Šveđani koristi novi način za grejanje stanova: Sistem već radi u Stokholmu – Život

Ova tehnologija, koja se već promenjuje u Švedskoj, omogućava da energija koja bi inače ostala neiskorišćena dobije novu svrhu. Umesto da se toplota koju proizvode serveri jednostavno rasipa, ona se prikuplja i koristi za zagrevanje stanova i drugih objekata.

Kako funkcioniše grejanje pomoću računara?

Računari i serveri u velikim centrima za obradu podataka rade neprekidno i proizvode značajne količine toplote. Kako bi se sprečilo njihovo pregrevanje, prostorije u kojima se nalaze moraju da se hlade.

Upravo ta toplota može da se iskoristi za grejanje. Pomoću odgovarajuće opreme, uključujući toplotne pumpe, energija se preuzima iz računarskih centara i predaje sistemu daljinskog grejanja, odakle se distribuira do domaćinstava.

Na taj način smanjuje se rasipanje energije, a postojeća infrastruktura za grejanje dobija dodatni izvor toplote.

U Stokholmu se otpadna toplota već koristi za grejanje

U švedskoj prestonici ovaj princip nije samo eksperiment. Energetska kompanija Stockholm Exergi razvija sistem u kojem se višak toplote iz različitih objekata, uključujući data-centre, uključuje u gradsku mrežu daljinskog grejanja.

Prema podacima koje je objavio švedski energetski časopis Tidningen Energi u avgustu 2026. godine, otpadna toplota iz data-centara već se koristi za grejanje oko 11.000 stanova u Stokholmu.

Tokom 2025. godine Stockholm Exergi preuzeo je ukupno 113 gigavat-sati otpadne toplote iz različitih izvora, a više od 100 gigavat-sati poticalo je iz data-centara. Ovi podaci pokazuju da računarski sistemi mogu da budu značajan dodatni izvor energije za gradove.

Kompanija je još 2014. pokrenula program „Open District Heating“, koji omogućava poslovnim subjektima da višak toplote prodaju energetskom preduzeću. Tako energija koja nastaje tokom redovnog poslovanja može da se iskoristi umesto da se odbacuje.

Planiraju se i novi projekti

Iskorišćavanje otpadne toplote deo je šireg plana za razvoj energetske infrastrukture u Stokholmu. Među projektima koji se razmatraju nalazi se i data-centar u oblasti Flaten, u blizini četvrti Skarpnäck, čija bi se otpadna toplota koristila za potrebe daljinskog grejanja.

Ipak, ovaj projekat ne treba mešati sa već postojećim sistemima. Prema informacijama gradske uprave Stokholma, početak realizacije tog objekta ne očekuje se tokom 2026. godine.

To znači da se grejanje pomoću otpadne toplote u gradu već primenjuje, ali da pojedini planirani centri još nisu u funkciji.

Da li to znači da je grejanje besplatno?

Iako se u pojedinim objavama ovakvi projekti predstavljaju kao način za besplatno grejanje, stvarnost je nešto složenija.

Toplota koja nastaje radom servera nije besplatna u širem smislu: njeno prikupljanje, prenos i korišćenje zahtevaju opremu i infrastrukturu. U švedskom modelu kompanije mogu da prodaju višak toplote energetskom preduzeću, koje je zatim uključuje u sistem daljinskog grejanja.

Prednost je u tome što se energija koja bi inače bila izgubljena koristi za konkretnu namenu. Koliko će ovakav sistem doprineti uštedi zavisi od troškova infrastrukture, efikasnosti opreme i lokalnih uslova.

Švedski primer pokazuje kako gradovi mogu da iskoriste postojeće tehnološke kapacitete na drugačiji način. U vreme kada data-centri postaju sve važniji zbog razvoja digitalnih usluga i veštačke inteligencije, njihova otpadna toplota mogla bi da dobije još značajniju ulogu u energetskim sistemima budućnosti.