“Pogubljenja u SAD nekada su bila spektakl a onda su ukinuta”: Šta Trampova administracija želi da postigne najavljenim javnim streljanjem – Svet

Ukoliko javnosti bude omogućeno da u decembru putem prenosa uživo prati pogubljenje arapsko američkog državljanina rođenog u Virdžiniji 1970. Nidala Malika Hasana, napadača iz Fort Huda, koji će biti streljan, to bi bilo prvo javno pogubljenje od dva vešanja tridesetih godina prošlog veka, u Kentakiju i Misuriju, koja su privukla veliki broj posmatrača.

Godine 1936. u gradu Ovensborou, u Kentakiju, pred hiljadama ljudi obešen je muškarac koji je, prema izveštajima, priznao silovanje i ubistvo jedne žene. Naredne godine, u Misuriju su stotine ljudi posmatrale vešanje jednog muškarca.

Predlog podseća na prošla vremena

Prenos pogubljenja uživo podseća na davno prošlo razdoblje američke istorije, kada su javna pogubljenja smatrana sredstvom odvraćanja od kriminala, ali su istovremeno predstavljala i popularne javne događaje, izjavio je Majkl L. Radelet, profesor emeritus Univerziteta Kolorado u Bolderu, koji je sproveo opsežna istraživanja o pogubljenjima.

Roditelji i nastavnici često su dovodili decu kako bi ih na taj način naučili lekciji. Na ovim događajima ponekad su nastupali horovi, sveštenici su držali takozvane „propovedi pred pogubljenje“, a osuđenici – najčešće muškarci koji su bili osuđeni na vešanje – držali su duge govore okupljenoj masi.

Tokom jednog pogubljenja u u Koloradu, krajem 19. veka, navodi Radelet, Sajrus Minič, koji je trebalo da bude pogubljen, obratio se okupljenima rečima: „Zato vam se izvinjavam i spreman sam da krenem. Zbogom, zbogom“, ispričao je Radelet.

Okupljeni su mu, prema navodima, odgovorili: „Zbogom, Saj, zbogom, Saj“.

„To je bilo vreme pre televizije, kada se u velikim gradovima, a naročito u ruralnim područjima, često nije dešavalo mnogo toga, pa su ljudi dolazili jednostavno zbog samog spektakla“, rekao je Radelet. Dodao je da su pogubljenja ponekad privlačila veliki broj ljudi zato što je osuđenik bio toliko omražen.

Hiljade ljudi prisustvovale poslednjem javnom pogubljenju

Vešanje Rejnija Betije u Kentakiju 1936. godine često se smatra poslednjim javnim pogubljenjem u Sjedinjenim Državama, rekao je Radelet.

Betija je bio Afroamerikanac koji je, prema izveštajima, priznao silovanje i ubistvo sedamdesetogodišnje belkinje, ali nikada nije optužen za ubistvo, navodi Centar za informacije o smrtnoj kazni.

Pogubljenju je prisustvovalo nekoliko hiljada ljudi. Prema navodima ovog centra, događaj je održan na parkingu kako okupljena masa ne bi oštetila travnjak ispred zgrade suda.

Međutim, naredne godine u Misuriju je obešen i Rosko „Red“ Džekson. List Los Anđeles tajms izvestio je da su pojedini ljudi dobili propusnice za posmatranje pogubljenja, dok su se drugi penjali na drveće ili iz prikrajka videli jutarnje pogubljenje.

Prema Radeletovim rečima, savezne države počele su da menjaju svoju politiku kada je sve veći broj ljudi prisustvovao neuspelim vešanjima, a zabrinutost javnosti zbog takvih događaja postajala sve izraženija.

„Umesto da se promoviše svetost života i ozbiljnost čitave situacije, ljudi su aplaudirali i stvarali atmosferu nalik karnevalu. To je zaista odbijalo ljude“, rekao je on.

Pogubljenje bombaša iz Oklahoma Sitija prenošeno je putem zatvorenog televizijskog sistema

Robin Maher, izvršna direktorka Centra za informacije o smrtnoj kazni, rekla je da ta organizacija nema podatke ni o jednom pogubljenju koje je prenošeno uživo putem interneta.

Najbliži takav slučaj dogodio se 2001. godine, kada je pogubljen Timoti Mekvej, počinilac bombaškog napada u Oklahoma Sitiju. Pogubljenje je izvršeno u saveznom zatvoru u Tere Hotu, u Indijani.

Tadašnji državni tužilac SAD Džon Eškroft najavio je da će žrtve moći da prisustvuju pogubljenju lično ili da ga prate putem zatvorenog televizijskog sistema.

Međutim, da li će najava američke vojske o prenosu pogubljenja Hasana, osuđenog za ubistvo 13 ljudi i ranjavanje mnogih drugih u pucnjavi u vojnoj bazi Fort Hud 2009. godine, promeniti postojeću praksu?

Maher smatra da izjave ministra odbrane Pita Hegseta predstavljaju „samo izražavanje želje“.

„Trenutno ne postoji propis niti presedan koji bi omogućio da se pogubljenje prenosi uživo putem interneta ili da se na drugi način učini široko dostupnim javnosti“, navela je ona u saopštenju.

Hasan bi mogao da se usprotivi pogubljenju i podnese zahtev za ‘habeas corpus’ pred civilnim sudom – pravni zahtev kojim se traži preispitivanje zakonitosti nečijeg pritvora. Prema mišljenju stručnjaka, takav postupak mogao bi značajno da odloži izvršenje smrtne kazne.

Pogubljenje otvara pravna i društvena pitanja

Elizabet Semel, kodirektorka Klinike za smrtnu kaznu na Pravnom fakultetu Univerziteta Kalifornije u Berkliju, izjavila je da ova najava otvara brojna pitanja iz oblasti prava i javne politike.

Među njima su dostojanstvo osuđenika, krug ljudi kojima bi bilo omogućeno da gledaju pogubljenje i pitanje šta Trampova administracija namerava da postigne organizovanjem ovako neuobičajenog javnog spektakla.

„Ovo je predsednik kome je spektakl važan i mislim da je upravo to poruka koju želi da pošalje“, rekla je Semel. Dodala je da sumnja da je administracija ozbiljno razmotrila pravna i društvena pitanja koja proizlaze iz ove odluke.

Debora Deno, stručnjakinja za smrtnu kaznu i profesorka prava na Univerzitetu Fordam, smatra da bi prenos pogubljenja uživo mogao da učini čitav proces „mnogo transparentnijim“ i da javnosti pruži uvid u sve što izvršenje smrtne kazne podrazumeva.

Prema njenim rečima, takva transparentnost bila bi korisna u trenutku kada je neuspešno izvršeno pogubljenje u Tenesiju ponovo pokrenulo pitanja o načinu na koji se osuđenici pogubljuju zbog svojih zločina.

„Mislim da bi to potencijalno mogla biti dobra ideja, jer bi postupak bio transparentan, a javnost bi u potpunosti bila svesna da se pogubljenje odvija“, rekla je ona.