Svedočenja prebeglih oficira otkrivaju unutrašnji krug režima u Iranu i inostranstvu – Svet

Omid, čije pravo ime ne može biti objavljeno, priključio se bezbednosnim snagama Irana sa 18 godina jer je, kako kaže, osećao „duboku odanost prema svojoj zemlji“. Na vojnoj akademiji kadeti su bili pod kontrolom režima „dan i noć“, od vojne obuke, do svakodnevnih molitvi i političkih govora.

„Oni oblikuju umove mladih kadeta“, kaže Omid.

Prema njegovim rečima, deo tih regruta kasnije napreduje kroz hijerarhiju iranskog bezbednosnog aparata i pridružuje se elitnom krugu oficira koji planiraju operacije, otmice i atentate u Iranu i van njega, raspolažući gotovo neograničenim resursima i ljudstvom. Tvrdi da je i sam prisustvovao njihovim sastancima.

Svedočenje prebega

Kada se Omid, snažno građeni muškarac sa ožiljcima iz više decenija službe u elitnim iranskim specijalnim snagama, početkom 2026. javio DW-u, među novinarima su se pojavile sumnje u njegove motive. Da li je možda poslat da širi dezinformacije kako bi diskreditovao DW, čiji je persijski servis pod sankcijama u Iranu? Da li pokušava da ugrozi DW ili njegove saradnike?

Tokom narednih meseci novinari istraživačkog tima DW i persijske redakcije razmenjivali su poruke sa njim. Omid je dostavio dokumenta i fotografije sa obuke koja je uključivala snajperske kurseve, nadzor, uličnu borbu, kontrolu demonstracija i padobransku obuku. Podelio je i fotografije, video-snimke, dokumenta i lokacije tajnih nadzornih centara i stambenih kompleksa namenjenih visokim pripadnicima iranskog bezbednosnog aparata.

Povezani apsolutnom odanošću vrhovnom vođi Irana, tvrdi Omid, pripadnici tog tajnog kruga planiraju i sprovode ubistva i otmice protivnika režima. Njegovo svedočenje pruža redak uvid u moćan i netransparentan bezbednosni aparat Islamske Republike i u svet ljudi koji čine njegovo jezgro.

DW navodi da je dokumentima, fotografijama, video-materijalima i razgovorima sa stručnjacima uspeo da potvrdi značajan deo njegovih tvrdnji. Posrednik je istraživački tim povezao i s drugim visokorangiranim prebegom, čije je svedočenje potvrdilo ključne delove Omidove priče.

Identitet obojice muškaraca poznat je redakciji, ali određeni detalji nisu objavljeni kako bi bili zaštićeni oni i njihove porodice.

Iransko ambasada u Berlinu odbacila je optužbe i saopštila da „Islamska Republika Iran odlučno odbacuje ove navode i zaključke izvedene iz njih“.

Molitve i privilegije

Kao visoki pripadnik specijalnih snaga, Omid je uživao privilegije koje režim često pruža svojim kadrovima. To uključuje finansijske podsticaje, unosne poslovne ugovore i pristup posebnim stambenim naseljima sa sopstvenim džamijama, školama i bolnicama.

Ali te pogodnosti imaju cenu. „Kontrola, samo kontrola“, kaže Omid. „Ne možete tek tako da odete na svadbu ili putovanje. Oduzimaju vam pasoš, čak odlučuju i u koje škole smeju da idu vaša deca.“

Tvrdi da se kontrola proteže i na potencijalne supružnike pripadnika bezbednosnog aparata, koji prolaze prethodne provere. „To vas izjeda iznutra“, kaže.

Politikolog Sajed Golkar sa Univerziteta Tenesi smatra da režim odvajanjem takvih kadrova od ostatka društva lakše održava nadzor i sprovodi ideološku indoktrinaciju. Takve strukture, dodaje on, manje su sklone da odbiju upotrebu sile protiv civila.

Prebeg iz obaveštajne službe

Mesec dana nakon početka komunikacije sa Omidom, DW je došao do još jednog visokorangiranog prebega. Muškarac kojeg redakcija naziva Reza radio je u Ministarstvu obaveštajnih poslova Irana.

Kao i mnogi pripadnici bezbednosnog aparata, potiče iz izrazito religiozne porodice. Kaže da je u mladosti bio vatreni pristalica režima.

„Verovao sam da služim svom narodu i Islamskoj Republici i da bih možda čak mogao da umrem kao mučenik za islam“, rekao je.

Vremenom se, međutim, okrenuo protiv vlasti nakon što je prisustvovao obračunima sa demonstrantima.

„Godine služenja okrutnom sistemu“

Reza tvrdi da je osećaj krivice zbog „deset ili jedanaest izgubljenih godina služenja okrutnom sistemu“ bio presudan da progovori.

I on i Omid navode da su masovna ubistva demonstranata bila prelomni trenutak zbog kojeg su odlučili da razgovaraju sa novinarima.

Omid tvrdi da nikada nije pucao na demonstrante niti izdao takvo naređenje, mada DW navodi da to nije mogao nezavisno da potvrdi. Ipak, priznaje da je bio svedok ubijanja demonstranata.

„Kada vam je protivnik režim koji se ne pridržava nikakvih moralnih vrednosti, morate biti spremni na sve“, kaže Reza.

Nadzor i gušenje protesta

Omid i Reza opisali su tajne komandne centre koji, prema njihovim tvrdnjama, igraju ključnu ulogu u gušenju protesta. U njima se okupljaju visoki predstavnici različitih bezbednosnih službi, dok veliki ekrani prikazuju snimke sa nadzornih kamera iz Teherana u realnom vremenu.

Prema njihovim tvrdnjama, protesti se nadziru i dronovima, a prikupljaju se podaci sa društvenih mreža i drugih komunikacionih platformi. Agenti u civilu, tvrdi Omid, često se ubacuju među demonstrante. Ponekad čak usmeravaju protestne kolone prema lokacijama gde ih čekaju bezbednosne snage.

Kada policija više ne može da kontroliše demonstracije, tvrde sagovornici DW-a, uključuju se elitne jedinice Revolucionarne garde i policije. Njihovi pripadnici često nose crne uniforme i skrivaju lica fantomkama.

Organizacije za zaštitu ljudskih prava dokumentovale su korišćenje automatskog oružja i teških mitraljeza tokom gušenja protesta.

Dahmeh – „mašina za ubijanje“

Posle višemesečne komunikacije Omid je DW-u pokazao lokaciju u Šahr-e Reju, na obodu Teherana. Reč je o molitvenoj sali poznatoj kao Bejt al Šohada ili „Kuća mučenika“. Mnogi oficiri, tvrdi Omid, nazivaju je Dahmeh, odnosno „kriptom“.

Prema njegovim navodima, upravo tu su se visoki oficiri sastajali kako bi planirali tajne operacije van formalnih državnih struktura. „Prisustvovao sam sastancima u Dahmehu na kojima se odlučivalo o ubistvima. To je mašina za ubijanje“, tvrdi.

Istovremeno naglašava da je na sastanke dolazio po naređenju pretpostavljenih i da nije učestvovao u operacijama koje su tamo planirane.

DW nije mogao da potvrdi sve njegove tvrdnje, ali da je ustanovio da su neke osobe koje je pomenuo zaista umrle pod nerazjašnjenim okolnostima.

Neki stručnjaci smatraju postojanje takvog centra verovatnim, dok drugi kažu da za njega nikada nisu čuli.

Verski obredi i tajne operacije

Prema Omidovim tvrdnjama, sastanci u Dahmehu često počinju kao verske ceremonije.

Posle zajedničke večere ostaju samo članovi unutrašnjeg kruga. Učesnici predaju mobilne telefone, koji se zaključavaju na posebno mesto.

„Iskusni stručnjaci iz iranskih specijalnih i obaveštajnih struktura zatim do kasno u noć razgovaraju o ubistvima i otmicama“, tvrdi on.

„Za te ljude položaj osobe nije važan. Ako nekoga smatraju pretnjom vrhovnom vođi Islamske Republike, to shvataju krajnje ozbiljno i deluju“, kaže Omid.

Prema njegovim rečima, nakon svake operacije učesnici se vraćaju svojim redovnim dužnostima unutar iranskog bezbednosnog aparata, sve dok ih ponovo ne okupi isti cilj: odbrana Islamske Republike po svaku cenu.