Povratak Kejnsa na velika vrata: Ko su dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju? – Ekonomija

Nobelovu nagradu su dobili Rober Hol i Majkl Vudford za postavljanje mikroekonomskih osnova za makroekonomsku stabilizaciju.

U vreme energetskih kriza i ratova širom sveta, stabilnost je prepoznata kao najvažniji aspekt globalne ekonomije, a ova dvojica ekonomista se smatraju za arhitekte Novokejnzijanske makroekonomske misli, čime se zapravo i formalno stavlja tačka na eru vladavine nevidljive ruke slobodnog tržišta, koja je zapravo okončana krizom 2008. godine.

Robert Hol je profesor na Stanfordu i jedan od najuticajnijih američkih makroekonomista, poznat po istraživanjima potrošnje, nezaposlenosti i ekonomskih ciklusa.
Rođen je 1943. godine. Diplomirao je ekonomiju na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju 1964. godine, a doktorirao je na prestižnom Tehnološkom institutu u Masačusetsu (MIT), pod mentorstvom nobelovca Roberta Soloua.

Dugi niz godina predsedavao Komitetom za datiranje ekonomskih ciklusa pri Nacionalnom birou za ekonomska istraživanja (NBER), koji zvanično proglašava recesije u SAD. Poznat je i po uvođenju koncepta „ravnog poreza” (Flat Tax) sa Alvinom Rabuškom.

Poznat je i po imenovanju dve grupe američkih ekonomista koji su se ideološki razlikovali. Profesore škole ekonomskog mišljenja koja je podržavala intervencije države i Kejnsovu ekonomsku misao nazvao je ekonomisti „slane vode”, jer su predavali na univerzitetima na obalama SAD.

S druge strane, pobornike nevidljive ruke tržišta i racionalnih očekivanja, protivnike mešanja države u tržište, nazvao je ekonomistima „slatke vode“, s obzirom na to da su bili okupljeni oko Univerziteta Čikago i Minesota koji se nalaze u blizini velikih jezera.

Hol je Nobela dobio za svoj rad na razumevanju kako domaćinstva troše novac. On je dokazao da je trenutna potrošnja ljudi najbolji pokazatelj njihove buduće potrošnje, a da navike menjaju samo kada se desi nešto potpuno neočekivano kao što je iznenadni gubitak posla ili nasledstvo.

Njegova Teorija slučajnog hoda, pokazuje da predvidivi događaji, poput očekivane povišice, ne menjaju ponašanje pojedinaca u trenutku kada se dese, jer su ih već ranije ukalkulisali.

U praksi, njegov rad je pokazao da privremene poreske olakšice ili jednokratna novčana pomoć države često nemaju veliki efekat na pokretanje privrede, jer ljudi taj novac radije štede nego što ga troše.

Za trajan podsticaj ekonomije potrebne su mere koje građani prepoznaju kao dugoročnu stabilnost.

Majkl Vudford je profesor političke ekonomije na Univerzitetu Kolumbija. Rođen je 1955. godine i smatra se za vodećeg monetarnog teoretičara danas.

On je je diplomirao na Univerzitetu u Čikagu, a potom stekao diplomu pravnika na Pravnom fakultetu Univerziteta Jejl. Odlučio se za ekonomiju pošto je doktorirao na MIT-u 1983. godine.

Predavao je na Univerzitetu u Čikagu i na Prinstonu.
Njegovo najvažnije delo je knjiga „Kamate i cene“ (Interest and Prices: Foundations of a Theory of Monetary Policy) iz 2003. kojumnogi smatraju biblijom monetarne ekonomije.

Ako je Hol dao doprinos u razumevanju potrošnje na nivou pojedinca, Vudford je istražio mikroekonomske osnove ponude.

Vudford je teorijski dokazao da centralne banke mogu efikasno da kontrolišu inflaciju i stabilizuju privredu upravljanjem očekivanjima javnosti (forward guidance).

Njegov savet je da, centralne banke umesto da u tajnosti donose odluke, zapravo šalju javnosti poruke o svojim namerama, tako upravljajući njihovim očekivanjima. Vudfordovo istraživanje u srcu monetarne politike koju vode FED ili ECB.

Dobitnik je i brojnih priznanja, uključujući Nemers nagradu i stipendiju Mekartur fondacije.