BIRODI traži od EU da reaguje: Srbija nije obezbedila dosledno sprovođenje antikorupcijskih mehanizama – Društvo

Ova organizacija je zatražila od EU da zbog toga reaguje.

U saopštenju piše da su Lokalni antikorupcijski planovi (LAP) postali obaveza i deo procesa pridruživanja EU kroz Akcioni plan za Poglavlje 23 – Pravosuđe i osnovna prava, koji je Vlada Srbije usvojila 27. aprila 2016.

Naveli su i da je rok za usvajanje lokalnih antikorupcijskih planova i uspostavljanje tela za praćenje njihovog sprovođenja bio 30. jun 2017. godine.

Prema podacima Agencije za sprečavanje korupcije za prvu polovinu 2026., od 145 lokalnih samouprava, njih 118 usvojilo je lokalne antikorupcijske planove, ali je samo 29, odnosno 20 odsto, usvojilo plan i formiralo telo za njegovo praćenje, uglavnom u skladu sa Modelom Agencije, dodali su.

BIRODI je naveo i da „deset godina od usvajanja Akcionog plana za Poglavlje 23, osam od deset lokalnih samouprava nije uspostavilo celovit antikorupcijski mehanizam prema predviđenom modelu“.

„Posebno je indikativno da Beograd i Niš nemaju evidentirane usvojene antikorupcijske planove niti tela za njihovo praćenje“, piše u saopštenju.

Niš je grad u kojem je BIRODI još 2010. razvio model Lokalnog antikorupcijskog foruma (LAF), koji je kasnije postao deo nacionalne antikorupcijske politike i obaveza u procesu evropskih integracija.

„Ovi nalazi otvaraju pitanje da li je Srbija tokom protekle decenije sprovodila borbu protiv korupcije, ili je odlaganjem uspostavljanja nezavisne kontrole zapravo sprečavala borbu protiv korupcije“, piše u saopštenju.

Ukazano je da se „sprečavanje borbe protiv korupcije ne mora ostvarivati ukidanjem zakona i institucija, te da je dovoljno usvojiti antikorupcijske dokumente, a ne formirati nezavisna tela koja treba da kontrolišu njihovo sprovođenje“.

„Na taj način, evropske integracije postaju proces administrativnog ispunjavanja obaveza, umesto izgradnje institucija sa integritetom“, objašnjava BIRODI.

Tvrde da „odgovornost za ovakvo stanje snose gradonačelnici i predsednici opština, ali jednako, ako ne i više Aleksandar Vučić, koji je imao uticaj na izbor gradonačelnika i predsednika opština“.

Predložili su Evropskoj komisiji, Savetu EU i Delegaciji EU u Srbiji da razmotre „stavljanje gradonačelnika i predsednika opština na crnu listu za ulazak u EU u slučajevima kada se utvrdi njihova individualna odgovornost za opstruisanje uspostavljanja nezavisnih antikorupcijskih mehanizama“.

BIRODI je istovremeno zatražio i da se razmotri „privremeno izuzimanje lokalnih vlasti iz programa finansijske i institucionalne podrške EU, dok ne uspostave funkcionalne i nezavisne antikorupcijske mehanizme“.

„Evropska finansijska podrška lokalnim vlastima mora biti uslovljena postojanjem nezavisne kontrole korišćenja javnih sredstava, a ne samo formalnim usvajanjem antikorupcijskih dokumenata, EU ne bi trebalo da finansira one koji onemogućavaju nezavisnu kontrolu vlasti“, piše u saopštenju.

BIRODI je pozvao Evropsku komisiju da napredak Srbije u okviru Poglavlja 23 ocenjuje prema stvarnom funkcionisanju antikorupcijskih institucija, a ne prema broju usvojenih propisa i planova.

„Evropske integracije bez integriteta institucija nisu reforme, već njihova simulacija“, zaključuje BIRODI.