“Napadi na rafinerije nije najgore što može da zadesi Kremlj”: Ruska novinarka o posledicama napada na Jandeks centre, osetilo se i u Srbiji – Svet

Reč je o iznenadnoj izjavi Donalda Trampa o energetskom primirju između Rusije i Ukrajine i napadima ukrajinskih dronova na najvažnije data-centre Jandeksa.

Ne pucajte, ljudi, ne pucajte

Što se tiče energetskog primirja, ono je, po svemu sudeći, sklopljeno samo u glavi američkog predsednika, nakon što je njegov kontroverzni „dogovor o dizel-gorivu“ sa Putinom izazvao nezadovoljstvo čak i u redovima njegovih pristalica.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski saznao je da je sklopio takvo primirje direktno tokom intervjua za američke medije. Odmah se snašao i rekao da je apsolutno za, pod uslovom da je i Rusija saglasna. Rusija je i u ponedeljak, do sredine dana, nastavila da ćuti.

Ipak, nije isključeno da je Trampu neko iz Moskve ipak uspeo da se javi telefonom. Otprilike mogu da zamislim šta su mu rekli. Nešto poput: „Čoveče, šta to radiš? Kakvo energetsko primirje, kad nam je cilj da Ukrajinu ove zime ostavimo da se smrzava? Jer drugačije ne možemo da ostvarimo svoje ciljeve. Pa denacifikacija je otprilike ono što ste vi radili sa Indijancima: dobar Ukrajinac je… pa, ti bi to trebalo najbolje da znaš“.

Naravno, ne mogu da garantujem da se sve baš tako odigralo, piše novinarka Tatjana Ribakova za Moskovski tajms, ali drugačije, kaže, ne može da objasni odakle se odjednom pojavila dopuna: energetsko primirje znači da Ukrajina neće napadati brojne ruske rafinerije, dok Rusija neće gađati jedinu ukrajinsku rafineriju koja je još u funkciji, i to sa najviše trećinom kapaciteta.

Možda će Rusi poštedeti i benzinske pumpe -osim ako se slučajno ne nađu u blizini „vojnih ciljeva“. To se, znate, dešava. Ti vojni ciljevi nekako stalno završavaju u vrtićima, školama, stambenim zgradama i tržnim centrima.

Ukratko, dopuna se pojavila, ali Rusija i dalje ćuti. Očigledno joj ni to nije dovoljno.

Ne znam šta će Tramp još morati da kaže, naročito imajući u vidu kako je Zelenski elegantno uzvratio na njegov prilično jeziv napad. Kada je Tramp izneo skandaloznu tvrdnju da je Ukrajini potreban drugi predsednik, Zelenski je odgovorio: „Što da ne! Dajte nam 60 dana primirja i održaćemo izbore!“

Izgleda da u Kremlju i Beloj kući trenutno napeto razmišljaju šta bi još mogli da zahtevaju od Ukrajine, a da pritom ogorčeni američki birači 3. novembra ne kazne republikance na izborima za oba doma Kongresa.

Narod na benzinskim pumpama već naglas psuje i Putina i njegov rat

A možda razlog za ćutanje leži u tome što je ljudima u Kremlju počela da se javlja misao da ukrajinski napadi na rafinerije nisu najgore što može da ih zadesi.

Naravno, bolno je kada vam neko udara po novčaniku – i to ne samo državnom, već, kako se priča, i ličnom Putinovom. A narod na benzinskim pumpama već naglas psuje i Putina i njegov rat. Ali poslednjih dana ljudi su postali još besniji kada su shvatili da više ne mogu da pozovu taksi, naruče dostavu ili raspolažu sopstvenim novcem.

A kad smo već kod toga, hajde da krenemo redom.

Hronologija napada izgleda ovako.

U noći između 7. i 8. oktobra, Oružane snage Ukrajine napale su Jandeksov data-centar u gradu Sasovu, u Rjazanskoj oblasti. U tom centru nalazila su se dva od tri superračunara kompanije – najmoćniji superračunar „Červonenkis“ i „LJapunov“, koji su korišćeni za obuku neuronskih mreža, uključujući YandexGPT i Alice AI.

Rezultat: rad centra za obradu podataka, odnosno data-centra, potpuno je obustavljen, a kompanija je saopštila da ne može da navede kada će ponovo biti osposobljen.

U noći između 8. i 9. oktobra usledio je napad na data-centar u industrijskom parku „Grabcevo“, u Kaluškoj oblasti. To je najveći Jandeksov centar za obradu podataka, u kojem se nalazio treći i poslednji superračunar kompanije – „Galuškin“.

U noći između 10. i 11. oktobra napadnut je data-centar u naselju Energjetik, u Vladimirskoj oblasti. Zona dostupnosti ru-central1-a prestala je da funkcioniše. Platforma Yandex Cloud prebačena je u režim vanrednog rada, a preostala IT infrastruktura proglašena je „nestabilnom“.

Nisu prestali da rade samo pametni zvučnici „Alisa“ – isključena je i zona dostupnosti ru-central1-b platforme Yandex Cloud. A to je mesto na kojem se čuvaju podaci brojnih komercijalnih kompanija, ali i samog Jandeksa.

Taksi-servis Yandex Go prestao je da radi ne samo u Rusiji već i u susednim zemljama, pa čak i u onima koje joj nisu geografski blizu. Na primer, u Beogradu, prestonici Srbije, koja je po drugi put u istoriji postala centar ruske emigracije, 32 od ukupno 33 taksi-udruženja koriste Yandex Go.

Ruski emigranti koji su se navikli da taksi pozivaju preko aplikacije i radovali se što im se vožnja može naplatiti čak i sa ruske bankovne kartice, otkrili su da Srbi možda ipak nisu bili toliko nerazumni kada su tradicionalno pozivali taksi telefonom i plaćali gotovinom.

U samoj Rusiji počeli su da otkazuju gotovo svi popularni servisi – od T-Banke do mobilnih operatera, od sajtova ruskih medija do servisa za rezervaciju železničkih karata.

A nisu stradali samo servisi: Yandex Pay prestao je da radi. Na primer, nesrećni kupci karata za otkazani koncert Kanjea Vesta sada ne mogu da dobiju svoj novac nazad.

Mnogo ozbiljnije probleme imaju oni koji su svoje podatke čuvali u Jandeksovom oblaku. A takvih je mnogo.

Tu spadaju i privatni korisnici koji su strahovali da bi mogli da izgube pristup Google Cloudu i drugim stranim servisima za skladištenje podataka, ali i gotovo čitav poslovni sektor, kojem su vlasti jednostavno naložile da sve podatke prebaci na domaće servere.

Ruske vlasti su, uzgred, primorale Jandeks da ugasi svoj servisni centar u Finskoj, jer je reč o „neprijateljskoj zemlji“.

Sada kompanija grozničavo premešta podatke na servere drugih firmi, kako u Rusiji tako i u Kazahstanu i Belorusiji. Međutim, domaći provajderi nemaju mnogo slobodnog prostora, dok je, na primer, Kazahstan već zabrinut zbog premeštanja sopstvenih servisa sa Jandeksovih servera na domaće servere.

Sve će se rešavati po principu prioriteta: ono što preostane doći će na red.

Poslovni sektor trenutno čak ni ne zna koje su mu baze podataka sačuvane i mogu li se obnoviti iz rezervnih kopija, koje će Jandeks uspeti da vrati, a koje su zauvek izgubljene. Samim tim, teško je izračunati i štetu, a verovatno će proći dosta vremena pre nego što to bude moguće.

Ne bi bilo sreće da nije bilo nesreće

Ipak, postoje, kako se kaže, i dobre vesti. Doduše, nezvanične – tema je suviše osetljiva.

Na primer, napadi ozbiljno otežavaju preciznost ruskih udara na Ukrajinu. Vojska, naravno, ima sopstvene servere, ali je, prema dostupnim tvrdnjama, obradu podataka o ciljevima obavljala upravo uz pomoć Jandeksove veštačke inteligencije.

U istu kategoriju spadaju glasine da problemi postoje i sa sistemom za prepoznavanje lica koji se koristi na ulicama ruskih gradova. Da, i podaci sa nadzornih kamera obrađivali su se na Jandeksovim serverima.

Izgleda da je prestala da funkcioniše i takozvana „bela lista“ Roskomnadzora. Mnogi korisnici primećuju da su ponovo postali dostupni resursi koji su ranije bili blokirani.

Situacija postaje gotovo komična: jedan moj poznanik nije mogao da pristupi portalu državnih usluga Gosuslugi, ali je bez problema gledao YouTube i uspeo da razgovara sa mnom preko WhatsAppa.

Konačno, postoji još jedna nezvanična činjenica koju je moguće neposredno uočiti: iz medija u SAD, Nemačkoj, Francuskoj, Poljskoj i drugim „neprijateljskim“ zemljama iznenada su nestale čitave horde botova i „zabrinutih građana“.

Kakvo iznenađenje! I oni su „živeli“ na spaljenim serverima.

A živeli su toliko intenzivno da je popularni bloger Vsevolod Orlov to prokomentarisao ovako:

„Za samo nedelju dana, nehumani banderovci spalili su tri četvrtine Amerikanaca koji su na internetu aktivno podržavali Trampa, tri četvrtine Francuza koji su podržavali Le Pen, tri četvrtine Nemaca koji su podržavali AfD, tri četvrtine Italijana koji su podržavali Roberta Vanjačija i tri četvrtine Poljaka koji su na internetu aktivno promovisali antibanderovsku agendu… Najmanje 200 miliona žrtava. A niko nije pustio ni suzu. Užasni, užasni svet“.

A ovo možda nije ni kraj dobrim vestima. Iste uporne glasine govore da su se čak i tamo gde su podaci čuvani na serverskoj infrastrukturi pojedinih državnih institucija proračuni ipak obavljali… da, pogađate – ponovo kod Jandeksa.

Elektronski Alchajmer

Najvažnije pitanje, naravno, glasi: kada će sve biti popravljeno?

Obnova oborenih servisa počela je ubrzo nakon prvog napada. Do ponedeljka su neke usluge počele da rade, dok su druge i dalje bile van funkcije.

Najveći problemi postoje sa servisima u oblaku. Yandex Cloud Console i API dostupni su, Compute radi delimično, IAM je dostupan, dok je većina ostalih funkcija ograničena.

Kompanija zaista radi neprekidno, država je obećala pomoć, a moguće je i da će biti ukinuta zabrana korišćenja stranih platformi iz „neprijateljskih“ zemalja.

Prema glasinama, Jandeks već ponovo osposobljava kapacitete u Finskoj, mada nije poznato kako će finske vlasti reagovati na to.

Situacija je dotle došla da Jandeksova korisnička podrška funkcioniše preko WhatsAppa, dok se vozačima preporučuje da koriste Google Maps.

Ali, kao i kod napada na rafinerije, događaji se i dalje razvijaju. U noći između nedelje i ponedeljka napada nije bilo, ali to ne znači da se oni neće nastaviti.

Takođe, nije sigurno da će sve ostati ograničeno na Jandeksove data-centre, kojih su preostala još dva. „Rostelekom“, na primer, ima 29 centara za obradu podataka, a upravo se oni koriste za potrebe državnih službi, uključujući i one najosetljivije.

Da, moguće je da su oni bolje zaštićeni. Moguće je čak i da neki od njih nisu dostupni ukrajinskim oružanim snagama, bilo zbog svog geografskog položaja ili zato što su tačne glasine o podzemnim data-centrima.

Ali napadi na Jandeks pokazali su da je povezanost između data-centara organizovana tako da kvarovi mogu da pogode i najneočekivanije oblasti.

Stručnjaci konstatuju da glavni problem nije čak ni u tome. Glavni problem su čipovi.

U uništenim Jandeksovim superračunarima korišćene su hiljade naprednih čipova kompanije Nvidia. Njihov uvoz u Rusiju strogo je zabranjen, svaki takav čip podvrgnut je rigoroznoj kontroli, a sada će nadzor, bez sumnje, biti još stroži.

Jednostavno je nemoguće uvesti toliku količinu čipova.

Za njihovu zamenu biće potrebne godine.

Bez njih će elektronski „mozgovi“ kompanije ličiti na čoveka obolelog od Alchajmerove bolesti: ovoga se sećam, ovoga se ne sećam, a sve mi se u glavi pomešalo.

To znači da bi ruski internet mogao da bude vraćen najmanje 10 do 15 godina unazad, sa svim posledicama koje iz toga proizlaze.

Ribakova ističe još važniju stvar.

Mnogi su se čudili izboru meta ukrajinskih oružanih snaga kada su počeli da uništavaju skladišta kompanije Wildberries. Međutim, nakon napada na Jandeksove data-centre postalo je jasno da ukrajinske oružane snage gađaju Ahilovu petu ruske ekonomije, precizno utvrđenu na osnovu načina na koji je sistem organizovan.

Pogledajte kako je sve sada uređeno.

Postoji Wildberries i još nekoliko drugih, znatno manjih internet-trgovina. Postoji Jandeks i nekoliko mnogo manjih IT platformi. Zatim imamo „Aeroflot“ i nekoliko manjih avio-kompanija, Sberbanku i nekoliko manjih banaka…

Razumete li obrazac?

Država izabere vodeću kompaniju u određenom sektoru i dodeli joj maksimalne povlastice, istovremeno organizujući rad državnih institucija tako da se prvenstveno oslanjaju na nju.

Zatim dodaje nekoliko sporednih aktera, radi privida konkurencije, kao rezervu i zbog pojedinačnih interesa, državnih i privatnih.

To čak nije ni klasična oligopolija. To je precizna preslika hijerarhijskog sistema Putinove vlasti: postoji jedan Putin, postoji grupa njegovih saradnika, a zatim – spaljena zemlja.

I upravo po samoj strukturi tog sistema sada udaraju ukrajinski dronovi.

Taj sistem je izgrađen na osnovu predstave njegovih tvoraca o tome kako država treba da funkcioniše i kako njome treba upravljati na najjednostavniji način.

A ispostavilo se da je takav sistem podjednako pogodan i za dezorganizaciju čitavih privrednih sektora.

Možda upravo zato ruski odgovor na energetsko primirje koje je proglasio Tramp do ponedeljka u podne još nije bio formulisan.

I Dmitrij Peskov i Sergej Lavrov izneli su nejasne izjave iz kojih se teško može išta konkretno zaključiti.

Jer, rečeno je sasvim jasno: reč je o obustavi napada isključivo na rafinerije.

A što se tiče ostalih ciljeva u Rusiji, Tramp se izrazio prilično nedvosmisleno: „Radite šta god hoćete.“

Možda se upravo sada u Kremlju pitaju šta će se dogoditi sa ruskim internetom ako ukrajinske oružane snage nastave da napadaju data-centre.

Možda su čak počeli da razmišljaju o tome šta bi se dogodilo ako Ukrajina pronađe način da napadne bankarski sistem? Avio-saobraćaj? Bilo koji drugi sektor organizovan po istom hijerarhijskom principu?

A možda još ne razmišljaju ni o čemu od toga. Možda jednostavno nemaju vremena: probleme treba rešavati kako se pojavljuju, baš onako kako vole da rade, a u međuvremenu treba pokušati da se Tramp ubedi da učini još nešto što bi koristilo Rusiji.

Međutim, problemi neće nestati, bez obzira na to da li o njima razmišljaju ili ne.

Jer glavni problem nije u postavljanju zaštitnih mreža iznad svega što je moguće zaštititi. Glavni problem leži u samom ustrojstvu ruske ekonomije – ili, još preciznije, u načinu razmišljanja ljudi koji upravljaju Rusijom.

A u tome ni Tramp ne može da pomogne, zaključuje Ribakova.