Regan protiv Trampa: Šta je predsednik SAD dobio zauzvrat od Putina za odluku da ukine sankcije na kupovinu i uvoz ruskog dizela? – Svet

Ekonomski efekti ove odluke su zanemarljivi. Međutim, njene političke posledice već postaju ozbiljan problem za Belu kuću, piše Sem Uilsen, politikolog, u analizi za Moskovski tajms.

Nejasan dogovor

Na Kapitol Hilu izdvojila su se najmanje tri pristupa Trampovoj odluci.

Prvi okuplja pristalice oštrog kursa prema Rusiji iz obe stranke. Oni zahtevaju ne samo da predsednik povuče svoju odluku već i da se pojača sankcioni pritisak na Moskvu.

Drugi pristup zastupaju predstavnici tradicionalnog političkog establišmenta, koji strahuju da bi ublažavanje sankcija moglo biti prvi korak ka znatno većim ustupcima Putinu. Ovakav stav podržavaju i demokrate i republikanci koji se u svojim izjavama opredeljuju za oprezniji pristup.

Treći tabor čine pristalice pokreta MAGA, koje podržavaju Trampov dogovor i njegovu nameru da postigne sporazum sa Moskvom.

Sam dogovor i dalje otvara brojna pitanja. Pre svega, njegovi uslovi ostaju tajna. Trampova objava na društvenoj mreži Truth Social iznenadila je gotovo sve. Iz dostupnih informacija nije jasno ko će tačno kupovati rusko dizel-gorivo niti kako će biti organizovane isporuke.

Mogućnosti Kongresa su ograničene: zakonodavci mogu da zabrane državne nabavke ili uvedu sankciona ograničenja, ali je njihov uticaj na pojedinačne komercijalne transakcije znatno manji.

Glavno pitanje koje postavljaju mnogi posmatrači i političari glasi: šta je Tramp dobio od Putina zauzvrat za ovako kontroverznu odluku?

Kongresmeni ponovo kritikuju administraciju zato što je jedna od najvažnijih odluka u oblasti nacionalne bezbednosti, koja može ukazivati na promenu spoljnopolitičkog kursa SAD, doneta bez učešća zakonodavaca.

Pritom nije reč samo o obnavljanju uvoza ruskog dizel-goriva. Istovremeno, Tramp je zaoštrio retoriku prema Vladimiru Zelenskom i izjavio da je neophodna promena na mestu predsednika Ukrajine.

Kongres već preduzima korake kako bi osporio odluku administracije i povratio svoj uticaj na oblikovanje spoljne politike SAD.
Mir kroz snagu

Sukob između zakonodavaca i Bele kuće, naravno, dobija i predizbornu dimenziju.

U Predstavničkom domu inicijativu je pokrenuo republikanac iz Pensilvanije Brajan Ficpatrik, kopredsedavajući poslaničkog kokusa za Ukrajinu i jedan od glavnih zagovornika zakonskog predloga Lindzija Grejema u donjem domu Kongresa.

Najavio je da namerava da podnese dvostranački predlog zakona kojim bi se zabranila kupovina ruske nafte i naftnih derivata.

Dokument će nositi naziv „Zakon Ronalda Regana o miru kroz snagu“, po jednom od glavnih spoljnopolitičkih ideoloških slogana legendarnog republikanskog predsednika.

Ficpatrik takođe namerava da iskoristi poseban parlamentarni postupak koji omogućava da se predlog zakona stavi na glasanje bez saglasnosti rukovodstva Predstavničkog doma. Za to je potrebno prikupiti potpise 218 kongresmena.

Ficpatrik je istu taktiku već koristio prilikom pokušaja usvajanja sankcionog zakona Lindzija Grejema. Tada je uspeo da pridobije samo 155 kosponzora, dok inicijativa za zaobilaženje rukovodstva Predstavničkog doma nikada nije stigla do glasanja. Zakon je na kraju usvojen drugim postupkom.

Prvi koji je javno podržao novu Ficpatrikovu inicijativu bio je njegov stranački kolega, republikanac iz Nebraske Don Bejkon.

U Senatu se protiv Trampove odluke izjasnila značajna dvostranačka grupa od sedam senatora: četiri republikanca i tri demokrate. U zajedničkom saopštenju podsetili su da je Kongres još 2022. godine zakonom zabranio uvoz ruskih energenata kako bi Moskvi uskratio dodatne prihode za vođenje rata protiv Ukrajine.

Trampova odluka je, prema njihovim navodima, u suprotnosti sa tim zakonom, a administracija Kongresu nije dostavila obrazloženja predviđena zakonskim propisima.

Potpisnici saopštenja naglasili su da SAD ne bi trebalo da obnove kupovinu ruske nafte sve dok Moskva ne obustavi agresiju protiv Ukrajine i pretnje saveznicima u NATO-u. Zatražili su od Bele kuće da odmah povuče donetu odluku.

Među potpisnicima se posebno izdvaja senatorka iz Mejna Suzan Kolins, jedna od retkih uticajnih republikanki koje redovno otvoreno kritikuju Trampa. Ona je jedina među autorima pisma koja se ove godine bori za reizbor. Izborna trka u Mejnu smatra se jednom od najneizvesnijih u zemlji.

Izdaja Ukrajine

Učešće ostalih senatora u ovoj inicijativi teško se može objasniti predizbornim razlozima. Niko od njih ne izlazi na izbore u novembru, a dvoje senatora – republikanac Tom Tilis i demokratkinja Džin Šahin – čak završavaju svoje mandate u Senatu.

Kritike Bele kuće ne završavaju se zajedničkim saopštenjem. Demokratski senator Ričard Blumental posebno je optužio Trampa da ukidanje sankcija na rusko dizel-gorivo praktično čini SAD saučesnikom u Putinovom ratu protiv Ukrajine. Prema njegovim rečima, dogovor će doneti korist ruskoj ekonomiji i omogućiti Moskvi da nastavi vojne operacije.

U Kongresu ima i pristalica Trampove odluke, mada njihova javna podrška za sada nije toliko izražena kao kritike dogovora. Republikanka Ana Paulina Luna izjavila je da će sporazum sa Rusijom doneti ekonomsku korist Amerikancima. Za pristalice predsednika glavni argument je mogućnost snižavanja cena goriva, dok protivnici dogovora prvenstveno ukazuju na njegove spoljnopolitičke posledice.

Republikansko rukovodstvo odbora za spoljne poslove u oba doma Kongresa za sada radije ćuti. Ni predsednik senatskog odbora Džejms Riš ni predsedavajući odgovarajućeg odbora Predstavničkog doma Brajan Mast nisu dali javne izjave o dogovoru.

Sasvim drugačiji stav zauzela je demokratska senatorka Džin Šahin, najviše rangirana predstavnica opozicione stranke u senatskom odboru. Zajedno sa liderom demokrata u Senatu Čakom Šumerom i senatorkom Elizabet Voren, oštro je osudila predsednikovu odluku.

Potpisnici saopštenja optužili su Trampa da pokušava da ispravi posledice rata sa Iranom tako što čini ustupke Putinu. Umesto sklapanja takvih sporazuma, pozvali su predsednika da okonča rat sa Iranom i pojača sankcioni pritisak na Rusiju.

Dogovor je oštro kritikovao i Gregori Miks, najviše rangirani predstavnik demokrata u Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma. U intervjuu za CNN nazvao je Trampovu odluku izdajom Ukrajine i evropskih saveznika.

Miks je podsetio da je glasao protiv nedavno usvojenog zakona o sankcijama Rusiji. Još tokom rasprave o predlogu zakona upozoravao je da bi ovlašćenja koja se daju predsedniku mogla da mu omoguće zaobilaženje sankcionih ograničenja. Prema njegovim rečima, sadašnja odluka Bele kuće potvrdila je opravdanost tih bojazni.

U Trampovoj administraciji razmatra se čak i mogućnost obustavljanja isporuka oružja Ukrajini ukoliko Kijev nastavi napade na ruska naftna postrojenja. Za sada nije poznato da li će ove rasprave dovesti do konkretnih odluka.

Ipak, dalje promene američke politike prema Rusiji i Ukrajini mogle bi samo da prodube sukob između Bele kuće i Kongresa.

Reakcija Kapitol Hila očigledno se neće završiti na javnim kritikama.