Omladina je provalila igricu režima i prešla na drugi nivo – Lični stavovi

Pred ove izbore kampanja je samo nastavljena, ali sada u znatno drugačijim okolnostima nego ranije. Režim je od 2014. kada je prvi put branio vlast, pa do sada, uvek imao veliku prednost nad konkurentima zbog sistema koji je napravio, a koji je ovakav: veliki novac + mediji + kult ličnosti + njegovi opozicioni lideri + razbijena prava opozicija na više delova + kupovina glasova + njegovo neuko biračko telo = pobeda SNS. I sada, pred ove izbore, režim pokušava na isti način da sačuva vlast. Zarad istorije, pogledajmo opet kako to čini, da se više nikad ne ponovi ovakva politička manipulacija.

Kult je prva komponenta ove režimske kampanje. Sve karte su stavili na jednog čoveka, jer svi ostali su čak i u režimskoj javnosti na zlom glasu. A znaju da je kult nepogrešivog vođe dobro prolazio u ovom narodu. Mnogi glasači sadašnjeg režima su odrasli u doba jednog kulta i nije im strano da i sada, u poznim godinama, podržavaju opsenu, lažnog supermena koji im daje neki dinar da prežive i koji tako lepo obećava.

Tu su i oni mlađi, kojima je lakše da veruju u supermena nego da sami učine nešto u sebi i oko sebe, za svoju zajednicu. Ovaj režim je smišljeno negovao titoistički tip kulta: „on je dobar, oni oko njega ne valjaju“, i tako nastavljao nazadovanje političke svesti i sprečavanje razvoja demokratskog potencijala koji se pre svega bazira na kritičkom mišljenju. Kult se prati, on se ne kritikuje. Domanović je koristio termin Vođa.

Kupovina se nadovezuje na kult. Veliki vođa mora da pomogne da bi i dalje bio veliki. Otvoreno se deli novac pred svake izbore. Eto, unapredili su metod koji je postojao i ranije, ali nikada ovako javno, bez stida, na državnom nivou. Kupuju se glasovi, kupuju se statisti na mitinzima, kupuju se botovi na mrežama, kupuje se ljubav „slučajnih prolaznika“… Kupuju se i u toku ove kampanje dojučerašnji politički protivnici gde god da su bili, jer svi oni donose poneki poen. Svako ima cenu, neko se proda za milione, neko za posao, neko zbog ucene…

Laž je sledeće oružje nepogrešivog vođe. U moru medija i informacija, često neistinitih i poluistinitih, laži vođe i doglavnika prolaze bez problema. Tom uspehu laži kumuje i vrlo slabo obrazovanje ciljane pastve. Da bi neko razmišljao o politici, trebalo bi nešto i da zna. U pastvi je manjak znanja, a višak samopouzdanja. Svaka laž može da prođe, kao ona da je naša država u najvećem razvoju u Evropi i slične.

Na ovakve besmislice iole obrazovan čovek će se samo nasmejati, ali glasačko telo režima to ozbiljno prihvata. Laž o ekonomiji najbolje prolazi, ali je bitna i laž o političkim konkurentima. Tih primera je tako mnogo da ih se svako može lako setiti. Ali u ovoj kampanji postoji i još veće zlo od laži, a to su sramne klevete na račun studenata i pristalica mladosti, da su ustaše, izdajnici, teroristi…

Upravo je suprotno – oni koji su stvarno godinama predavali deo po deo državnog suvereniteta na Kosovu i Metohiji ne mogu nikako da budu patriote, dok studenti nisu izdali ništa, niti postoje naznake da bi to učinili. Ali medijskom hajkom režim pokušava da predstavi da je crno belo, a belo crno, ponavljajući iznova i iznova laži o antisrpstvu studenata čime čuva svoje glasove, ali i deo patriotskih opozicionih birača usmerava ka svojoj filijali koja sebe zove autentičnom desnicom.

Groteska u političkom životu Srbije prevazilazi sve kampanje u drugim državama. Takvih šaljivih i ponekad primitivnih scena nigde nema, a u ovoj kampanji režim je prešao na viši nivo igrice zvan „osmišljene gluposti“. Ono što se radi ne može drugim imenom da se nazove, od kopiranja studenata (kontrastudenti, kontrabajkeri…) i Ćacilenda u centru grada, preko razgovora sa kamenom do otimanja pištolja… Nećemo dalje navoditi primere, izazivaju mučninu. Ali i u to neko veruje, jer ne bi režim proizvodio takve sadržaje ako nema informaciju da mu to koristi.

Možemo mi da se smejemo, ali oni i tako dobijaju glasove.

Nasilje, institucionalno i uz pomoć kriminalnih krugova, predstavlja poslednje sredstvo koje je režim rešio da upotrebi u ovoj dvogodišnjoj kampanji, a što nije koristio u ranijim. To je svakako posledica straha od porasta popularnosti studenata i od gubitka izbora. Očito je da kult, kupovina, laž i groteska nisu dovoljni. Treba uterati strah golom silom, kako studentskim aktivistima, tako i narodu koji sledi omladinu. Pokazivanje moći je bitno i za lojalnu pastvu da se ne bi pokolebala. Vidi se da režim tu nema kočnice. Do kraja kampanje ko zna šta još može da uradi. Nećemo se upuštati u dalje prognoze, samo ćemo reći: Bože pomozi!

I ovaj osvrt mora da se završi optimistički. Političko oživljavanje srpske mladosti donelo je novu nadu. Omladina je provalila igricu režima i prešla na drugi nivo:

nije dozvolila da neko razvije lidersku sujetu;

sklonila je u stranu ideološke razlike;

organizovala se;

pokazala je hrabrost;

vratila je veru narodu da može biti bolje;

i najbitnije, imala je kartu koju režim nema – mlade godine pune ideala!

I zato duboko verujemo da neće proći igra režima, da ni kult, ni kupovina, ni laž, ni groteskne scene, ni golo nasilje neće zaustaviti mladost na putu ka pobedi.

Autor je potpredsednik Dveri

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.