Kakav je značaj manjinskih stranaka i zašto ćute o postizbornim savezima – BBC News na srpskom

Nije sve u broju glasova osvojenim na izborima, nešto je i u broju mandata.

Manjinske liste, koje dolaze do poslaničkih mesta po povoljnijim pravilima, mogle bi da imaju važnu ulogu u postizbornom raspletu, birajući kome će se prikloniti.

„Istraživanja javnog mnjenja pokazuju na prilično neizvesne parlamentarne izbore„, kaže Dejan Pavlović, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, za BBC na srpskom.

Upravo zbog toga bi manjinske liste mogle da dobiju drugačiju ulogu od one koje su ranijih godina imale, ukazuje.

Od kada su počeli antirežimski protesti, predvođeni studentima, sve više se govori o oštroj podeli u društvu na pristalice vladajuće koalicije oko Srpske napredne stranke (SNS) i one koji podržavaju studente i njihovu listu.

Na prethodnim parlamentarnim izborima 2023, manjinske liste osvojile su ukupno 12 mandata u Skupštini Srbije od ukupno 250.

Tri godine kasnije, njihovi predstavnici ne žele unapred da otkrivaju kome su trenutno naklonjeniji i kome bi pružili podršku posle 25. oktobra.

„Niko politički pismen vam ne bi dao odgovor na pitanje koga će podržati posle izbora“, rekao je Rasim Ljajić u razgovoru za BBC na srpskom.

„Zašto bih rekao: ‘Napraviću kolaciju sa Vučićem’, i automatski sebe lišio glasova onih koji bi da glasaju za njega. Zbog polarizacije u društvu, prvi put se pruža šansa da od nekih pet do osam mandata zavisi buduća većina“, rekao je.

Prema popisu iz 2022, u Srbiji živi oko 800.000 ljudi koji pripadaju manjinskim zajednicama, ali na oktobarskim izborima neće sve manjine imati predstavnike.

Liste su predali Savez vojvođanskih Mađara, tri bošnjačke partije i ujedinjena albanska lista.

Nijedna od romskih stranaka, koje bi trebalo da zastupaju interese jedne od najbrojnijih zajednica, nije predala listu.

Na izbornom listiću pojaviće se i tri ruske, stranka Grka i lista koja se predstavlja kao slovačka, iako na njoj nema Slovaka.

Za sve njih ne važi cenzus od tri odsto, već takozvani prirodni prag, a glasovi koje osvoje dodatno se koriguju, što im olakšava osvajanje poslaničkih mesta.

SVM: ‘Nije jasno šta studenti misle o EU integracijama’

Za glasove najbrojnije manjinske zajednice u Srbiji boriće se Savez vojvođanskih Mađara (SVM), pošto je druga mađarska stranka, Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara, podržala studente.

Iz SVM-a, dugogodišnjeg partnera vladajuće SNS, ne žele da govore kome će pružiti podršku posle 25. oktobra.

„Želimo da opstanemo kao samostalna grupa u skupštini“, kaže Elvira Kovač, članica predsedništva SVM-a.

Nama je važno da nađemo partnera sa kojim možemo da primenimo tačke iz našeg programa, dodaje ona za BBC na srpskom.

Neke od njih su nastavak evropskih integracija Srbije, ali i razvoj poljoprivrede, malih i srednjih preduzeća i bolje organizovan zdravstveni i socijalni sistem.

„Nije najjasnije šta studentska lista konkretno misli o stvarima koje su važne vojvođanskim Mađarima, a nekad nije jasno ni šta misle o evropskim integracijama“, kaže doskorašnja potpredsednica Skupštine Srbije.

Ova godina nije bila jednostavna za SVM pošto je na izborima u Mađarskoj pobedila opoziciona Tisa, a Peter Mađar postao premijer.

SVM je tokom predizborne kampanje podržao Fides i Viktora Orbana, koga je Aleksandar Vučić nazivao prijateljem.

Prvi razgovori predsednika SVM-a Balinta Pastora i Petera Mađara bili su zategnuti, sudeći po kasnijim izjavama.

Kovač, međutim, kaže da je „izgradnja poverenja u toku“.

„Kada se završe sve provere, koje su naravno legitimne, i kada vide da je sve u redu, nadamo da ćemo imati odgovor koji projekti mogu da se nastave“, kaže.

Koliko mišljenje mađarske vlade utiče na odluku SVM-a o postizbornoj saradnji?

„SVM je samostalan. Stranački organi donose odluke, a mi uvek gledamo interese vojvođanskih Mađara“, kaže Kovač.

• U Srbiji živi 184.442 Mađara
• SVM je na parlamentarnim izborima 2023. osvojio 64.747 glasova i šest mandata
• Članovi SVM-a imali su mesto potpredsednice Skupštine Srbije, i više državnih sekretara
• U pokrajinskoj vladi imaju mesto potpredsednike, dok je predsednik Skupštine Vojvodine Balint Juhas na čelu Izvršnog odbora SVM-a

Bošnjačke stranke: Na tri strane

Uprkos pokušajima da se ujedine, bošnjačke partije idu odvojeno na izbore.

„Glasovi Bošnjaka podeliće se na tri strane, a i studentska lista će im oduzeti neke glasove“, kaže Dejan Pavlović.

„Za neke će možda biti ugrožen i prirodni prag. Ovi izbori su neka vrsta čistilišta ne samo za stranke opozicije nego i za manjinske stranke“, dodaje.

Ahmedin Škrijelj, prvi na listi Stranke demokratske akcije (SDA) Sandžaka, uveren je da će njegova stranka dobiti više glasova nego 2023, ali „žali“ što do dogovora, na koji je SDA pozivao, nije došlo.

„Naša namera je bila da se bošnjački glasovi ne rasipaju i da se preko mandata iskoriste za unapređenje položaja Bošnjaka.

„Velika je greška što do toga nije došlo“, kaže.

U Novom Pazaru, centru Sandžaka, gde su bošnjačke stranke najjače, organizovano je više studentskih protesta.

Ovaj grad bio je jedna od snažnih tačaka studentskog bunta tokom blokada fakulteta, i iz njega su slate poruke o mirnom suživotu Srba i Bošnjaka, uz poštovanje tradicija oba naroda.

Od bošnjačkih političara, studenti su najveće reči podrške dobili od Sulejmana Ugljanina, osnivača SDA.

Škrijelj, međutim, odbacuje podršku pre izbora.

„Podržavali smo studentske zahteve, ali jedno su studentski zahtevi a drugo studentska lista“, govori.

Primećuje „veliku zainteresovanost za glasove Bošnjaka“, ali „ni od vladajuće stranke ni od studentske liste nismo čuli šta je sa statusom Bošnjaka posle izbora“, dodaje.

Ukazuje na dugogodišnje probleme od „neostvarivanja Ustavom zagarantovanih prava u vidu pravične zastupljenost u policiji, pravosuđu, republičkim institucijama do nerazvijenosti Sandžaka, gde je najniža prosečna zarada, a najveća nezaposlenost“.

„Bošnjaci se posmatraju kao neka sumnjiva lica u Srbiji i to mora da se menja.

„Nama je važna i politika u regionu – ne možemo da pristanemo na politiku koja destabilizuje BiH“, navodi.

Sve su to, kaže, pitanja za buduće moguće partnere.

Na poslednjim izborima SDA je osvojila dva mandata i u Skupštini Srbije bili su opozicija.

Za razliku od SDA, Rasim Ljajić, lider Sandžačka demokratska partija (SDP), bio je u ranijim vladama ćiji je stub bila SNS.

Ljajić, nosilac manjinske liste „Rasim Ljajić – Ljudski“, na kojoj su SDP i novoosnovana Crnogorska demokratska partija (CDP), veruje da će osvojiti najviše mandata od svih bošnjačkih lista.

„Borimo se da imamo političku snagu od koje će zavisiti buduća vlada“, rekao je Ljajić u intervjuu za BBC na srpskom.

Zadovoljan je što je u „prethodnih deset godina nikada više nije urađeno što se tiče infrastrukture u Sandžaku“.

Studentske proteste u Novom Pazaru opisuje kao „idealistički i nerealno predstavljene“.

„Stepen etničke distance ostao je isti kao što je i bio“, rekao je.

Pogledajte intervju Rasima Ljajića za BBC na srpskom

• U Srbiji živi 153.801 Bošnjaka
• Stranke demokratske akcije Sandžaka osvojila je 21.827 glasova i dva mandata 2023.
• Stranke pravde i pomirenja, u koaliciji sa Demokratskim savezom Hrvata u Vojvodini, osvojila je tada 29.066 glasova i dva mandata. Na izborima u oktobru 2026. godine izlazi pod nazivom Usame Zukorlić (SPP) Pokret za ujedinjenje
• Članovi Ljajićevih stranaka – SDP i SDPS bili su na izbornoj listi SNS-a 2023. godine. U vladi su imali mesto ministra turizma, državnih sekretara

Albanci zajedno prvi put od 2020.

Posle dugih pregovora u kojima je veliku ulogu odigrao, po sopstvenom priznanju, kosovski premijer Aljbin Kurti, albanske partije iz Bujanovca, Preševa i Medveđe izlaze na jednoj manjinskoj listi, Ujedinjena dolina, prvi put od 2020.

Sporazum je postignut upravo u Kurtijevom kabinetu u Prištini, gde su predstavnici albanskih partija – između kojih je ranije bilo i napetosti – odlazili na pregovore i sastanke.

Kurti sporazum naziva „potencijalno istorijskim“.

„Kurtijeva uloga bila je da bude domaćin i da pomogne da se približe stavovi različitih političkih subjekata.

„Ali, odluku o zajedničkom nastupu donele su albanske političke stranke iz Preševske doline i odgovornost za taj dogovor je na nama.

„Ovo nije projekat jedne stranke niti odluka koja je doneta van Preševske doline“, kaže Šaip Kamberi, lider Partije za demokratsko delovanje (PDD)

Listu čini osam partija, a Kamberi, donedavno jedini albanski poslanik u Skupštini Srbije, biće prvi na listi.

„Poslednjih šest godina bili smo opozicija i politički identitet smo gradili kao opoziciona stranka, bez obzira na to ko je bio na vlasti.

„Ali isto tako, ne želim da unapred kažem da ćemo nekome dati blanko podršku“, kaže.

Koliko će na tu buduću podršku uticati odnosi Beograda i Prištine i eventualni zahtevi kosovske strane u dijalogu?

„Odnosi Kosova i Srbije jesu važan politički kontekst za Albance u Preševskoj dolini, ali mi mandat dobijamo od građana koji žive u Srbiji, i pre svega njima odgovaramo“, odgovara Kamberi.

„Zato će naš kriterijum za odluku o parlamentarnoj saradnji biti konkretna politika prema građanima i prema Albancima u Preševu, Bujanovcu i Medveđi“, dodaje.

Kao važna pitanja, on, između ostalog, izdvaja „poštovanje prava Albanaca i mogućnost da se kroz parlament rešavaju konkretni problemi građana Preševske doline, evro-atlantske integracije i uopšte proces demokratizacije“.

• U Srbiji živi 61.687 Albanaca
• Na parlamentarnim izborima manjinska lista Politička borba Albanaca se nastavlja – Šaip Kamberi osvojila je 13.501 glas

Rusi, Grci i ‘Slovaci’

Prema popisu iz 2022, 10.486 pripadnika ruske nacionalne manjine čini oko 0,16 odsto stanovništva.

Uprkos tome, ruskih političkih partija ima najviše među svim manjinskim partijama u Srbiji, čak 11.

Na izbore 2026. izlaze tri – Ruska stranka, Stranka rusko-srpskog jedinstva i BUNT – Prava Srbija, u koaliciji sa Narodnom strankom advokata Vladimira Gajića, koji je odustao od partnerstva sa strankom Mi – snaga naroda posle raskola u ovom pokretu.

Gotovo sve partije ruske nacionalne manjine odlikuju slični politički programi i ideje: zalažu se uglavnom za bliske veze Srbije i Rusije, odustajanje Beograda od članstva u Evropskoj uniji i okretanje BRIKS-u, organizaciji koju predvode Brazil, Rusija, Iran i KIna, nepriznavanju nezavisnosti Kosova i neuvođenju sankcija Moskvi zbog rata u Ukrajini.

Pored ruskih stranaka, na izbornom listiću biće i lista Biram pravdu, biram budućnost, na kojoj učestvuje i Građanska stranka Grka Srbije, kao i slovačka manjinska lista Majka Srbija – Gruda, koju predvodi Vitomir Nedeljković iz Kragujevca.

Nedeljković je promenio više stranaka, a sa Slobodanom Maksimovićem stvorio stranku Jaka Srbija, koja se predstavlja kao udruženje Slovaka.

Pred izbore 2022. bilo je kontroverzi oko učešća Jake Srbije.

Autentična stranka slovačke nacionalne manjine ‘Slovaci napred!’ na izborima 022. podržala je SNS.

Slovaci u Srbiji uglavnom žive u Vojvodini, u kojoj predstavljaju jednu od značajnijih nacionalnih manjina.

Prema popisu iz 2022. godine, u Srbiji ukupno živi 41.730 Slovaka.

Na popisu 2022, 690 ljudi se izjasnilo da su Grci, iako je predsednik Građanske stranke Grka Srbije Vasilios E. Provelegios ranije izneo tvrdnju da u Srbiji živi oko 15.000 Grka.

‘Otrovna jabuka’

Manjinske liste su se našle u nezavidnom položaju pred izbore u oktobru, smatra Dejan Pavlović.

„Ako dođe situacija da bilo koja od ovih manjina odlučuje ko će upravljati Srbijom u ovakvom društvu, to je formula koja ne vodi ni u kakvu stabilnost“, smatra.

„I same manjine će zazirati od te moći, to je otrovna jabuka koja na duge staze dovodi do toga da se manjina smatra odgovornom“, kaže Pavlović.

Dodaje da bi tako mogao da se napravi razdor između većinskog i manjinskog naroda.

„Ključne stvari se dešavaju na strani većine, i ona je ta koja među sobom mora da reši te podele“, zaključuje.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]