Nagrada za Putina, javno pogubljenje i deportacije: Birači uskoro daju svoj sud o nastojanjima Trampa da redefiniše način na koji njegova administracija koristi moć – Svet

Tri ključne tačke sukoba pokazuju kako njegovi instinkti, zasnovani na prinudi i sklapanju poslova radi ostvarivanja sopstvenih interesa, menjaju karakter zemlje i način na koji nas ostatak sveta doživljava, piše u analizi za CNN Stiven Kolinson.

Još od Drugog svetskog rata, Amerika je negovala demokratiju. Međutim, dopuštajući Rusiji da snabdeva tržišta dizelom, Tramp će nagraditi nemilosrdnog autoritarnog lidera, predsednika Vladimira Putina, koji ubija brojne ukrajinske civile dok nastoji da slomi nezavisnost njihove zemlje.

U međuvremenu, plan ministra odbrane Pita Hegseta da se uživo prenosi pogubljenje streljanjem napadača odgovornog za masovno ubistvo u vojnoj bazi Fort Hud rizikuje da Sjedinjene Države svrsta među zemlje i organizacije poput Irana, talibana i Hamasa, koje sprovode javna pogubljenja.

Pucnjava koju su prošle nedelje u Njujorku izveli savezni agenti, kada je ranjen državljanin Dominikanske Republike dok se u automobilu nalazilo petogodišnje dete, predstavlja najnoviji primer demonstracije brutalne sile državnih organa u javnosti, u okviru sve intenzivnije kampanje deportacija.

Svaki od ovih događaja izazvao je političku reakciju i otvorio pitanja o neograničenoj upotrebi predsedničkih ovlašćenja, kao i o tome kako će narušeni pravni i društveni standardi na kraju biti prihvaćeni u kolektivnoj savesti američke nacije.

Ipak, svaki od ovih događaja neposredno proizilazi i iz ličnosti predsednika koji nikada nije skrivao svoje namere, a koga su birači dva puta izabrali na demokratskim izborima i koji zastupa stavove desetina miliona građana.

Na izborima za Kongres, koji se održavaju na polovini predsedničkog mandata, glavne teme su visoke cene hrane i stanovanja, nezadovoljstvo zbog izgradnje centara za obradu podataka veštačke inteligencije, kao i bes javnosti zbog rata s Iranom.

Međutim, ovi izbori ujedno dolaze deset godina nakon što je Tramp prvi put došao na vlast. Oni će posredno predstavljati i svojevrsni obračun s njegovim pokušajima da definiše nacionalnu veličinu Amerike u 21. veku kroz prizmu svojih ratobornih i osobenih vrednosti.

Sve veća zabrinutost zbog sporazuma s Rusijom o isporuci dizela, mogućeg direktnog prenosa pogubljenja i aktivnosti Službe za imigraciju i carine (ICE) mogla bi da ukazuje na slabljenje Trampovog političkog uticaja dok se približava polovini svog drugog predsedničkog mandata.

A kako se izborni ciklus za nekoliko nedelja bude usmeravao ka narednim predsedničkim izborima, započeće rasprava o tome da li je Trampovo redefinisanje američke izuzetnosti samo privremeno odstupanje od dosadašnjeg kursa ili će njegov lični pečat ostati na Americi i nakon što napusti predsedničku funkciju.

Zapanjujući sporazum s Rusijom

Trampov dogovor s Putinom o plasiranju dizela na međunarodna tržišta predstavlja direktan primer politike „Amerika na prvom mestu“ (America First) u praksi, kao i sklonosti američkog predsednika da koristi spoljnu politiku za ostvarivanje svojih političkih ciljeva.
Ovaj potez razbija sistem međunarodnih sankcija koje su teško pogodile rusku privredu nakon invazije na Ukrajinu, donosi Putinu ogromnu propagandnu pobedu i odražava obrazac ponašanja američkog predsednika koji podilazi moćniku iz Kremlja.

To predstavlja novi udarac moralu ukrajinskih civila, koji su izloženi sve intenzivnijim ruskim napadima. U jednom od njih poginule su najmanje 33 osobe kada su na meti bila dva javna autobusa.

Ovaj potez produbljuje i veliki jaz između SAD i njihovih saveznika u NATO-u u trenutku kada je Moskva optužena za kampanju sabotaža, uznemiravanja i povreda vazdušnog prostora u Evropi. Holandski ministar odbrane prošle nedelje nazvao je Rusiju „našim neprijateljem“.

Trampov zahtev u subotu da Ukrajina smeni predsednika Volodimira Zelenskog — što predstavlja jedan od ključnih uslova Moskve — ponovo će podstaći strahovanja da se Tramp priklanja ratnim ciljevima Kremlja. Te bojazni dodatno su pojačane njegovim nedavnim odbijanjem da odobri Kijevu proizvodnju raketa Patriot.

Međutim, postoji logično objašnjenje za Trampovu odluku.

On se nalazi u teškoj političkoj i ekonomskoj situaciji jer je cena dizela dostigla rekordne nivoe, što ozbiljno pogađa američku poljoprivredu i dovodi do rasta cena hrane. Za najveći deo tog problema odgovoran je rat u Iranu koji je pokrenuo Tramp, a nije jasno da li će ovaj dogovor brzo dovesti do pada cena. Ipak, imao je snažan politički motiv da na domaćem planu preduzme dodatne mere, bez obzira na cenu.

„Ovo je još jedan primer našeg predsednika koji razmišlja izvan ustaljenih okvira“, izjavio je u nedelju Tom Emer, „bič većine“ u Predstavničkom domu Kongresa, za emisiju „This Week“ televizije ABC njuz

Emer je dodao: „Naš predsednik pokušava da pronađe svako moguće rešenje kako bi pomogao američkom narodu.“

Međutim, bivši potpredsednik SAD Majk Pens usprotivio se ublažavanju ekonomskog pritiska na Rusiju.

„Amerika ne bi smela da pruža slamku spasa Putinovoj ratnoj mašineriji. Sada je vreme da odlučno stanemo protiv ruske agresije, kao što smo činili tokom prvog Trampovog mandata“, napisao je Pens u objavi na društvenoj mreži X.

Tramp odbacuje oblik tradicionalnog republikanizma, zasnovanog na oštrom i beskompromisnom pristupu spoljnoj politici, koji zastupa Pens.

Predsednik ima uže shvatanje nacionalnih i ličnih interesa – istog dana kada je Putinu, koji je optužen za ratne zločine, doneo veliku pobedu i ponovo zapretio da bi mogao da uništi Iran, Tramp je to što je ponovo ostao bez Nobelove nagrade za mir nazvao „sramotom“ i „nedostojnim činom“.

Šta Hegset misli kada kaže da ljudi „moraju da razumeju“?

Nidal Hasan je major američke vojske koji je osuđen po 13 tačaka optužnice za ubistvo s predumišljajem jer je napao vojnike koji su se pripremali za odlazak u Avganistan.

Pitanje nije da li njegove žrtve zaslužuju pravdu nakon sprovedenog sudskog postupka. Pitanje je da li bi organizovanje javnog pogubljenja predstavljalo kršenje ustavnih prava i garancija, da li je takav čin u skladu sa savremenim američkim vrednostima i da li bi Hasanu doneo status mučenika kojem je težio.

Hegset je prošle nedelje objasnio da bi pogubljenje bilo javno zato što „ljudi moraju da razumeju da ovakve stvari imaju ozbiljne posledice“.

Ministar odbrane podržava demonstrativnu upotrebu sile i pokazuje prezir prema onima koji strahuju da se time krše američki principi. Na primer, branio je američke napade na brodove za koje se sumnja da učestvuju u trgovini drogom na Karibima i u Tihom okeanu. U tim napadima poginula je najmanje 221 osoba, a kritičari ih nazivaju neustavnim, vansudskim ubistvima.

Plan o direktnom prenosu pogubljenja još bi mogao da bude obustavljen zbog negativnih reakcija javnosti. Tramp je tokom vikenda izjavio da će on odlučiti da li će pogubljenje biti održano.

Međutim, protivnici tog plana strahuju da bi njegovo sprovođenje narušilo moralni ugled Amerike i omogućilo ekstremističkim grupama da ostvare veliku propagandnu pobedu.

„Koga on to oponaša — pogubljenja Islamske države? Razumem da u ovoj zemlji imamo smrtnu kaznu, ali javna pogubljenja su nešto što pripada srednjem veku“, izjavio je u četvrtak senator iz Konektikata Kris Marfi za CNN.

Zabrinutost postoji i među pojedinim republikancima.

„Apsolutno podržavam smrtnu kaznu, ali direktni prenosi pogubljenja su nešto što rade džihadisti. Amerika je iznad toga“, izjavio je Ostin Skot, predstavnik Džordžije u Predstavničkom domu Kongresa.

Senator iz Jute Džon Kertis upozorio je na društvenoj mreži X: „Civilizacija propada kada u njoj raste sklonost ka pogubljenjima kao obliku zabave.“

„Bio je nasilnik“

Javna upotreba sile nalik vojnoj u sprovođenju zakona, kao i insistiranje vlasti na sopstvenoj odlučnosti i snazi, predstavljaju važan deo pooštrene kampanje deportacija. Takva politika imala je ozbiljne posledice, uključujući smrt demonstranata Rene Gud i Aleksa Pretija u Minesoti.

U najnovijem spornom slučaju, dvadesetosmogodišnji Oskar Belgal, poreklom iz Dominikanske Republike, zadobio je površinsku ranu na vratu kada su na njega prošle nedelje pucali imigracioni agenti u Bronksu. Njegovo dete nije fizički povređeno. Savezne vlasti saopštile su da su službenici verovali da su im životi ugroženi. Prema sudskim spisima, ranjeni muškarac prethodno je priznao krivicu za tešku krađu četvrtog stepena i osuđen je na pet godina uslovne kazne.

Kritičari ovakve sukobe vide kao neprihvatljive primere neobuzdane moći saveznih vlasti. Gradonačelnik Njujorka Zohran Mamdani izjavio je da uključeni službenici nisu nosili uniforme i da agenti Službe za imigraciju i carine (ICE) „ulivaju strah stanovnicima grada“.

Međutim, ministar unutrašnje bezbednosti Markvejn Malin izjavio je u nedelju u emisiji „State of the Union“ na CNN-u da je Belgal sam kriv.

„Istina je da je taj čovek bio užasna osoba. Bio je nasilnik. Bio je član bande“, rekao je Malin.

Belgalu je pripisao odgovornost i za dovođenje deteta u opasnost: „Poslednje što bih ikada uradio jeste da svog sina ili neko od svoje dece dovedem u opasnost.“

Malinovi komentari u skladu su sa stavovima mnogih Amerikanaca koji podržavaju strožu kontrolu imigracije i koji su pozitivno reagovali na Trampova oštra predizborna obećanja o odlučnom suzbijanju kriminala i uspostavljanju reda i zakona.

Ipak, iako je veliki broj građana želeo odlučnije mere na granici nakon zanemarivanja tog pitanja tokom administracije Džoa Bajdena, postoje znaci da agresivne metode postaju politički teret.

U anketi istraživačkog centra Pju, sprovedenoj u maju, 52 odsto ispitanika izjavilo je da administracija preduzima „previše“ mera kada je reč o deportacijama. Ipak, takav stav zastupalo je samo 19 odsto republikanaca, što ukazuje na to da bi ovakvi sukobi mogli da odgovaraju delu biračke baze Republikanske stranke pred izbore za Kongres.

Sudbonosno pitanje na koje birači moraju da odgovore

Američka istorija obeležena je nasiljem i uskraćivanjem pravde – linčovanjima, gušenjem protesta za građanska prava, interniranjem stanovništva tokom ratova i vojnim intervencijama u inostranstvu u kojima su stradale hiljade nevinih civila.

Zbog toga Trampovo insistiranje na snazi i odlučnoj primeni sile nije prvi slučaj u američkoj istoriji u kojem državna vlast dovodi u pitanje tradicionalno shvatanje američkih vrednosti.

Ipak, malo je savremenih predsednika koji su bili toliko spremni da preispituju američke principe ograničene državne vlasti, uzdržane upotrebe sile, međunarodnih savezništava i globalnog liderstva Sjedinjenih Država.

Na kraju, građani moraju na izborima da odluče da li je to ono što žele.