Perimenopauza ne utiče samo na telo: Psihički simptomi koje žene često zanemaruju – Život

Perimenopauza obično počinje posle 40. godine, mada se može javiti i ranije. Promene u radu jajnika i nivou hormona mogu izazvati simptome koje žene ne povezuju odmah sa približavanjem menopauze, piše Miss7.

Ginekološkinja Ana Barbieri objasnila je za HuffPost da je ovo često zbunjujući period, pre svega zbog nepredvidivosti simptoma.

Kod nekih žena menstruacije su u početnim fazama perimenopauze i dalje redovne, pa se promene raspoloženja, anksioznost, razdražljivost i napadi plača često pripisuju stresu, nedostatku sna ili iscrpljenosti.

Ako se uz to pojave zaboravnost, poteškoće sa koncentracijom ili osećaj mentalne usporenosti, žene mogu biti dodatno zabrinute za svoje zdravlje.

Kako perimenopauza utiče na mentalno zdravlje?

Tokom dvadesetih i tridesetih godina hormonske promene uglavnom prate predvidljiv ciklus. Nakon menopauze nivoi hormona ostaju niski, ali relativno stabilni.

Međutim, tokom perimenopauze nivoi estrogena, progesterona i testosterona mogu značajno da variraju.

Ove promene mogu izazvati pogoršanje simptoma predmenstrualnog sindroma, poput osetljivosti dojki i pojave akni, kao i neredovne menstruacije, nesanicu, valunge i noćno znojenje.

Hormonske oscilacije mogu uticati i na psihičko stanje, pa se kod nekih žena javljaju depresivni simptomi, anksioznost, razdražljivost, nagle promene raspoloženja i takozvana moždana magla.

Ginekološkinja Džulijet Nevins objašnjava da sve više naučnih dokaza ukazuje na značaj estrogena za brojne moždane funkcije, uključujući raspoloženje, pamćenje i sposobnost razmišljanja.

Kada nivo estrogena opada, mogu se javiti i problemi sa regulacijom telesne temperature.

Hipotalamus, deo mozga koji učestvuje u regulaciji temperature, postaje osetljiviji na male promene, što može izazvati valunge i noćno znojenje.

Česta buđenja tokom noći narušavaju kvalitet sna, a nedostatak odmora može dodatno pojačati stres, anksioznost, emocionalnu osetljivost i probleme sa koncentracijom.

Promene nivoa progesterona takođe mogu imati uticaj. Ovaj hormon povezan je sa delovanjem GABA, neurotransmitera koji ima umirujući efekat na nervni sistem.

Niži nivoi progesterona mogu doprineti osećaju uznemirenosti i poteškoćama sa uspavljivanjem.

Testosteron takođe može igrati određenu ulogu u emocionalnim promenama, mada je potrebno više istraživanja kako bi se njegova povezanost sa raspoloženjem tokom perimenopauze bolje razumela.

Kako ublažiti psihičke simptome perimenopauze?

Stručnjaci naglašavaju da hormonske promene nisu jedini mogući uzrok problema sa mentalnim zdravljem tokom ovog životnog perioda.

Stres na poslu, porodične obaveze, finansijske poteškoće i hronične bolesti takođe mogu doprineti anksioznosti, depresivnom raspoloženju i poremećajima sna.

Kod žena koje već imaju određene psihičke poremećaje, poput depresije, bipolarnog ili opsesivno-kompulzivnog poremećaja, simptomi se tokom perimenopauze mogu pogoršati.

Zbog toga je važno sagledati celokupno zdravstveno stanje i životne okolnosti, a ne sve tegobe automatski pripisivati hormonima.

Stručnjaci izdvajaju nekoliko navika koje mogu pomoći.

Pratite simptome

Beleženje promena raspoloženja, kvaliteta sna, menstrualnog ciklusa i drugih tegoba može pomoći lekaru da proceni da li su simptomi povezani sa perimenopauzom i kakva je terapija potrebna.

Obratite pažnju na ishranu

Ginekološkinja Suzan Fenske navodi da je mediteranski način ishrane povezan sa manjom učestalošću pojedinih simptoma, uključujući valunge i depresivne tegobe, mada su potrebna dodatna istraživanja.

Takva ishrana podrazumeva obilje povrća, voća, mahunarki, orašastih plodova, integralnih žitarica i maslinovog ulja, uz umerene količine ribe i mlečnih proizvoda.

Preporučuje se ograničavanje crvenog mesa i šećera.

Budite fizički aktivni

Redovna fizička aktivnost može doprineti boljem raspoloženju, kvalitetnijem snu i očuvanju kognitivnih funkcija.

Hodanje i tai či predstavljaju dobre oblike umerene aktivnosti, dok vežbe snage i joga mogu pomoći u ublažavanju pojedinih tegoba.

Izbegavajte okidače valunga

Začinjena hrana, kofein, alkohol, visoke temperature i tesna odeća kod nekih žena mogu pojačati valunge.

Nošenje slojevite odeće i rashlađivanje mogu pomoći kada se jave iznenadni naleti vrućine.

Vodite računa o spavanju

Odlazak na spavanje i buđenje u približno isto vreme svakog dana mogu doprineti kvalitetnijem odmoru.

Ženama koje imaju problema sa noćnim znojenjem mogu pomoći lagane pidžame, provetravanje prostorije i odgovarajuća temperatura u spavaćoj sobi.

Kada je potrebna terapija?

Ako promene životnih navika ne donose poboljšanje, lekar može preporučiti odgovarajuću terapiju.

U pojedinim slučajevima koriste se antidepresivi iz grupe selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), koji mogu ublažiti depresivne i anksiozne simptome, a neki od njih i valunge.

Određeni lekovi, poput gabapentina, takođe se koriste za ublažavanje valunga kod pojedinih žena.

Hormonska terapija može biti opcija za žene koje imaju izražene simptome perimenopauze.

Lekarka Mišel Forsije, specijalizovana za seksualno i reproduktivno zdravlje, objašnjava da terapija estrogenom, uz progesteron kada je potreban, može doprineti ublažavanju valunga i drugih tegoba.

Stabilizacija hormonskih nivoa kod nekih žena može povoljno uticati i na raspoloženje, mada efekti zavise od individualnog zdravstvenog stanja.

O izboru terapije treba odlučiti u dogovoru sa lekarom, uz procenu koristi i mogućih rizika.

Kada treba potražiti pomoć lekara?

Čak i kada simptomi ukazuju na perimenopauzu, važno je obaviti lekarski pregled.

Ginekološkinja Ana Barbieri upozorava da određena zdravstvena stanja, uključujući poremećaje rada štitaste žlezde, kao i neželjena dejstva pojedinih lekova, mogu izazvati simptome slične onima koji se javljaju tokom perimenopauze.

Lekar može proceniti simptome, zdravstvenu i porodičnu istoriju i predložiti odgovarajuće načine lečenja.

Posebno je važno potražiti pomoć ako anksioznost, depresivno raspoloženje ili problemi sa spavanjem počnu značajno da utiču na svakodnevni život.

Perimenopauza je prirodna životna faza, ali to ne znači da žene treba da trpe tegobe koje narušavaju njihovo fizičko i mentalno zdravlje.