Ljudi su besni i traže promene na svakom ćošku – Lični stavovi

Petak, 2.10.

Prethodnih dana, skoro svaki dan sam sa aktivistima ZLF-a bio u drugom gradu kako bih podržao studentsku kampanju i naše ljude na terenu koji učestvuju na svim frontovima, od uličnih akcija i kampanje od vrata do vrata do rada u kol-centrima i obuka kontrolora.

Juče Ruma, pre toga Smederevo, Subotica, Sombor, Novi Sad, Kovilj, Pančevo, Banovci, Topola, Bačka Topola, Pančevo, Stara Pazova. Nadam se da će se do kraja zadržati isti tempo, jer se bitka za glasače uglavnom odvija van Beograda, u razgovorima sa ljudima koji se dvoume, a ne sa istomišljenicima. A o promenama se danas govori na svakom mestu, i u prodavnici, i u domu zdravlja, i kod automehaničara, i u prolazu na ulici. Svuda! LJudi se nadaju, bodre jedni druge i veruju da je pobeda moguća uprkos krađi na koju se režim sprema.

Subota, 3.10.

Danas Novi Pazar. Pre polaska na put svratio sam do lokalne akcije kod Bajlonija, gde je komšija sa prozora pustio „Tri poljupca“ da ide u krug, da muzički podrži akciju. Pesma nam odzvanja u glavi, smejemo se i komentarišemo da li će nam se trajno vrteti u glavi i kad sve ovo prođe.

U Novom Pazaru je uvek dobro. Hrana, gostoprimstvo, ljudi, ali danas pre svega protest i energija. Komentarišem sa Samirom i Aćkom da Pazar nije samo ta ista hrana što sam je prvo pomenuo, da ovaj grad zaslužuje mnogo više od romantizovanih priča, da ljudi zaslužuju dobar život, ulaganje u kulturu, zdravstvo, da grad zaslužuje budućnost… Ali svaka priča nam se završi tako što se složimo da je prvi korak ka toj budućnosti smena kriminalnog režima.

Nedelja, 4.10.

Vratio sam se umoran i zadovoljan iz Novog Pazara, a iako smo se družili sa ljudima do kasno u noć nakon protesta, stižu poruke i sutradan. Još nešto da se kaže što se nije stiglo, a ne viđamo se često, pa da se ne zaboravi. Puno mi je srce i u tom raspoloženju nastavljam danas u Kikindu, gde srećem profesora nuklearne fizike koji je kandidat na studentskoj listi, a sa kojim sam se upoznao u Bačkoj Topoli. Nastavljamo razgovore kao da se ceo život znamo. Upoznaje me sa suprugom, takođe profesorkom. Delimo istu ideju slobodne levičarske Srbije i lako nam je da se upustimo u razgovor.

Ima toliko tema o tome šta treba da se radi dan posle. Pridružuju nam se razni ljudi i oseća se iskreno uzbuđenje u žamoru. E, taj trenutak iskrenog loženja na promene i ideja da je Srbija stvarno naša i da mi moramo da je izgradimo nakon oslobođenja, to mi je možda nešto najvrednije što sam poneo iz svakog grada u ovoj kampanji. To je ono što je nezamenjivo. To je ono što pomera planine.

Ponedeljak, 5.10.

Prepodne sastanak sa delegacijom Socijaldemokratske partije Švajcarske. Sve ih zanima. Pokušavam da objasnim neke specifičnosti ovog našeg izbornog procesa, kontrolu medija, zloupotrebu resursa, ali bez pesimizma jer verujem u pobedu i čudno im je to. Čuli su i da sam zajedno sa 13 studenata imao Pegazus na telefonu i da su mi nadgledali komunikacije. Ostavljam ih da se pitaju, jer nemam dobre odgovore na pitanje kako smo kao društvo dozvolili da nam se takvi kriminalci nađu na vrhu države. A nemam ni vremena da propustim ovu priliku da ih smenimo i zato sa sastanka odlazim u Niš, gde obeležavamo godišnjicu Petog oktobra otvaranjem izložbe u prostorijama Zeleno-levog fronta.

Kao neko ko dolazi iz kulture i ko je godinama vodio jednu galeriju, srećan sam što partija ima i ovakve izlete. I prisećam se šta sam sa Samirom pričao u Novom Pazaru pre neki dan, o ulaganju u kulturu, o izložbama, o pisanju, o poeziji i o tome kako sam mu se žalio da me dnevna politika udaljava od umetnosti. Nakon izložbe dogovorili smo akcije za veliki protest u Nišu 10. oktobra, kada će naše kancelarije biti otvorene za sve koji dolaze u Niš i kojima treba odmor i okrepljenje.

Utorak, 6.10.

Danas i juče pisao mi je veći broj ljudi, poznanika i prijatelja, oko glasanja u inostranstvu. LJudi su besni. Pitaju šta može da se uradi. Naši ljudi u RIK-u, kao i oni u komisiji za reviziju biračkog spiska, bore se lavovski da se, gde god može, spreče namere vlasti da utiče na izbornu volju građana. I dijaspora se loži na promene, i te kako.

Opet sam bio u Pančevu. Išao sam privatno, ali ispade skoro pa javno okupljanje. Gužva u prodavnici, prepoznala me prodavačica i krenula sa pitanjima. Krenuli i ljudi da se ubacuju. Šta će biti, hoćemo li pobediti, pa hoće li znati studenti, a jedni se dvoume, drugi ubeđuju, a meni puno srce, jer je to još jedna tekovina ove borbe. LJudi hoće da pričaju, zainteresovani su, zanima ih. To je ono što moramo da sačuvamo i kad se pobedi. Koliko puta ste čuli priču, recimo od ljudi u godinama naših roditelja, koji kažu da su nakon Petog oktobra, kada je Milošević smenjen, prestali da se bave politikom jer su mislili: to je to, sad nastupa sloboda. A onda su razočarani što se nije desio šesti oktobar. E pa evo, 26 godina kasnije, moramo to da ispravimo. Moramo ove ljude koji zainteresovano pitaju i pričaju po prodavnicama, na ulicama i trgovima, po komšilucima, da sačuvamo u politici i u bavljenju društvom.

Sreda, 7.10.

Pokrenuta je inicijativa za smenu zalutalog gradonačelnika Aleksandra Šapića zbog brutalnog napada na odbornicu Kreni-Promeni Tanju Mićić. Nadam se da će Tanja biti dobro i bez posledica, ali već je pretrpela previše od najveće sramote na čelu Beograda ikada.

Gledam kako o tome za govornicom gradske skupštine govori Natalija Stojmenović i razmišljam kakav je to sudar svetova. Sa jedne strane bahati mačo nasilnik zakrvavljenih očiju koji je spreman na sve da sebi i svojoj ekipi napravi korist, a sa druge mlada žena kojoj se u svakoj reči, u svakom gestu i nastupu vidi briga za javni interes i bolji život ljudi ovog grada. Jedva čekam i beogradske izbore da oslobodimo i naš grad.

Četvrtak, 8.10.

Zove advokat da pita šta ćemo sa ročištem u Jagodini koje se približava, da li mogu da prisustvujem. Tužio me Palmin sin jer sam u Narodnoj skupštini rekao da je Palma simbol ratnih zločina i stradanja našeg društva devedesetih i zato što je naša poslanička grupa napustila minut ćutanja za njega. Jedva čekam da se suočim sa ovom tužbom jer iza svake reči stojim, a ovo nije jedina tužba za moje govore u Narodnoj skupštini. Tužio me i Siniša Mali jer sam javno govorio o njegovim sudskim procesima i malverzacijama sa državnom zemljom. I to dok se donosio skandalozni Zakon o planiranju i izgradnji koji je Mali vatreno zastupao. Umesto što me je tužio, bolje da je odgovorio kako je moguće da ministar finansija učestvuje u malverzacijama, ali to prosto nije manir SNS-a.

Nego, nastavljamo dalje, prvo veliki protest u Nišu, pa Užice, Bačka Palanka, Zrenjanin i tako do pobede.

Autor je kopredsednik opozicionog Zelenog levog fronta (ZLF)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.