Zašto je dijareja prenosiva seksualnim putem sve prisutnija – Društvo
Infekcija bakterijom šigela, koja izaziva dijareju i povraćanje, sve češće se prenosi seksualnim kontaktom. Pojedini sojevi razvili su otpornost na više antibiotika, a neki su na pragu da postanu gotovo neizlečivi.
U Sjedinjenim Američkim Državama šigelozu svake godine dobije oko 450.000 ljudi. Ova infekcija može da izazove dizenteriju, a iako se tradicionalno širila prvenstveno zagađenom hranom i vodom, kao i među decom u kolektivima, od početka ovog veka sve se više prepoznaje i kao seksualno prenosiva infekcija.
Sve veća otpornost na antibiotike
Infekcije bakterijom šigela mogu da pogode bilo koga, ali se u pojedinim zajednicama gej, biseksualnih i drugih muškaraca koji imaju seksualne odnose sa muškarcima ova infekcija smatra endemskom. Više sojeva koji se prenose u tim zajednicama postalo je otporno na nekoliko antibiotika, a pojedini se svrstavaju među izuzetno rezistentne bakterije, prenosi RTS.
Nedavna analiza američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), koja je obuhvatila gotovo 17.000 izolata bakterije šigela, pokazala je porast udela sojeva sa ekstenzivnom rezistencijom na lekove (XDR) u periodu od 2011. do 2023. godine.
Dok 2011. godine među analiziranim uzorcima nije bilo izolata otpornih na pet uobičajeno korišćenih antibiotika, do 2023. njihov udeo dostigao je 8,5 odsto.
Velika većina ovih rezistentnih sojeva otkrivena je kod odraslih muškaraca, od kojih mnogi prethodnih meseci nisu putovali u inostranstvo.
Molekularni biolog Šangsin Jang sa Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu (UCLA) navodi da zdravstveni radnici sada beleže približno jedan slučaj šigeloze izazvane ekstenzivno rezistentnim sojem mesečno. Poređenja radi, tokom cele 2022. godine zabeležen je samo jedan takav slučaj.
„Gotovo je kao eksplozija ovog patogena u zajednici“, rekao je Jang za CIDRAP News.
Seksualni prenos šigeloze prvi put je zabeležen 1974. godine, ali je tada predstavljao manjinski deo slučajeva. Noviji dokazi ukazuju na to da seksualni kontakt danas predstavlja važan put prenošenja infekcije.
Ipak, teško je pouzdano utvrditi koliki je njegov udeo. Pacijenti i lekari možda ne znaju da se šigela može prenositi seksualnim putem, a podaci o seksualnoj istoriji pacijenata često se ne beleže.
Prema podacima CDC-a, više od trećine pacijenata sa ekstenzivno rezistentnom šigelozom bilo je hospitalizovano. Među pacijentima čiji je HIV status bio poznat, gotovo polovina živela je sa HIV-om.
„Zajedno, ovo predstavlja veoma zabrinjavajući obrazac pojave sojeva šigele sa ekstenzivnom rezistencijom na lekove među ranjivim grupama stanovništva“, rekla je epidemiološkinja Nima Logan iz CDC-a za CIDRAP News.
Ona je dodala da problem nije ograničen na Sjedinjene Američke Države, već predstavlja deo šireg globalnog obrasca.
Sličan trend zabeležen i u Velikoj Britaniji
Sličan porast zabeležen je i u Ujedinjenom Kraljevstvu. Kejt Bejker, genetičarka sa Univerziteta u Kembridžu i vodeća autorka nedavne studije objavljene u časopisu The Lancet Infectious Diseases, upozorila je na sve veći rizik od seksualno prenosive šigeloze.
„Mnogi muškarci koji imaju seksualne odnose sa muškarcima nisu svesni ozbiljnog i rastućeg rizika koji nosi seksualno prenosiva šigela. Ova bolest je od infekcije koja se relativno lako lečila uobičajenim lekovima tokom poslednjih desetak godina došla do tačke kada je gotovo neizlečiva“, navela je Bejker u saopštenju objavljenom u julu.
U martu je britanska Agencija za zdravstvenu bezbednost (UKHSA) upozorila da se većina slučajeva šigeloze povlači bez lečenja, ali da teži slučajevi zahtevaju terapiju, pri čemu „dostupne mogućnosti postaju sve ograničenije“.
Tokom 2025. godine, testiranja UKHSA pokazala su da je 86 odsto uzoraka shigella sonnei i 94 odsto uzoraka shigella flexneri bilo otporno na antibiotike. Reč je o dva najčešća soja koja se seksualnim kontaktom prenose među gej, biseksualnim i drugim muškarcima koji imaju seksualne odnose sa muškarcima u Engleskoj.
U ranijim istraživanjima Bejkerove i njenih saradnika utvrđeno je da je do trećine pacijenata sa seksualno prenosivom šigelozom bilo hospitalizovano, u proseku četiri do pet dana.
„Ovo nije samo jedan oblik seksualno prenosive dijareje“, istakla je Bejker.
„Pojavljuje se više preklapajućih varijanti, koje sve brzo postaju otporne na lekove koje koristimo za njihovo lečenje. Veoma je verovatno da je, ako ste se šigelom zarazili seksualnim putem, potrebno drugačije lečenje nego kod osobe koja se zarazila tokom putovanja“, dodala je.
Zašto bakterije postaju otporne?
Tačan razlog za ovaj trend još nije poznat. Međutim, studija Bejkerove iz tekuće, 2026. godine ukazuje na moguću ulogu takozvane prateće rezistencije (bystander resistance).
Do nje može doći kada se antibiotik primenjuje zbog jednog uzročnika, ali nije odgovarajući lek ili doza za drugog prisutnog uzročnika. Takva izloženost može doprineti razvoju otpornosti na antibiotike.
Osvrćući se na nedavnu studiju, Alisija Kalvo-Viljamanjan, istraživačica sa Instituta za molekularnu medicinu „Gulbenkijan“ u Lisabonu, ukazala je na zanimljivu povezanost.
„Kada su nacionalne smernice za lečenje u Ujedinjenom Kraljevstvu prestale da preporučuju azitromicin za lečenje gonoreje, usporila je pojava rezistencije šigele na azitromicin“, navela je ona.
To ne znači da je jedna pojava direktno izazvala drugu, ali ukazuje na mogućnost da lečenje drugih seksualno prenosivih infekcija predstavlja faktor rizika za pojavu šigeloze otporne na lekove. Šigeloza se pritom ne testira uvek rutinski kao seksualno prenosiva infekcija.
Kako smanjiti rizik od infekcije?
Odeljenje za javno zdravlje Kalifornije navodi da je najbolji način da se spreči seksualni prenos šigele izbegavanje seksualnih odnosa sa osobom koja je imala dijareju tokom prethodne dve nedelje.
Preporučuje se i korišćenje zaštitnih barijera tokom oralnog i analnog seksa, kao i održavanje higijene pre i posle seksualnog odnosa, prenosi Science Alert.
Osobe koje sumnjaju da su zaražene šigelom treba da se testiraju i, ukoliko je potrebno, potraže odgovarajuće lečenje.
Danijel Ričardson, konsultant za seksualno zdravlje u bolnicama Univerziteta Saseks, u julu je upozorio da zdravstveni radnici moraju da obrate više pažnje na mogućnost seksualnog prenosa.
„Lekari bi trebalo da pitaju pacijente sa dizenterijom o mogućnosti seksualnog prenosa i da im u skladu s tim daju savete“, rekao je Ričardson.
Dodao je da zdravstveni radnici moraju da znaju da seksualno prenosiva šigela pokazuje veću otpornost na antimikrobne lekove od drugih oblika bolesti, kao i da će pacijentima možda biti potrebno testiranje na druge seksualno prenosive infekcije.
