Jedan američki dolar sada vredi dva miliona rijala u Iranu: Evo šta za to može da se kupi – Svet

Iranska ekonomija je decenijama jako pogođena američkim i međunarodnim sankcijama, posebno zbog njenog nuklearnog programa.

Iranski rijal je doživeo dramatičan pad vrednosti, dok rastuća inflacija dodatno pogoršava životne uslove stanovništva. Rat između SAD i Izraela protiv Irana, započet 28. februara, dodatno je produbio ekonomske probleme u zemlji sa oko 92 miliona stanovnika.

Da bi se shvatilo koliko svakodnevne namirnice sada koštaju, Al Džazira je pratila cene hrane, odeće i lekova na ulicama Teherana, upoređujući ih sa cenama istih proizvoda u danima pre početka rata.

Koliko u Iranu sada koštaju osnovne životne namirnice?

Pre rata, dva miliona rijala bilo je dovoljno za oko četiri kg paradajza, pola kilograma piletine i nešto manje od jednog litra jestivog ulja.

Danas se za isti iznos može kupiti približno upola manje. Prosečna cena paradajza porasla je za 71 odsto, piletine za 74 odsto, a jestivog ulja za čak 177 odsto.

Cena insulina, koji je od presudne važnosti za opstanak osoba sa dijabetesom, porasla je za čak 642 odsto. Cena osnovnih lekova, poput paracetamola, povećana je za 93 odsto, dok je mlečna formula za bebe, koju država uglavnom subvencioniše, poskupela za 95 odsto.

„Jedina briga je da sa prihodima koje imamo izguramo do kraja meseca“

Za iranske porodice to znači da ne moraju da menjaju samo količinu onoga što kupuju, već i ono što jedu.

Afsaneh, 35-godišnja majka jednogodišnjeg deteta koja sa suprugom živi u Teheranu, kaže da su se troškovi nedeljne kupovine namirnica za njenu porodicu povećali za 20 do 30 odsto.

„Pre rata, mogli smo da razmišljamo o tome šta želimo da radimo za tri ili šest meseci, ali sada nam je jedina briga da dočekamo kraj meseca sa prihodima koje imamo“, rekla je Afsaneh za Al Džaziru.

„I moj suprug i ja radimo, a imamo jednogodišnje dete. Dnevni troškovi boravka deteta u vrtiću sada su dostigli oko 500.000 tomana (pet miliona rijala ili 2,5 dolara), što nam je teško da priuštimo“.

Toman je naziv koji Iranci koriste za rijal kao nezvaničnu novčanu jedinicu, pri čemu jedan toman vredi 10 iranskih rijala. Široko se koristi jer velike iznose u lokalnoj valuti čini lakšim za računanje.

Državna subvencija za mlečnu formulu za bebe pomaže porodicama poput Afsanehine, ali njihovi mesečni pregledi deteta i dodaci ishrani nisu pokriveni zdravstvenim osiguranjem, zbog čega im je teško da priušte kvalitetnu negu za svoje dete.

Za Afsaneh, život njihove male porodice sveo se na preživljavanje i obezbeđivanje hrane i drugih osnovnih potrepština. „Mnoge kupovine, poput nove odeće ili zamene automobila, izbacili smo iz svojih planova. I ne mislim da će se stvari uskoro poboljšati“, rekla je.

„Sve je postalo skuplje“

Ratna šteta poremetila je proizvodnju, dok je američka pomorska blokada iranskih luka dodatno otežala uvoz i izvoz.

Dok je pad vrednosti rijala povećao cene robe, sankcije su ograničile pristup Irana međunarodnim tržištima. Istovremeno, zarade nisu uspevale da prate rast troškova.

Minimalna zarada koju je odobrila vlada za tekuću iransku kalendarsku godinu, koja se završava u martu 2027, iznosi 166 miliona rijala (82 dolara). Sa državnom pomoći i naknadama, taj iznos dostiže manje od 220 miliona rijala (108 dolara).

Zamir, 35-godišnji muškarac iz Teherana koji radi u maloprodaji muške modne odeće, rekao je za Al Džaziru da je prodaja opala za 40 odsto u odnosu na prošlu godinu i da se muči da održi svoj posao.

„Mogu da kažem da je potpuno predvidivo da će mnogi ljudi koji rade u ovom sektoru bankrotirati pre kraja zime i da neće imati drugog izbora osim da zatvore svoje radnje“, kaže on.

„Sve je postalo skuplje“, objašnjava Zamir. „Plate radnika, troškovi sirovina i praktično sve drugo čega možete da se setite poskupelo je“.

On kaže da mnogi trgovci prodaju letnju robu ispod nabavne cene, a da će se na jesen novi talas poskupljenja odraziti i na maloprodajne cene.

„Od trenutka kada izađete iz kuće pa dok se ne vratite, potrošite najmanje dva miliona tomana (10 dolara) na stvari poput kafe, cigareta, vode i prevoza. Čak i ako ste štedljivi, i dalje morate da potrošite najmanje 700.000 do 800.000 tomana (3,5–4 dolara) dnevno, a u to nisu uračunati redovna kupovina hrane i osnovne potrepštine za domaćinstvo“, rekao je Zamir.

Sve veći jaz između prihoda i troškova

Za one koji žive od plata, inflacija stvara još jedan problem: vrednost današnje zarade može da opadne pre nego što stigne sledeća plata.

Salama, 28-godišnja majka jednog deteta, radi kao ribarka u Hormozganu, južnoj obalskoj pokrajini Irana, koja nadgleda strateški važan Ormuski moreuz.

Za nju je rast cena namirnica imao veliki uticaj.

„Ranije smo za nedeljnu kupovinu namirnica trošili oko 500.000 tomana (2,5 dolara), ali sada moramo da izdvojimo najmanje pet miliona tomana (25 dolara) za istu količinu namirnica, pa smo morali da smanjimo kupovinu mesa i piletine ili da ih potpuno izbacimo“.

Salama kaže da se njen prihod, umesto da raste, zapravo smanjio, zbog čega je primorana da drastično ograniči troškove.

„Čak i jednostavan lek za prehladu za decu ili lek protiv sezonskih alergija, uključujući i iranske brendove, sada košta oko 300.000 tomana (1,5 dolara), a čak i običan pregled kod lekara opšte prakse košta najmanje milion tomana (pet dolara)“, kaže ona.

Rat nije stvorio iranske ekonomske probleme, ali ih je dodatno produbio. Ratna šteta, poremećena proizvodnja i blokada stvorili su nove pritiske, dok su nezaposlenost i stagnacija kupovne moći dodatno smanjile sposobnost porodica da se izbore sa njima.

Za milione Iranaca pitanje više nije koliko su cene porasle, već koliko hrane, stanovanja i osnovnih potrepština jedna mesečna plata još uvek može da obezbedi.