Ovo pitanje bi demokrate trebalo da postave biračima kako bi pobedile na izborima u novembru: Bivši ministar rada o štetnosti Trampovih politika – Svet

Osim ako niste veoma, veoma bogati, odgovor je očigledan: „Ne, sada mi je gore“.

Počnimo od Trampovih carina, koje svako američko domaćinstvo u proseku koštaju 1.100 dolara godišnje, prema podacima Budget Laba pri Univerzitetu Jejl. Ako ne verujete Jejlu, konzervativna Tax Foundation procenila je da je prošlogodišnji trošak iznosio 1.000 dolara po domaćinstvu.

Čak su i sredstva za čišćenje i toalet-papir poskupeli najmanje pet odsto. Nameštaj za domaćinstvo poskupeo je najmanje osam odsto. Odeća najmanje 14 odsto. Trampove carine takođe su povećale troškove velikih kupovina, poput automobila, i učinile izgradnju novih kuća skupljom, ukazuje u analizi za Gardijan Robert Rajh, profesor emeritus javne politike na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju i bivši američki ministar rada.

Druge studije pokazuju da su carine povećale indeks potrošačkih cena za čak 0,7 procentnih poena, a indeks cena izdataka za ličnu potrošnju za 0,5 procentnih poena.

Zatim tu je, napominje Rajh, i Trampov rat u Iranu, koji podiže cene energenata i hrane, dok tankeri sa naftom ostaju blokirani u Ormuskom moreuzu.

Rat povećava troškove i na benzinskim pumpama – oko 670 dolara više po domaćinstvu od početka rata. Amerikanci se suočavaju sa onim što Fondacija Century i organizacija Protect Borrowers opisuju kao „sve dublju krizu dugovanja za komunalne usluge“.

Ove organizacije su u analizi objavljenoj prošlog meseca navele: Računi za energiju rasli su tri puta brže od stope inflacije otkako je Tramp predsednik.

Prosečan mesečni račun za komunalne usluge na nivou cele zemlje dostigao je početkom 2026. godine 280 dolara, što predstavlja povećanje od 12 odsto u odnosu na kraj 2024. godine, neposredno pre nego što je druga Trampova administracija stupila na dužnost.

Kakav je odgovor republikanaca na nagli rast cena energenata i komunalnih usluga? Ukidanje milijardi dolara subvencija za čistu energiju i favorizovanje skupljih i prljavijih fosilnih goriva.

Troškove električne energije dodatno povećavaju i AI data centri. Oni takođe troše ogromne količine vode i stvaraju prekomernu buku. A ko je podsticao izgradnju tih data centara? Tramp, a pre nedavne reakcije javnosti protiv njih, i mnogi republikanci.

Trampov rat i blokada moreuza takođe uzrokuju nestašice đubriva, što dodatno podiže cene hrane. Milioni Amerikanaca sada se muče da priušte osnovne namirnice.

U međuvremenu, Trampovo ogromno smanjenje poreza od kojeg su najveću korist uglavnom imale velike korporacije i najbogatiji sloj stanovništva delimično se finansira republikanskim rezovima u programima Medicaid i Medicare.

Tramp je prošlog meseca najavio da ukida subvencije u okviru programa Medicare koje su omogućavale da cene lekova za starije osobe ostanu niske. Republikanski rezovi u okviru Zakona o pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti (Affordable Care Act) ostavili su milione Amerikanaca bez zdravstvenog osiguranja.

Čak i Trampova izvršna uredba, piše Rajh, kojom se vakcina protiv malih boginja, zaušaka i rubeole (MMR) deli na tri odvojene vakcine umesto jedne dodatno opterećuje prosečnu američku porodicu.

Kako je republikanski senator Bil Kasidi rekao u emisiji na televiziji ABC: „Zato predsedniku pada rejting, jer ste izgubili iz vida pristupačnost za roditelje. Izgubili ste iz vida praktičnost za američku porodicu. Izgubili ste iz vida ono što povećava troškove zdravstvene zaštite – na primer, veći broj odlazaka kod lekara… zbog nečega što nema nikakvo naučno opravdanje“.

Trampova opsesija potpunim urušavanjem Biroa za finansijsku zaštitu potrošača (CFPB) uskratila je Amerikancima milijarde dolara kroz povraćaje novca i nagodbe koje nisu realizovane.

Administracija je potrošila 464 miliona dolara novca poreskih obveznika na ugovor bez javnog nadmetanja za posebnu flotu aviona namenjenih deportaciji imigranata. Ti avioni gotovo nikada nisu korišćeni.

I tako redom.

Tramp tvrdi da američka ekonomija „neverovatno dobro napreduje, gledano iz ugla Volstrita“.

Možda. Ali većina Amerikanaca živi na Mejn stritu i poseduje malo, ako uopšte poseduje, akcija. Najbogatijih jedan odsto Amerikanaca poseduje više od polovine vrednosti akcija koje kotiraju na američkim berzama. Najbogatijih 10 odsto poseduje 92 odsto. Čak i kada se uračunaju penzioni računi, samo 16 odsto odraslih Amerikanaca poseduje imovinu vrednu više od 100.000 dolara.

Rast berze odražava rast profita korporacija. Farmaceutska industrija, velike naftne kompanije i drugi sektori ostvaruju rekordnu zaradu.

Očekuje se da će zarada kompanija iz indeksa S&P 500 u drugom kvartalu porasti za izuzetnih 50 odsto u odnosu na isti period prošle godine, što bi bio najveći rast od drugog kvartala 2021. godine.

Ali prosečni zaposleni Amerikanci jedva uspevaju da održe glavu iznad vode.

Trampovi komentari o vrtoglavom rastu berze pojavili su se istog dana kada su novi podaci pokazali da je poverenje američkih potrošača opalo u avgustu. Pogled Amerikanaca na stanje privrede u zemlji pogoršao se i među republikancima i među demokratama.

Izveštaj o zaposlenosti za jul pokazao je da je američka privreda izgubila 23.000 radnih mesta, da je rast plata usporio, dok je stopa nezaposlenosti pala zato što je sve više ljudi napustilo radnu snagu.

Moj skromni savet demokratskim kandidatima na međuizborima jeste: ne dozvolite da vam pažnju skrenu druge teme. Nemojte nasedati na provokacije i raspravljati o socijalizmu, „woke“ ideologiji ili bilo čemu drugom.

Samo postavite ovo jednostavno pitanje: da li vam je danas bolje nego što vam je bilo pre početka ovog predsedničkog mandata? I objasnite koliko su Tramp i republikanci u Kongresu oštetili prosečne zaposlene ljude.

Bolje vam je nego pre početka ovog predsedničkog mandata samo ako ste veliki investitor na berzi, vrhunski korporativni rukovodilac ili neko ko ima koristi od Trampove velikodušnosti prema njegovim milijarderskim saveznicima.

Ali ako ste prosečan zaposleni Amerikanac, bez sumnje vam je gore.

Nadajmo se da ćete 3. novembra glasati u skladu sa svojim ekonomskim interesima i poslati Trampove kongresne poslušnike na smetlište istorije, zaključuje Rajh.