Sara Valentik kandidatkinja na Studentskoj listi: “Ova borba je mnogo više od jednog predizbornog programa” – Izbori26

Sara je politokogiju magistrirala u Slovačkoj gde trenutno radi, ali sa očekivanjem da se vrati u Srbiju i bude u Narodnoj skupštini, jer je na Studentskoj listi na visokom 18 mestu.

U Bačkom Petrovcu i Novom Sadu Valentik je poznata kao aktivistkinja koja se bavila pre svega pitanjima poljoprivrede, a kada je došlo do studentske pobune bila je jedan od organizatora podrške ovim mladim ljudima u Bačkom Petrovcu.

Na poslednjoj tribini Studentske liste u Bačkom Petrovcu, aktivisti Srpske napredne stranke ometali su ih puštajući sa zvučnika glasnu muziku. Tribina je tako preseljena sa Trga slobode u Park Zuzke Medveđove. Ali premestili su se i naprednjaci, koje je na kraju čuvala i policija.

Za provokacije i „flaster“ kampanju SNS-a kaže, da je to prosto način kako ovaj režim funkcioniše i ne samo u predizbornoj kampanji.

– „Flaster“ kampanja kojom se vode je pokušaj da se privremenim merama prikrije problem koji se godinama ne rešava. Građanima nisu potrebna kratkoročna rešenja pred izbore, već odgovorna vlast koja će probleme rešavati sistemski i dugoročno. Uzmimo za primer vodosnabdevanje u Bačkom Petrovcu. Ako građani godinama imaju problema sa vodom, a vlast reaguje tek kada dođe do prekida u snabdevanju, pa se kvarovi rešavaju privremeno, deo po deo, to je upravo taj „flaster“ pristup. Problem se trenutno ublaži, ali njegov uzrok ostaje – kaže Valentik.

* Bački Petrovac je bio sinonim za mirno vojvođansko mesto, onda smo odjednom u javnosti čitali da je došlo do sukoba i to zbog postavljanja studentske izložbe. Kako je danas u Bačkom Petrovcu, da li su se tenzije smirile?

– Iz moje perspektive Bački Petrovac je bio i ostao isti. To je i dalje sredina u kojoj ljudi različitih nacionalnosti žive zajedno. Možda se sada, tokom predizborne kampanje, oseća nešto više tenzije, ali mislim da nije specifično samo za Petrovac. Smatram da veliku ulogu u stvaranju takve atmosfere imaju i pojedini mediji bliski vlasti, koji šire dezinformacije i dodatno produbljuju podele u društvu. Kada ljudi svakodnevno dobijaju različite, često oprečne informacije, postaje teško razlikovati šta je istina a šta je manipulacija. To stvara neizvesnost i strah, što se onda može odraziti i na odnose među ljudima.

* Zbog čega ste prihvatili poziv da budete kandidat na studentskoj listi?

Kao politološkinja, verujem da demokratija, nije samo pravo da biramo, već i odgovornost da učestvujemo u stvaranju društva u kojem institucije rade u interesu građana. Studente podržavam od samog početka, jer se njihova borba odnosi na mnogo više od studentskih pitanja; ona se odnosi na pravdu, slobodu, jednakost i dostojanstven život svih građana. Prihvatila sam kandidaturu, jer želim da svojim znanjem, iskustvom i zalaganjem doprinesem izgradnji Srbije u kojoj će svi imati jednaka prava i mogućnosti, bez obzira na nacionalnost, političko opredeljenje ili društveni položaj.

* U Srbiji se bavite i poljoprivredom. Od početka protesta poljoprivrednika ste uz njih. Zahtev koji poljoprivrednici najčešće ponavljaju je kraj monopolu u određivanju cena proizvoda, a to je sada i jedna od tačaka studentskog programa. Može li se tome uopšte stati na kraj?

Monopol u poljoprivredi treba razbiti jačanjem konkurencije i sprečavanjem monopola i kartela, koji omogućavaju velikim kompanijama da diktiraju uslove na tržištu, uključujući poljoprivredne cene proizvoda. Uzmimo za primer jabuke: ako poljoprivrednik prodaje kilogram jabuka za 35 dinara, a potrošač ih u prodavnici plaća 160 dinara, postavlja se pitanje gde nastaje tolika razlika u ceni i ko od nje najviše profitira. Naravno u tu razliku ulaze i troškovi transporta, skladištenja i prodaje, ali upravo zato moramo imati transparentno tržište i sprečiti zloupotrebe dominantnog položaja.

Studentski plan predviđa pravednije tržišne uslove, zaštitu malih i srednjih proizvođača i suzbijanje monopola i kartela. To podrazumeva efikasniji nadzor nad tržištem, bolje povezivanje poljoprivrednika, ulaganje u skladištenje i preradu, kao i stvaranje uslova da proizvođači imaju bolju pregovaračku poziciju. Cilj je da poljoprivrednik može dostojanstveno da živi od svog rada, a da istovremeno hrana bude pristupnija građanima.

* Pitanje manjina gotovo da nije zastupljeno u ovoj kampanji, zbog skoro pa referendumske atmosfere, ipak, u Srbiji živi 12 odsto nacionalnih manjina i skoro 10 odsto onih koji su nacionalno neizjašnjeni. To je velika brojka. Hoće li manjine odlučiti ove izbore?

– Mislim da glasovi nacionalnih manjina mogu imati značajnu ulogu na izborima, ali ne bih unapred prognozirala njihov uticaj na rezultat. Važno je da razumemo da pripadnici nacionalnih manjina nisu homogena grupa i da svako ima pravo da odlučuje u skladu sa svojim uverenjima i interesima. Kao pripadnica slovačke nacionalne manjine, smatram da je važno da se borimo za društvo u kojem smo svi ravnopravni građani, sa jednakim pravima i mogućnostima, u kojem se istovremeno poštuju naš jezik, kultura i identitet.

* Možete nam približiti dešavanja u slovačkoj nacionalnoj zajednici u Vojvodini? Tu su se desile neke „male“ pobede, režimski kandidat nije prošao kao predsenik Matice, ali ni Udruženja penzionera u Bačkom Petrovcu..

Mislim da se u slovačkoj zajednici u Vojvodini, dešavana nešto veoma važno. Ljudi sve više pokazuju da žele samostalno da odlučuju o svojim institucijama i organizacijama, bez političkih pritisaka. Pobeda nezavisnog kandidata nad kandidatkinjom SNS-a na izborima za predsednika Matice Slovačke, je samo jedan od primera, koji pokazuje da podrška vlasti ne znači automatski i podršku građana.

To nisu samo male pobede, već pokazatelji da ljudi žele da se njihov glas poštuje i da sami odlučuju o svojoj budućnosti. S druge strane, izazovi i dalje postoje. Nedavni problemi sa overom potpisa za izbornu listu za Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine otvorili su pitanje uslova u kojima manjinske institucije mogu da deluju. Za mene je najvažnije da Matica, Nacionalni savet i druge organizacije, budu u službi slovačke zajednice, a ne političkih stranaka.

* Kako izgleda vaša saradnja sa sunarodnicima u Slovačkoj? Fico se predstavlja kao veliki prijatelj ovog režima. Šta primećujete kada ste tamo, kakvo je rapsoloženje ljudi?

Saradnja sa sunarodnicima u Slovačkoj mi je veoma važna, ali mislim da treba razlikovati odnose između naroda i odnose između političkih lidera. Fico se sastaje sa Vučićem, čime zapravo gradi odnose sa jednim političkim liderom i njegovom vlašću, a ne sa celokupnim političkim spektrom Srbije. Slovačko društvo je politički raznoliko i ne podržavaju svi građani politiku svoje vlade.

* Građani u Srbiji nisu toliko upoznati da dobar deo Slovaka iz Vojvodine odlazi da radi u Slovačku. Šta je osnovni razlog?

Mislim da ljudi iz slovačke zajednice u Vojvodini, odlaze da rade u Slovačku prvenstveno zato što žele bolje uslove za život, sigurnija radna mesta i veću ekonomsku stabilnost. Razlike u zaradama, svakako postoje, ali nije sve samo u plati, važni su i mogućnost napredovanja, sigurnost zapošljenja i perspektiva za porodicu. Rekla bih da i Srbija i Slovačka imaju svoje prednosti i probleme, ali ljudi treba da imaju mogućnost izbora. Volela bih da ljudi iz Vojvodine odlaze u Slovačku, zato što to žele, a ne zato što osećaju da kod kuće nemaju dovoljno mogućnosti da izgrade sigurnu budućnost.

Život između Nitre i Bačkog Petrovca

Sara Valentink je osnovnu školu i gimnaziju završila u Bačkom Petrovcu. Na Univerzitetu Matej Bel u Banskoj Bistrici studirala je politikologiju. Danas živi i radi u Nitri, gde je zaposlena kao terenska radnica u Upravi za rad, socijalna pitanja i porodicu. Iako radi u Slovačkoj, njen javni angažman ostao je povezan sa Bačkim Petrovcem i temama koje se tiču naše zemlje Srbije. Valentik se u jednom periodu bavila i poljoprivredom, a povezana je i sa Inicijativom za opstanak poljoprivrednika Srbije, u kojoj je članica. Bila je aktivna i u neformalnoj grupi „Bački Petrovac za studente“.