Ovo je 10 najboljih serija 21. veka prema izboru The New York Timesa: Jedna, mnogima omiljena, je izostala – Kultura

Od mračnih kriminalističkih serija i porodičnih drama do komedija koje su postale deo svakodnevnog internet humora, izbor je danas veći nego ikada. Upravo zato je The New York Times pokušao da izdvoji naslove koji su ostavili najdublji trag i sastavio listu 100 najboljih serija 21. veka.

Za razliku od rangiranja zasnovanih isključivo na ocenama kritičara ili gledalaca, američki list je za mišljenje pitao ljude koji televiziju stvaraju. U anketi je učestvovalo 516 glumaca, scenarista, producenata, autora serija i drugih profesionalaca iz industrije, među kojima su bili i poznati televizijski stvaraoci i glumci.

Učesnici su mogli da predlože do deset serija koje smatraju najboljima, a izbor nije bio ograničen na jedan žanr ili zemlju porekla.

U obzir su dolazile igrane i animirane serije, dokumentarni programi, rijaliti formati, emisije i drugi televizijski sadržaji, pod uslovom da su imali više epizoda i da su premijerno prikazani 1. januara 2000. godine ili kasnije.

To znači da se na listi ne nalazi „Porodica Soprano“, uprkos njenom ogromnom uticaju na savremenu televiziju, jer je počela da se emituje 1999. godine.

1. „Breaking Bad“ (2008–2013)

Na samom vrhu našla se serija „Breaking Bad“, priča o Valteru Vajtu, profesoru hemije koji nakon saznanja da boluje od raka počinje da proizvodi metamfetamin sa bivšim učenikom Džesijem Pinkmanom. Ono što u početku deluje kao očajnički pokušaj da obezbedi finansijsku sigurnost porodice postepeno prerasta u priču o ambiciji, moći i moralnom posrnuću.

Serija je posebna po načinu na koji prati promenu glavnog junaka: od čoveka koji veruje da nema drugog izbora do sve nemilosrdnijeg kriminalca. Brajan Krenston i Aron Pol svojim ulogama dali su priči snažno emocionalno uporište, dok su pažljivo izgrađena napetost i posledice odluka likova učinile da gotovo svaki novi korak deluje kao tačka bez povratka.

„Breaking Bad“ završio se 2013. godine, ali je njegov uticaj nastavio da živi i kroz seriju „Better Call Saul“, koja je takođe uvrštena na listu. Prvo mesto na rangiranju The New York Timesa potvrđuje koliko je ova kriminalistička drama ostala važna i više od decenije nakon završetka.

2. „The Wire“ (2002–2008)

Drugo mesto pripalo je seriji „The Wire“, koja kriminal u Baltimoru ne posmatra samo kroz policijske istrage i narko-dilere. Njena priča širi se na škole, političke strukture, sindikate, medije i institucije koje oblikuju život grada.

Umesto jednostavne podele na dobre i loše, serija prikazuje sistem u kojem pojedinci često pokušavaju da urade pravu stvar, ali nailaze na birokratiju, korupciju i sopstvene interese. Svaka sezona osvetljava drugi deo društva, a zajedno grade široku sliku grada u kojem su lične sudbine neraskidivo povezane sa institucionalnim problemima.

„The Wire“ se često izdvaja zbog realističnog prikaza urbanog života i činjenice da kriminal ne predstavlja samo priču o pojedinačnim prestupnicima, već i o uslovima koji omogućavaju da se isti problemi stalno ponavljaju.

3. „Mad Men“ (2007–2015)

Na trećem mestu je „Mad Men“, serija smeštena u svet njujorškog oglašavanja šezdesetih godina prošlog veka. U središtu priče nalazi se Don Drejper, talentovani kreativac čiji profesionalni uspeh prikriva lične nesigurnosti, tajne i komplikovane odnose.

Iako je radnja smeštena u prošlost, serija se bavi temama koje su i danas aktuelne: identitetom, ambicijom, rodnim ulogama, klasnim razlikama i cenom uspeha. Kancelarije reklamnih agencija postaju prostor u kojem se vidi kako se američko društvo menja, ali i koliko sporo nestaju stare predrasude.

„Mad Men“ je poznat i po pažljivo rekonstruisanoj estetici epohe, od kostima i enterijera do načina na koji likovi govore i ponašaju se. Ipak, iza elegantnog izgleda krije se priča o ljudima koji prodaju snove drugima, dok često ne znaju šta sami žele od života.

4. „Succession“ (2018–2023)

Porodična drama „Succession“ našla se na četvrtom mestu. Serija prati porodicu Roj, vlasnike ogromnog medijskog carstva, čiji članovi vode nemilosrdnu borbu za kontrolu nad kompanijom i naklonost ostaralog patrijarha Logana Roja.

Na prvi pogled, reč je o priči o bogatstvu i moći, ali njeno pravo središte čine porodični odnosi, rivalstvo i potreba za priznanjem. Deca moćnog poslovnog čoveka raspolažu privilegijama o kojima većina može samo da sanja, ali istovremeno ostaju zarobljena u odnosu sa ocem koji ljubav često pokazuje kroz kontrolu i manipulaciju.

Serija je spojila porodičnu dramu, satiru poslovnih elita i crni humor, stvarajući svet u kojem se velike odluke donose iz lične sujete koliko i iz poslovnih interesa. Njen uspeh pokazuje da publiku i dalje privlače priče o bogatstvu i moći, naročito kada razotkrivaju slabosti ljudi koji ih poseduju.

5. „Fleabag“ (2016–2019)

Peto mesto pripalo je britanskoj seriji „Fleabag“, koju je stvorila i u kojoj glumi Fibi Voler-Bridž. Glavna junakinja je mlada žena iz Londona koja pokušava da se izbori sa gubitkom, porodičnim problemima, ljubavnim neuspesima i sopstvenim destruktivnim ponašanjem.

Jedan od prepoznatljivih elemenata serije jeste način na koji se junakinja direktno obraća publici, deleći misli i komentare koje ne izgovara naglas pred drugim likovima. Taj postupak stvara osećaj bliskosti, ali i otkriva razliku između slike koju osoba predstavlja drugima i onoga što se zaista događa u njoj.

Iako je često duhovita i neprijatno iskrena, „Fleabag“ se ne oslanja samo na humor. Ispod brzih replika i ironije nalazi se priča o usamljenosti, krivici i teškoći da se prihvate sopstvene emocije. Serija je primer kako relativno kratka televizijska forma može da ostavi snažan utisak bez razvlačenja priče kroz veliki broj sezona.

6. „Game of Thrones“ (2011–2019)

Šesto mesto zauzela je „Game of Thrones“, fantastična serija zasnovana na književnom ciklusu Džordža R. R. Martina. Radnja se odvija u izmišljenom svetu u kojem se plemićke porodice bore za vlast, dok se na severu pojavljuje pretnja koja dovodi u pitanje opstanak čitavog čovečanstva.

Serija je postala globalni fenomen zahvaljujući složenoj mreži likova, političkim intrigama, neočekivanim obrtima i produkciji koja je fantastični svet učinila uverljivim. Istovremeno je pokazala da televizijska produkcija može da dostigne razmere velikih filmskih spektakala, uz prostor za duže i složenije pripovedanje.

Njeno mesto na listi podseća i na značaj koji su velike serije imale u eri zajedničkog gledanja i komentarisanja na internetu. Iako je završetak izazvao podeljene reakcije, uticaj „Game of Thronesa“ na popularnu kulturu teško je osporiti.

7. „Veep“ (2012–2019)

Politička satira „Veep“ našla se na sedmom mestu. U središtu priče je Selina Majer, američka potpredsednica koja pokušava da ostvari političke ambicije dok se suočava sa nesposobnim saradnicima, birokratskim preprekama i sopstvenom potrebom za moći.

Za razliku od ozbiljnih političkih drama koje se bave velikim istorijskim odlukama, „Veep“ pažnju usmerava na sujetu, sitne obračune, panične reakcije i borbu za položaj. Humor nastaje iz raskoraka između javne slike politike kao odgovorne službe i načina na koji njeni akteri često funkcionišu iza zatvorenih vrata.

Serija je postala poznata po brzom dijalogu, oštrim uvredama i likovima čije ambicije redovno nadmašuju sposobnosti. Njena popularnost pokazuje da je politička satira i dalje moćan način da se govori o institucijama i ljudima koji ih vode.

8. „30 Rock“ (2006–2013)

Na osmom mestu nalazi se komedija „30 Rock“, smeštena iza kulisa televizijske humorističke emisije. Tina Fej tumači Liz Lemon, glavnu scenaristkinju koja pokušava da održi program na okupu dok se nosi sa nepredvidivim zvezdama, rukovodiocima televizijske mreže i sopstvenim privatnim životom.

Serija koristi svet televizije da se našali na račun zabavne industrije, korporativne kulture, slavnih ličnosti i apsurda svakodnevnog rada. Njen humor često počiva na velikom broju brzih šala, neobičnim sporednim likovima i situacijama koje postaju sve besmislenije što ih likovi ozbiljnije shvataju.

„30 Rock“ se izdvaja i zato što televiziju posmatra iznutra, kao mašineriju u kojoj se kreativne ideje sudaraju sa komercijalnim interesima i zahtevima rukovodilaca.

9. „Curb Your Enthusiasm“ (2000–2024)

Deveto mesto zauzela je serija „Curb Your Enthusiasm“, u kojoj Lari Dejvid igra izmišljenu verziju samog sebe. Umesto klasične priče sa jasno postavljenim zapletom, serija se oslanja na svakodnevne neprijatnosti koje zbog glavnog junaka prerastaju u velike društvene katastrofe.

Nezgodni razgovori, nesporazumi oko bontona, neizgovorena pravila i sitne uvrede postaju povod za duge i često apsurdne sukobe. Dejvidov lik uporno odbija da se prilagodi očekivanjima okoline, čak i kada je jasno da bi mu malo takta uštedelo mnogo problema.

Serija je poznata po improvizovanom dijalogu i humoru koji nastaje iz društvene nelagode. Njena dugovečnost govori o tome koliko su svakodnevne situacije, posmatrane iz dovoljno neugodnog ugla, neiscrpan izvor komedije.

10. „Atlanta“ (2016–2022)

Prvih deset zatvara „Atlanta“, serija Donalda Glovera koja prati dvojicu rođaka koji pokušavaju da se probiju na muzičkoj sceni Atlante. Earn želi da pomogne svom rođaku Alfredu, reperu poznatom kao Paper Boi, dok se obojica suočavaju sa finansijskim problemima, rasizmom, slavom i nepredvidivim okolnostima.

„Atlanta“ se ne uklapa lako u jednu kategoriju. U pojedinim epizodama funkcioniše kao realistična drama o životu mladih ljudi, dok se u drugim pretvara u nadrealnu satiru ili priču koja namerno izmiče očekivanjima publike. Upravo ta promenljivost postala je jedan od njenih zaštitnih znakova.

Serija istražuje rasu, klasu, muziku i američku svakodnevicu, ali ne nudi uvek jednostavne odgovore. Umesto toga, gradi atmosferu u kojoj se stvarno i apsurdno prepliću, zbog čega je „Atlanta“ postala jedan od upečatljivijih primera televizijskog eksperimentisanja u ovom veku.

Šta nam ova lista govori o televiziji 21. veka?

Prvih deset mesta pokazuje koliko se televizijsko pripovedanje promenilo od početka veka. Na listi se smenjuju kriminalističke drame, političke satire, porodične priče, komedije i fantastični spektakli. Neke serije oslanjaju se na klasičan zaplet i postepenu promenu glavnih likova, dok druge eksperimentišu sa formom, humorom i načinom na koji se obraćaju publici.

Zanimljivo je i to što rangiranje ne čine samo najgledaniji naslovi. U njemu se nalaze serije koje su imale ogroman globalni odjek, poput „Game of Thronesa“, ali i projekti čiji je značaj više povezan sa njihovim autorskim pristupom i uticajem na druge televizijske stvaraoce. Lista tako obuhvata različite načine na koje serija može da bude važna: zbog popularnosti, glume, scenarija, originalnosti ili sposobnosti da promeni očekivanja publike.

Treba imati na umu da ovo nije konačna i objektivna presuda o tome koje su serije najbolje. Izbor zavisi od ukusa ljudi koji su glasali, od njihovih profesionalnih iskustava i od toga šta podrazumevaju pod pojmom „najbolje“. Ipak, kada se u istom rangiranju nađu naslovi koji su obeležili različite žanrove i epohe, ono može da posluži kao zanimljiv pregled televizije u poslednjih četvrt veka  i kao podsetnik na serije kojima se publika i dalje vraća.