MMF povećao prognozu rasta za Srbiju: Energetski šokovi i rast kamata rizik za svetsku ekonomiju – Ekonomija

Međunarodni monetarni fond (MMF) je zadržao prognozu rasta svetske privrede za ovu godinu na 3,1 odsto. Za sledeću godinu očekuje blago ubrzanje privrednog rasta na 3,4 odsto. Globalni rast u 2025. godini iznosio je 3,5 odsto.
Svetska inflacija će prema projekciji Fonda ove godine biti na 4,7 odsto, da bi se smanjila na 4,1 odsto u 2027. godini. Rast inflacije je posledica poskupljenja energije i hrane na globalnom nivou.

Što se tiče Srbije, MMF je u odnosu na aprilsku projekciju, povećao očekivani rast BDP-a sa 2,8 na 3,3 odsto u 2026. godini. U sledećoj godini takođe je povećana projekcija sa aprilskih 3,5 odsto na četiri odsto u poslednjem izveštaju.

Takođe, smanjena je i očekivana inflacija sa 5,2 odsto u aprilu, pa sada MMF očekuje da će prosečna inflacija u 2026. biti 3,5 odsto.

U regionu „Rastuća Evropa“, procenjuje se da će ove godine veći rast od Srbije imati Poljska (3,4 odsto), Albanija (3,5 odsto) i Severna Makedonija (3,5 odsto).
Jedina zemlja u regionu i jedna od dve u Evropi za koju se očekuje da ovu godinu završi u recesiji je Rumunija (-0,5%). Druga je Irska sa minus jedan odsto. Međutim, Irska je prošle godine imala visok privredni rast od osam odsto, dok je Rumunija prošle godine porasla tek za 0,7 odsto.

Ako izvučemo prosek rasta BDP-a u tri godine koje posmatra MMF u svom izveštaju, 2025-2027. Najviše stope rasta u regionu imaće Albanija i S. Makedonija, po 3,4 odsto. Poljska je na 3,2 odsto, dok bi Srbija imala 3,1 odsto prosečnu stopu rasta u ovom periodu, iako se sledeće godine očekuje da Srbija ima nabrži šrivredni rast u regionu zbog održavanja EKSPO 2027.
Iza Srbije su Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Mađarska, Bugarska i Rumunija.

Energetski šokovi koji traju još od 2022. godine i početka rata u Ukrajini, ove godine multiplikovani ratom na Bliskom istoku, u prvi plan je izbacila sposobnost svetske ekonomije da se prilagodi šokovima. Zemlje su uspevale da pronađu alternativne izvore energenata, a kompanije da preurede lance snabdevanja. MMF ovde ističe značaj obnovljivih izvora energije koji su uspeli da nadoknade otežani uvoz nafte i gasa.

Drugi važan faktor ekonomskog rasta su investicije u veštačku inteligenciju.
Investicije u AI podstiču privrednu aktivnost, izvoz tehnoloških proizvoda i finansijska tržišta, naročito u zemljama koje su uključene u globalne tehnološke lance vrednosti.

Međutim, Fond upozorava na rast troškova zaduživanja i iscrpljivanje rezervi, kako energetskih tako i finansijskih. Ukoliko bi se rat na Bliskom istoku nastavio moglo bi doći do daljeg rasta cena enegije, inflacije i slabijeg privrednog rasta.
Inače, u izveštaju se ističe da su znatno veći rizici da se ekonomska situacija pogorša nego popravi.

Privredni rast je sve više koncentrisan, tako da 32 zemlje predstavljaju 95 odsto globalnog rasta, navodi se u izveštaju. To se poredi sa 54 zemalja u aprilu.
„Privredni rast prebacuje se po zemljama u zavisnosti od njihove izloženosti šoku u snabdevanju izazvanim ratom i mogućnosti da iskoristi tražnju za veštačkom inteligencijom“, navodi se u izveštaju.

Ključno usmerenje sastanka MMF i Svetske banke u Bangkoku je na efektima veštačke inteligencije na zapošljavanje. Direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva je to opisala juče rečima: „spora kretnja cunamija, ali je ipak cunami“.

U izveštaju se predviđa da će privredni rast u naprednim ekonomijama neznatno porasti ove godine na 2,1 odsto sa dva odsto u 2025. i zatim da će usporiti na 1,9 odsto iduće godine.

Prognoza je zasnovana na pretpostavci da će isporuke nafte i gasa kroz Ormuski moreuz biti nastavljeni u martu, i da će rast tražnje za veštačkom inteligencijom biti umeren.

Zemlje koje su donekle izolovane od energetskih šokova od iranskog rata i imaju koristi od brzog uvođenja veštačke inteligencije uspevaju da održe privredni rast. Ali privrede u razvoju su osetljivije na više cene nafte i gasa i njihov rast će usporiti na 3,7 odsto ove godine sa 4,5 odsto u 2025. godini, navodi se u izveštaju.
U izveštaju se prognozira da će te privrede povratiti zamah iduće godine i rasti po godišnjoj stopi od 4,4 odsto.

Ekonomija evrozone će rasti po stopi od 1,1 odsto ove godine i 1,2 odsto u 2027. godini. Kina, druga svetska privreda, će ove godine porasti 4,5 odsto, što je pad u odnosu na 2025, kada je rast bio pet odsto, ali je u skladu sa zvaničnim ciljem vlade.