republikanskoj stranci, u poređenju sa približno četiri od deset onih koji negativno ocenjuju demokrate.

Majkl Ruso, 51-godišnji birač iz Teksasa koji nije registrovan ni kao republikanac ni kao demokrata, opisao je stanje u zemlji pod republikanskom kontrolom kao „noćnu moru“.

Na pitanje da li želi da republikanci zadrže kontrolu nad Kongresom, odgovara: „Ne, želim da budu u zatvoru – nekoliko njih“, rekao je on. Ipak, ni Demokratska stranka ga ne oduševljava.

„Nisam siguran da će bilo šta uraditi ako dođu na vlast“, rekao je Ruso.