“Situacija postaje sve ružnija, Tramp se okreće politici straha”: Imaju li republikanci bolju priču da ponude biračima? – Svet

Što su izgledi republikanaca na predstojećim izborima za Kongres lošiji, to je oštrija retorika njihovih najviših predstavnika, koji demokratske kandidate predstavljaju kao čudake, pretnju i ljude koji se ne uklapaju u ono što znači biti Amerikanac, piše CNN.

Predsednik Donald Tramp ismeva ime demokratskog kandidata za Senat iz Mičigena Abdula El-Sajeda i kleveće ga nazivajući ga „džihadistom“.

Potpredsednik Džej Di Vens u utorak se našalio na način koji je implicirao da je Džejms Taljariko homoseksualac. Tramp uporno tvrdi da je demokratski kandidat za Senat vegan i da zbog toga ne pripada Teksasu, saveznoj državi u kojoj se tradicionalno jede mnogo mesa. Taljariko se sada često fotografiše sa tanjirom mesa.

Predsednik je ponovo počeo da koristi oštru, rasno uvredljivu retoriku, sugerišući da Haićani i Afrikanci preplavljuju ključne savezne države u kojima se održavaju izbori, poput Ohaja.

Nakon što su savezni zvaničnici u ponedeljak pretresli kuću Ilhan Omar, kongresmenke iz Minesote rođene u Somaliji, Tramp je dodatno podstakao zabrinutost da izvršnu vlast koristi za obračun sa političkom protivnicom.

Doveo je u pitanje i to da li ona ima ustavna prava kao naturalizovana američka državljanka „iz jedne od najgorih zemalja bilo gde na planeti“.

Trampova retorika teško da predstavlja iznenađenje, s obzirom na verbalne ekscese tokom njegovih predsedničkih kampanja. Ipak, i dalje je šokantno čuti tako otvoreno rasističke izjave sa govornice američkog predsednika.

Neke uvrede izgovaraju se uz osmeh, što Trampu i Vensu možda pruža izvesnu političku zaštitu i mogućnost da tvrde kako je sve to deo žestoke predizborne borbe u duboko polarizovanom vremenu. Međutim, to ne čini napade na nečiju rasu, veru, fizički izgled ili ponašanje prihvatljivijim, niti opravdava ovako nizak nivo političke rasprave.

Zašto to rade?

Tramp se godinama suočava sa optužbama za predrasude, naročito zbog zapaljivih objava na društvenim mrežama i lažnih, rasističkih teorija zavere koje je širio o mestu rođenja bivšeg predsednika Baraka Obame.

U nastojanju da pridobije birače, predsednik je često sugerisao da pojedini politički protivnici iz manjinskih zajednica nisu u skladu sa tradicionalnom američkom kulturom i vrednostima.

Njegova antiimigrantska retorika deluje kao da je bar delimično usmerena ka najkonzervativnijim biračima, čija je masovna izlaznost neophodna republikancima kako bi izbegli izborni poraz na međuizborima.

Najočiglednije objašnjenje za ovo zabrinjavajuće zaoštravanje kampanje, osim Trampove sklonosti takvim političkim metodama, jeste to što republikanci nemaju bolju priču koju bi ponudili biračima.

Prema najnovijem zbirnom istraživanju javnog mnjenja CNN-a, Trampovo odobravanje iznosi 33 odsto. To je veoma nepovoljan rezultat za aktuelnog predsednika samo tri nedelje uoči međuizbora.

Istraživanja pokazuju da većina Amerikanaca smatra da su predsednikove odluke pogoršale njihove probleme sa visokim troškovima hrane, stanovanja, benzina i dizela.

I činjenica da Tramp i Vens u završnici kampanje žure u savezne države koje su republikanci ranije smatrali sigurnim uporištima govori sama za sebe.

Nazivanje Taljariko „čudakom“, kako je Vens učinio u utorak u Teksasu, deluje kao pokušaj skretanja pažnje sa republikanskog kandidata za Senat Kena Pakstona, državnog tužioca opterećenog kontroverzama i skandalima, koga je Tramp lično izabrao za tu poziciju.

Osnovno pravilo političke borbe jeste da stranački lideri pokušavaju da diskredituju protivnike koje ne mogu da pobede argumentima o konkretnim pitanjima. Trampovo izdvajanje muslimanskih kandidata uklapa se u njegovu tvrdnju da su demokrate „socijalisti“ i „komunisti“.

Ako uspe da ocrni El-Sajeda i Taljarika, time će, prema njegovoj računici, učiniti uslugu svojoj stranci. Njih dvojica učestvuju u izbornim trkama za koje se očekuje da će biti neizvesne sve do 3. novembra.

Tramp je posebno oštro napao El-Sajeda, nekadašnjeg izvršnog direktora Zdravstvene službe Detroita.

„Ja ga zovem Muhamed“, rekao je Tramp u subotu u Tenesiju. „Neko je rekao: ‘Njegovo ime nije Muhamed.’ Ja sam predsednik i mogu da ga zovem kako god hoću.“

U ponedeljak uveče, u Ohaju, dodao je: „On je džihadista.“

Republikanci svakako imaju pravo da ukazuju na El-Sajedov politički i javni rad i da ga kritikuju. Žele da skrenu pažnju na njegovu tvrdnju da je Izrael počinio genocid u Gazi, iznetu ubrzo nakon napada 7. oktobra.

Mnogi američki Jevreji, uključujući i one koji glasaju za demokrate, protive se korišćenju tog izraza, iako istovremeno žale zbog desetina hiljada Palestinaca ubijenih u ratu između Izraela i Hamasa.

Međutim, nazivati El-Sajeda „džihadistom“ – što podrazumeva radikalizovanog teroristu koji odbacuje demokratiju i sugeriše povezanost sa grupama poput Al Kaide ili Islamske države – predstavlja ozbiljno prekoračenje granice.

Očigledna namera je da se birači zastraše i navedu da poveruju kako je demokratski kandidat terorista i bezbednosna pretnja.

Nazivanje El-Sajeda „Muhamedom“ ponižava ga i vređa ljudsko dostojanstvo i individualnost svih muslimana.

U širem smislu, predsednik kao da pokušava da predstavi demokratu rođenog u Mičigenu, kao i sve ljude koji dele njegovu veru, kao neamerikance koji ne zaslužuju ista politička prava kao ostali građani. Takva taktika podseća na Trampovo uporno korišćenje Obaminog srednjeg imena Husein.

El-Sajed je na društvenoj mreži X odgovorio na namerno izobličavanje svog imena, ocenivši da predsednik time vređa inteligenciju birača.

„On zna da se zovem Abdul. Izgovara moje ime svakog dana“, napisao je El-Sajed. „Ali ne napada samo mene. On napada sve nas. Toliko malo misli o nama. Smatra da može da koristi moje ime i moju veru kako bi nam skrenuo pažnju sa patnje koju njegove politike izazivaju na benzinskim pumpama, u prodavnicama prehrambenih proizvoda i kod lekara.“

Tramp pojačava napade na Ilhan Omar

Trampova retorika prema Omar, sa kojom se godinama žestoko sukobljava, očigledno ima slične ciljeve.

On sugeriše da kongresmenka iz Minesote prenosi ono što predstavlja kao bezakonje u Somaliji u samu Minesotu.

„Ona je katastrofa. Dolazi iz zemlje bez zakona, bez policije, bez vojske, bez ičega — tamo se samo međusobno ubijaju“, rekao je u ponedeljak u Ohaju. „Dolaze u Sjedinjene Američke Države i govore nam kako da vodimo svoju zemlju. Nećemo to tolerisati. Povećavaju poreze. Povećavaju troškove zdravstvene zaštite, osiguranja i brige o deci“.

Minesota je početkom devedesetih godina prihvatila desetine hiljada Somalijaca, nakon što je njihova istočnoafrička domovina zapala u nasilje i haos.

Trampova administracija tvrdi da je somalijska zajednica prožeta nasilnim kriminalom i raširenim prevarama, naročito u vezi sa ustanovama za dnevni boravak dece. Predstavnici somalijske zajednice tvrde da nasilni kriminalci čine veoma mali deo stanovništva i da ih Tramp i republikanci neopravdano ocrnjuju.

Američko Ministarstvo pravde saopštilo je da je sprovelo akciju u okviru primene zakona u kući Omar, koja se kandiduje za reizbor. Za sada nije moguće nezavisno proveriti dokaze niti optužbe koje bi mogle da se odnose na nju.

Omar je odgovorila da je Tramp godinama kleveće i da je sada progoni kao političku protivnicu.

Trampovi saradnici uporno negiraju da je predsednik rasista ili da koristi rasističku retoriku. Kao argument navode da organizuje događaje povodom značajnih datuma, poput Meseca crnačke istorije, i da je na izborima 2024. godine povećao podršku među biračima iz manjinskih zajednica.

U februaru je tadašnja portparolka Bele kuće Kerolajn Livit oštro kritikovala „radikalne demokrate koje godinama lažno optužuju ovog predsednika da je rasista“.

Mnogi republikanski birači takođe ukazuju na dvostruke standarde. Tvrde da demokrate često koriste ponižavajuće izraze za konzervativce i Trampove birače, uključujući one koji su izraz Hilari Klinton da polovina njih pripada „korpi jadnika“ prihvatili kao svojevrstan znak ponosa.

Pojedini visoki funkcioneri Demokratske stranke otvoreno su optuživali Trampa da je fašista.

Ipak, Tramp i Vens dodatno pojačavaju trend karakterističan za novu populističku Republikansku stranku: sklonost da se određuje ko može da se smatra pravim Amerikancem.

Tokom predizborne kampanje 2008. godine, republikanska kandidatkinja za potpredsednicu SAD Sara Pejlin tvrdila je da „pravu Ameriku“ čine patriote iz malih gradova i vredni ljudi koji žive u „proameričkim delovima ove velike nacije“. Time je sugerisala da ljudi izvan američkog srca zemlje nemaju isti osećaj pripadnosti i ponosa prema svojoj državi.

U poređenju sa žestokom retorikom koju je Tramp uveo u američku politiku, te izjave danas deluju blago. Izvinjenje koje je Pejlin kasnije uputila sada izgleda gotovo kao istorijska zanimljivost.