Jutarnji list o izborima u Srbiji: Kampanja i procedure bude sumnju da će glasanje biti popraćeno mogućim manipulacijama – Svet

Sumnje, između ostalog, proizilaze pre svega iz činjenice da je jedinstveni birački spisak u Srbiji zvanično zaključen sa ukupnim brojem od 6.450.523 birača, suprotno podacima da Srbija, prema popisu iz oktobra 2022. godine, ima 6.647.003 stanovnika, piše hrvatski Jutarnji list.

Ova razlika ukazuje da, po starosti, u Srbiji ima samo 196.480 stanovnika koji, pošto su mlađi od 18 godina, ne mogu imati pravo glasa.

Član Komisije za reviziju biračkog spiska istakao je da javnost već dugo sumnja u verodostojnost biračkog spiska.

Istovremeno, javnost, opozicija i nevladin sektor (NVO) upozoravaju da je matematički nemoguće da udeo punoletnih građana sa pravom glasa bude čak 98 odsto ukupnog stanovništva, budući da maloletnici čine znatno veći procenat stanovništva.

Analize javno dostupnih podataka pokazuju da više od pola miliona birača u evidenciji biračkog spiska nema potpunu adresu – ulicu i kućni broj.

Prema nedavnoj studiji Radija Slobodna Evropa (RSE), samo u 13 pograničnih opština, oko 85.000 birača je registrovano sa fiktivnom adresom tipa „bez ulice – 0“.

Upozorenja opozicije na takozvane „fantomske birače“ traju već mesecima, a prema zvaničnim podacima, više od 500.000 birača bez precizno unete adrese imaće pravo glasa na prevremenim parlamentarnim izborima 25. oktobra.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstvo unutrašnjih poslova nisu ubedljivo odgovorili na pitanja medija o drastičnim razlikama u biračkom spisku i evidenciji.

Ana Gođevac, članica Komisije za reviziju biračkog spiska iz opozicione Stranke slobode i pravde, kaže da nikome nije jasno koliko birača zapravo ima u Srbiji, tvrdeći da je sigurno i izvesno da se na biračkom spisku nalaze ljudi koji ne bi trebalo da budu tamo jer su, kako je rekla za N1, bili registrovani u Srbiji na fiktivnim adresama, posebno u Beogradu, 2022. i 2023. godine.

U međuvremenu, mediji su zabeležili i ekstremne primere, poput Priboja na jugozapadu Srbije, gde je na adresi jedne kuće od 88 kvadratnih metara registrovano čak 247 birača.

Istovremeno, studentski pokret i opozicija su uzalud pokušavali da od Republičke izborne komisije (RIK) i Ministarstva spoljnih poslova dobiju otvaranje više biračkih mesta u dijaspori, gde je, prema njihovim tvrdnjama, registrovano 110.000 birača, pa se veruje da će više od 20.000 građana Srbije u inostranstvu ostati bez mogućnosti da učestvuje na izborima 25. oktobra.

U međuvremenu, RIK je odbacio žalbe Studentske liste na biračka mesta i vreme glasanja u inostranstvu, a studentski pokret je podneo žalbu Upravnom sudu, optužujući RIK za „sabotažu izbora“.

Ključne zamerke koje je iznela „Studentska lista – Studenti pobeđuju“ su da su „Ministarstvo javne uprave i Ministarstvo državne uprave, uz prećutnu saglasnost Izborne komisije“ svesno i namerno filtrirali prijave kako bi „neprirodno smanjili broj birača i opravdali zatvaranje ambasada, otkazivanje biračkih mesta i nametanje noćnog glasanja“ u Australiji, Kini, Americi, Kanadi i Brazilu. U Njujorku će, na primer, glasanje početi u dva sata posle ponoći.

Ankete javnog mnjenja pokazuju da će prevremeni parlamentarni izbori 25. oktobra biti tesna trka između vladajuće Srpske napredne stranke, čiju listu predvodi donedavni predsednik Aleksandar Vučić, i Studentske liste, koja ima veliku podršku u dijaspori i već je podstakla desetine hiljada ljudi da učestvuju kako bi se maksimizirala izlaznost na izborima.