Da li su stranci zaista skloniji kriminalu od Nemaca? – Svet

Svake godine, kada Savezni kriminalistički ured objavi policijsku statistiku kriminala, stranka Alternativa za Nemačku (AfD) posebno pažljivo analizira podatke. Pre svega je interesuje koliko krivičnih dela u Nemačkoj počine izbeglice, migranti i strani državljani?

Studije medijskih stručnjaka pokazuju da se oko 95 odsto saopštenja AfD bavi osumnjičenima koji nisu nemački državljani, dok se slučajevi u kojima su osumnjičeni Nemci gotovo u potpunosti zanemaruju.

Međutim, često ponavljana tvrdnja da su osobe bez nemačkog državljanstva same po sebi sklonije nasilju ne odgovara rezultatima naučnih istraživanja.

Sociološkinja i kriminološkinja Suzan Pretor sa Policijske akademije Donje Saksonije, zajedno sa kolegama s Univerziteta u Cirihu i Instituta za istraživanje kriminala Donje Saksonije, detaljno je analizirala podatke o kriminalu u Nemačkoj.

Pritom nisu proučavali samo takozvano „svetlo polje“, odnosno krivična dela koja su prijavljena i evidentirana u službenim statistikama, već i „tamno polje“ kriminala. Reč je o delima koja nikada nisu prijavljena ili otkrivena i zato se ne pojavljuju u zvaničnoj statistici.

„Da, prema policijskoj statistici kriminala, osobe bez nemačkog državljanstva češće čine krivična dela od nemačkih državljana“, kaže Pretor za DW, „ali istraživanja pokazuju da je spremnost da se prijavi krivično delo ako je počinilac strani državljanin više nego dvostruko veća. Zbog toga se ta dela češće pojavljuju u statistikama. Razlike postoje i u istraživanjima neprijavljenog kriminala, ali su znatno manje.“

Nemački počinioci ređe bivaju prijavljeni

Kada je reč o krivičnim delima koja su počinili strani državljani, verovatnoća da će završiti u policijskoj statistici više je nego dvostruko veća nego kod dela koja su počinili Nemci.

Kada se iz statistike ukloni taj efekat različite učestalosti prijavljivanja, strani državljani više nisu zastupljeni 2,6 puta češće od Nemaca, već oko 1,7 puta.

Slični rezultati proizlaze i iz istraživanja o nasilnom maloletničkom kriminalu. Prema tim podacima, mladi strani državljani oko 1,6 puta su skloniji nasilnim delima od svojih nemačkih vršnjaka.

„Mladi muškarci s nižim nivoom obrazovanja češće su skloni nasilju. Važnu ulogu igra i određeni model muškosti, bez obzira odakle neko dolazi“, kaže Pretor.

Ona naglašava da istraživanje nije pronašlo dokaze za često pominjani „kulturni faktor“. Prema njenim rečima, pet odsto mladih Nemaca ima pozitivan stav prema nasilju. Među mladima bez nemačkog državljanstva taj udeo iznosi deset odsto.

„To jeste dvostruko više, ali nije dovoljno da se kultura proglasi odlučujućim objašnjenjem“, smatra kriminološkinja.

Porodično okruženje važnije od porekla

Pretor smatra da mnogo važniju ulogu igra porodično okruženje. „Porodično vaspitanje ima ključnu ulogu u razvoju stavova prema nasilju. Ako sam doživeo nasilje u sopstvenom domu, drugačije ću gledati na nasilje nego neko ko takvo iskustvo nije imao“, kaže ona.

Prema njenim rečima, Nemačka je poslednjih decenija ostvarila značajan napredak: „Pre pedeset ili šezdeset godina nasilje nad decom bilo je mnogo češći deo vaspitanja nego danas. I nasilje među mladima danas je znatno niže nego devedesetih ili početkom dvehiljaditih.“

Kako bi ilustrovala razmere problema, Pretor navodi podatke za najteža krivična dela, poput teških telesnih povreda, ubistva iz nehata ili ubistva. „Od 100 Nemaca, njih 0,2 odsto počini nasilni zločin. Kod osoba bez nemačkog državljanstva taj udeo iznosi 0,6 odsto“, kaže ona.

Istovremeno naglašava da ogromna većina stanovnika Nemačke ne čini ozbiljna krivična dela. „Više od 99 odsto ljudi koji žive u Nemačkoj, bilo da imaju nemačko ili strano poreklo, uopšte ne čini teška krivična dela.“
Nemačka mora više da ulaže u prevenciju

Pretor, koja obučava i buduće policajce, smatra da bi političari trebalo više da ističu pozitivne strane migracije. Prema njenom mišljenju, javna debata o doseljavanju previše se oslanja na policijsku statistiku kriminala i zato često daje iskrivljenu sliku.

Većina ljudi bez nemačkog državljanstva, kaže ona, uspešno je integrisana i normalno obavlja svoj posao. Posebno naglašava da je potrebno više ulagati u prevenciju.

„Potrebno je početi što ranije, već u radu sa decom u vrtićima, jačati socijalne veštine u školama i reagovati kada dođe do nasilnih incidenata“, kaže Pretor.

Važna su i ulaganja u lokalnu infrastrukturu i sadržaje za slobodno vreme. „Ključni faktor nasilja među mladima, bez obzira na poreklo, jeste to što mnogima nedostaje sadržajna svakodnevica i jasna struktura dana“, zaključuje ona.