Prvo Ustav, onda lustracija – Lični stavovi

Kada je pravni sistem deo režima koji narušava ljudska prava, sistemski je korumpiran i radi za vlast protiv ranjivih, potrebni su procesi pravne tranzicije nakon što se promeni vlast, odnosno potrebna je tranziciona pravda.

Ona uključuje, pre svega, uspostavljanje tranzicionih tribunala koji sude prvo sudijama, uz primenu najteže, ultimativne kazne za zloupotrebe na najvišim nivoima sudske vlasti, uključujući ustavne, vrhovne i apelacione sudove, kao i svim državnim službenicima u specifičnim službama, pre svega u službama za socijalni rad, koji su ugrožavali prava najranjivijih, dece, starih, bolesnih. Ove dve službe, uz zloupotrebu policije, su ključne u svim autoritarnim sistemima za kontrolu i zlostavljanje građana.

Da bi se, u sistemu tranzicione pravde, moglo krenuti od pravosuđa u lečenju društva, kako bi sve bilo po zakonu, neophodno je prvo promeniti ustav. U tom smislu formira se ustavotvorna skupština čiji je jedini zadatak izmena ustava u aspektima koji omogućavaju tranzicionu pravdu.

Lustracija je drugi deo procesa, nakon što se sprovede krivični aspekt tranzicione pravde. Ona se primenjuje na sve one koji su osuđeni pred tranzicionim tribunalom, i na brojne druge, koji nisu optuženi, ali koji su bili deo jednog sistema zloupotrebe ljudskih i građanskih prava.

U Češkoj, na primer, lustracija je sprovedena veoma dosledno, i oni koji su u vreme Gustava Husaka i njegove vlasti kršili ljudska prava u službenom svojstvu su lišeni bilo kakve perspektive rada u javnom sektoru.

U Rumuniji, glavni naglasak je bio na tranzicionoj pravdi u prvoj, krivičnoj fazi. Hiljade službenika režima koji su špijunirali, zlostavljali svoje sugrađane ili zloupotrebljavali svoja službena ovlašćenja su osuđeni na višedecenijske kazne zatvora. Mislim da ih neki, oni koji su živi, još uvek služe.

U Bosni i Hercegovini, reforme su, zbog okolnosti, bile drugačije, ali su takođe krenule od pravosuđa, pa su godinama u Bosni sudili strane sudije dok se nije koliko-toliko rekonstituisao pravni sistem.

U Južnoj Africi, zbog opet treće vrste okolnosti, formirane su komisije za istinu i pomirenje, i one su, pored suđenja za zločine pred krivičnim tribunalom, uključivale utvrđivanje činjenica i specifičnu restorativnu pravdu prilagođenu afričkoj kulturi.

Tranziciona pravda, čak i delimična, prisutna je i u funkcionalnim državama. U SAD, posle dolaska na vlast Donalda Trampa, uhapšen je jedan broj sudija aktivista levičarskih političkih pokreta.

U celini posmatrano, tranzicija, reforma ili oporavak društva pretpostavljaju proces restauracije jedne nagrižene strukture. Taj proces je analogan bilo kom procesu fizičke restauracije.

Ako restaurirate stari autobus, najveći deo posla je u brušenju, struganju i sklanjanju korozije i bacanju nefunkcionalnih delova. Proces struganja rđe mora biti beskompromisan i ne može se mešati sa nekakvim „patriotizmom“ i „tolerancijom“. Uspešna restauracija isključuje sentimentalnost tipa „i to je moja rđa“, i farbanje preko iste, jer će rđa pojesti celu strukturu.

Svako zrno rđe se mora ukloniti, brusilicom, šmirglom, kiselinom, bilo kojim sredstvima. Tek onda, kada se dođe do potpuno zdravog metala, struktura se može restaurisati.

Nije, stoga, začuđujuće što u narodu postoji reč za moralnu korupciju: „rđa“. „On je rđa, čuvaj ga se“.

Andrić na jednom mestu kaže: „Ne daj rđi na se!“.

Bez skidanja rđe, ne postoji nikakva reforma. Nikakav napredak. Nikakva obnova. Nikakva budućnost osim truljenja.

Od pravde sve počinje.

Autor je osnivač Instituta za praktičnu humanistiku

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.