Odgovor Aleksandra Jakšića na tekst “Majstor za kontrolu štete: Ko je Aleksandar Jakšić, koji je osporio izbor u zvanje profesora Dejana Šoškića?” – Društvo

Njegov odgovor prenosimo u celosti.

Prema Plutarhu, antičkom grčkom piscu i biografu, jermenski kralj Tigran II naredio je da se odrubi glava glasniku koji mu je saopštio neprijatnu istinu – da rimski vojskovođa Lukul napreduje ka njemu.

Glasnik je stradao, ali rimska vojska nije prestala da napreduje.

Današnja verzija Tigranove logike najbolje odražava „objektivni“ pristup novinara dnevnog lista Danas: ako diskreditujemo onoga ko je izneo dokaze, možda čitaocima nećemo morati da objašnjavamo da je kandidat za premijera liste koju podržavamo izabran u zvanje redovnog profesora na bazi falsifikovanih podataka.

Upravo tom logikom napisan je tekst „Majstor za kontrolu štete“, u kome su čitaoci dobili odgovore na sva sporedna pitanja, ali ne i na ono suštinsko: da li je Dejan Šoškić ispunjavao uslove za izbor u zvanje redovnog profesora?

Iako navedeni tekst smatram krajnje afirmativnim, na čemu se iskreno zahvaljujem novinarki, radi potpunog i objektivnog informisanja čitalaca dnevnog lista Danas ukazujem na sledeće prećutane činjenice i netačne tvrdnje:

1) Tvrdnja da je Šoškićev izbor završen 2015. godine „bez ikakvih primedbi“ očigledno je trebalo da uveri čitaoce da je sve bilo zakonito, samo zato što niko u tom trenutku nije detaljno pregledao celokupnu dokumentaciju i utvrdio brojne falsifikate i propuste. Zakonitost izbora, međutim, zavisi od ispunjenosti propisanih uslova, a ne od odsustva primedbi na dokumentaciju koja te uslove ne potvrđuje.

Takođe, povezivanje mog postupanja sa Šoškićevim „ubedljivim nastupom“ u debati na RTS-u nema ni hronološko ni argumentativno uporište. Na sednici Saveta Ekonomskog fakulteta održanoj 1. oktobra, sedam dana pre debate, obavestio sam sve članove Saveta da Dejan Šoškić nije ispunjavao uslove za izbor u zvanje redovnog profesora.

Što se tiče navoda o Šoškićevoj „ubedljivosti“ u debati, radije ih ne bih komentarisao. Uveren sam da se većina građana Srbije, kao i većina profesora Ekonomskog fakulteta, ne bi složila sa takvom ocenom novinarke, koja time što lične utiske predstavlja kao nesporne činjenice dodatno potvrđuje svoju neobjektivnost.

2) Tvrdnja da sam se, „umesto“ obraćanja Univerzitetu u Beogradu, opredelio da Šoškića „tužim prosvetnoj inspekciji“ netačna je i pokazuje elementarno nepoznavanje propisa. Sve činjenice i dokaze dostavio sam rektoru Vladanu Đokiću i svim članovima Senata Univerziteta u Beogradu, kao i svim rektorima i dekanima državnih i privatnih univerziteta i fakulteta u Srbiji. Za razliku od univerzitetskih organa, koji su dobili sve činjenice i dokaze o nezakonitom izboru Dejana Šoškića u zvanje redovnog profesora, čitaoci dnevnog lista Danas ostali su uskraćeni čak i za osnovne podatke.

Prosvetnoj inspekciji obratio sam se iz jednostavnog razloga: zakonom je nadležna da proverava zakonitost postupka izbora nastavnika u zvanje i njihovog prijema u radni odnos, što je izričito propisano članom 10. stav 1. tačka 4. Zakona o prosvetnoj inspekciji. Dakle, Šoškića nisam „tužio“, već sam nadležnoj instituciji podneo predstavku radi provere zakonitosti njegovog izbora. Za pravilno razumevanje mog postupanja bilo je dovoljno pročitati zakon.

3) Navesti da sam Danicu Popović „optužio“ da je plagirala prevod udžbenika, a izostaviti ishod tog postupka, predstavlja nepotpuno i manipulativno informisanje. Plagijat Danice Popović je utvrđen odlukom Nastavno-naučnog veća Ekonomskog fakulteta, a potom potvrđen odlukom Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu. Čitaoci su, dakle, saznali za moju „optužbu“, ali ne i da su nadležni organi utvrdili i potvrdili plagijat. Toliko o objektivnom informisanju.

Na kraju, nepravilnosti i falsifikati na koje sam ukazao koristeći zvanične i javno dostupne izveštaje o izboru Dejana Šoškića u zvanje redovnog profesora toliko su očigledni da za njihovo razumevanje nije potrebna akademska titula – dovoljno je pažljivo pročitati dokumentaciju i uporediti je sa propisanim uslovima.

Zato ne treba da čudi što niko od 5.000 članova akademske zajednice kojima je do danas dostavljena celokupna dokumentacija, uključujući i predstavnike tzv. „Studentske liste“, nije pod svojim imenom i prezimenom javno izneo tvrdnju da je Dejan Šoškić ispunjavao propisane uslove za izbor u zvanje redovnog profesora.

Za osporavanje dokaza očigledno su potrebni argumenti – politička solidarnost nije dovoljna.

Amicus Plato, sed magis amica veritas.

Aleksandar Jakšić, master ekonomista