Kako je nastao Spajdermen: Superheroj u kojeg niko nije verovao postao je svetski fenomen – Kultura

Početkom šezdesetih godina prošlog veka Sten Li ušao je u njujoršku kancelariju Marvelovog izdavača Martina Gudmana kako bi mu predstavio ideju o novoj vrsti superheroja. Umesto da bude oličenje mišićavog snagatora, junak kojeg je Li zamislio bio je mršavi tinejdžer, a njegova priča o sticanju natprirodnih moći bila bi smeštena u svakodnevno urbano okruženje, piše Večernji.hr.

Naravno, morao bi da se bori sa superzlikovcima, ali bi se suočavao i sa sumnjom u sebe, izlascima i drugim problemima sa kojima se tinejdžeri obično susreću. Takav lik nije naročito ličio na popularne superheroje koje je Li već predstavio svetu – ikone poput Hulka i Fantastične četvorke – ali ovaj momak imao je sopstveni potencijal. Još nešto: on je takođe pauk. Ili barem u sebi nosi osobine pauka. Gudmanova početna reakcija nije bila onakva kakvoj se Li nadao.

Radeći sa Gudmanom na izdanju „Amazing Adult Fantasy“, bio je odlučan da dovede Spajdermena na stranice stripa, iako mu je trebalo vremena da pronađe idealno ime za lik – među ranim nazivima koji su završili u korpi bili su „Mosquito Man“ i „Insect Man“. Uveren da ima dobru ideju, Li je čvrsto ostao pri zamisli da njegov mladi junak treba da bude neko sa kim čitaoci mogu da se poistovete. Smatrao je da bi takav lik mogao da bude privlačan tinejdžerskoj publici koja je volela stripove.

Inspiracija koju je Li najčešće pominjao proistekla je iz trenutka rasejanosti: „Priznajem da sam ideju dobio posmatrajući muvu na zidu dok sam kucao. Ne mogu da se setim da li je to doslovno bilo istina, ali mislio sam da će mojoj prezentaciji dati malo živosti.“

Gudmanu ta živost nije bila toliko zabavna. On ne samo da je tvrdio da je tinejdžerski lik prikladniji za ulogu pomoćnika, već nije bio oduševljen ni idejom o stvaranju superheroja paukovskog porekla. Li je čak u jednom intervjuu iz 2005. naveo da je Gudman na predlog odgovorio: „Stene, ne možeš junaku dati ime Spajdermen. Ljudi mrze pauke!“

Ne pokolebavši se, nastavio je da izlaže svoju ideju, insistirajući na tome da Spajdermen nije samo superheroj nego i dečak sa tinejdžerskim problemima.

„Martin je rekao: ‘Stene, zar ne shvataš šta je superheroj? Oni nemaju takve probleme.’ Dakle, bilo je jasno da nije bio potpuno oduševljen idejom o Spajdermenu.“

Li, tadašnji glavni urednik Marvela, nije mogao da odbaci ideju o junaku koji se lepi za zidove i plafone. Što se tiče sposobnosti, one su još bile u nastajanju i bilo je potrebno nekoliko skica kako bi se došlo do Spajdermena kakvog današnji čitaoci poznaju.

I Lijeva upornost se isplatila. Gudman je na kraju popustio prijatelju i dao Liju priliku da predstavi Spajdermena kao probni lik u poslednjem broju stripa Amazing Adult Fantasy, koji je za svoje poslednje izdanje preimenovan u Amazing Fantasy.

Li je zatim morao da pronađe crtača koji će lik oživeti na papiru. U početku je posao nameravao da poveri dugogodišnjem saradniku Džeku Kirbiju, čije je pero oblikovalo likove poput Tora i Hulka.

Prema istoričaru stripa Gregu Tekstonu, koji je sa budućim crtačem Stivom Ditkom radio na delu The Steve Ditko Reader, Kirbi i njegov kreativni partner Džo Sajmon razvili su koncept sličan onome koji je Li zamislio, usredsređen na dečaka siroče koji stiče supermoći zahvaljujući čarobnom prstenu.

Kirbi i Li razmenili su beleške, a Kirbi je počeo da radi na Lijevoj zamisli. Međutim, kada je predstavio prve crteže, Li je smatrao da su još uvek previše ličili na superheroje koje su ranije stvarali.

Jednostavno, to nije bio lik kakav je zamislio; bio je previše herojski. Prema Liju, deo Spajdermenove privlačnosti bio je upravo u tome što nije bio takav. Li je očekivao mršavog dečaka koji se pretvara u mršavog dečaka sa paukovim moćima. Kirbi ga je pretvorio u Kapetana Ameriku sa paučinom.

Tada se u priču uključio Stiv Ditko, jedan od tvoraca Spajdermena. U eseju iz 2002. Ditko se priseća da je od Lija dobio uputstva u kojima je opisao kako zamišlja Spajdermenov izgled, njegov opšti vizuelni stil i detalj o ugrizu radioaktivnog pauka.

Ditko je zatim prepoznao još neke elemente koje je smatrao ključnim za lik. Poput pauka, morao bi da ima moć prianjanja uz zidove i penjanja po njima. Morao bi da bude u stanju da ispaljuje mrežu iz zglobova. Ditko je prvobitno zamišljao da junak koristi pištolj koji ispaljuje paukovu mrežu.

Li je sa Ditkom radio i na tome da novi junak nema proporcije zrelih superheroja iz zlatnog doba stripa. Superheroji su obično bili fizički isklesani simboli vrline, snažnih četvrtastih vilica koje sugerišu odlučnost i nadmoć. Češće su delovali mitski nego kao obični smrtnici.

Umesto još jednog superheroja čiji je alter ego odgovoran odrastao muškarac sa uglavnom nepromenljivim privatnim životom i čvrstim moralnim kompasom, Piter Parker bio je ljudsko biće – mršavi klinac sa problemima.

Nikada ništa što namerava da uradi ne ispadne sto odsto dobro; greši, anksiozan je i kao da neprestano brine zbog svega. Nije ni sportista ni popularan. Bio je klinac kojeg su zadirkivali po školskim hodnicima i koji je žurio da završi domaći zadatak pre nego što bi tetka Mej počela da postavlja pitanja. Bio je životan, jedan od mladića iz mase.

Danas svi znaju priču o Spajdermenovom poreklu. Ljubitelji ovog lika verovatno mogu da je citiraju poput jevanđelja. Ipak, vredi je ukratko prepričati jer krije tajnu bezvremenske privlačnosti ovog stripovskog lika.

Ugriz radioaktivnog pauka daruje Piteru Parkeru, štreberskom tinejdžeru iz Forest Hilsa u Kvinsu, izvanredne sposobnosti – snagu, nadljudsku okretnost, munjevite reflekse, sposobnost prianjanja uz zidove i povremeno britke dosetke.

Međutim, Pitera ne određuju te novostečene moći, već njihove posledice. Smrt njegovog ujaka Bena, do koje je doveo Piterov trenutak sebičnosti, postaje emocionalni temelj lika.

Spajdermen je uživao u novoj snazi i bekstvu od života u kojem su Pitera Parkera maltretirali vršnjaci. Međutim, kada je imao priliku da zaustavi provalnika, doneo je pogrešnu odluku i nije se umešao. Taj provalnik je, naravno, kasnije ubio njegovog ujaka Bena i usmerio Spajdermena na put pravde.

„I vitka, tiha prilika polako nestaje u sve gušćem mraku, konačno svesna da u ovom svetu uz veliku moć mora doći i – velika odgovornost!“, rekao je narator u poslednjem kadru stripa Amazing Fantasy br. 15.

Pouka da „s velikom moći dolazi i velika odgovornost“ nije tek izreka, već moralno načelo koje Spajdermena vodi kroz decenije pripovedanja.

Ono što ovu priču o poreklu čini tako trajnom jesu njena jednostavnost i emocionalna težina. Nije reč o spasavanju sveta, već o tome da izneverite nekoga koga volite i ostatak života pokušavate da iskupite tu grešku. Šta bi moglo biti ljudskije od toga?

Sa velikom moći poistovećivanja došla je i velika odgovornost. Tokom proteklih šest i po decenija Marvel je tu odgovornost ispunjavao držeći Pitera Parkera i njegov alter ego naoružan paukovom mrežom u središtu popularne kulture, kako za dugogodišnje obožavaoce, tako i za nove generacije.

To ne znači da je Sten Li išta od toga očekivao. Kada su ga još šezdesetih godina pitali o popularnosti lika, poznat je njegov odgovor:

„Nikada nisam mislio da će Spajdermen postati svetska ikona kakva je danas. Samo sam se nadao da će se stripovi prodavati i da ću zadržati posao.“

Koliko je samo poetično to što je i priča o nastanku Spajdermena zapravo priča o autsajderu? To je, na kraju krajeva, suština Spajdermena.

Kao proizvod mašte briljantnih Marvelovih autora Stena Lija i Stiva Ditka 1962. godine, Spajdermen je uveo sasvim novu podvrstu stripovskih likova, rušeći predstavu da superheroj može biti samo prototip mišićavog lika namrštenog čela i vanzemaljskog porekla.

Li i Ditko stvorili su nekoga ko je delovao kao da bi i sam mogao da čita taj strip. Stvorili su superheroja u kojem su čitaoci mogli da se prepoznaju, a stvaranje i uvođenje Spajdermena u Marvelov univerzum zauvek će promeniti putanju tog giganta strip izdavaštva.

„Kako se lik besprekorno zdrav poput Supermena može takmičiti sa ovim živim simbolom savremene dileme, neurotikom nad neuroticima, Spajdermenom, superantiherojem našeg vremena?“

Spajdermen je odmah postao hit među čitaocima, koji su razgrabili primerke 15. broja stripa Amazing Fantasy. Taj broj je i danas toliko legendaran i tražen da je jedan primerak svojevremeno oborio rekord za najskuplji ikada kupljeni strip.

Godine 2021. prodat je za gotovo šest miliona dolara, dok mu je prvobitna cena, kada se pojavio u prodaji više od 60 godina ranije, bila 12 centi.

Nije iznenađenje što je najnovija kreacija Lija i Ditka ubrzo dobila sopstvenu seriju, The Amazing Spider-Man, koja je prvi put objavljena 1963. godine.

Sa Spajdermenom na čelu Marvelove nove galerije junaka, prodaja Marvelovih stripova skočila je sa sedam miliona primeraka 1961. na 13 miliona 1962. godine, čime je počelo takozvano srebrno doba stripa – razdoblje koje je postalo poznato jednostavno kao Marvelovo doba.

I premda su Ditko i Li zajedno radili samo na prvih 38 brojeva, pre nego što se Ditko 1966. razišao sa Spajdermenom, u tom kratkom periodu pomogao je da se osmisle i predstave vrhunski zlikovci, među kojima su Doktor Oktopus, Zeleni Goblin, Lizard i Sendmen.

The Amazing Spider-Man jedan je od najdugovečnijih stripovskih serijala: neprekidno je izlazio od 1963. do 1998. godine.

Serijal je od tada nastavljen, uz prilagođavanja i promene prvobitnog ritma izlaženja, sa drugim crtačima, ali i više od 60 godina nakon prvog pojavljivanja Pitera Parkera, Spajdermen ostaje jedan od temelja Marvelovog univerzuma, dokazujući da ponekad najneverovatnije priče mogu nastati iz junaka sa kojima se najlakše poistovetiti.

Zeleni Goblin (verzija dugogodišnjeg prijatelja Harija Ozborna) izazvao je Spajdermena na borbu na Mostu Džordža Vašingtona i bacio dugogodišnju devojku Pitera Parkera, Gven Stejsi, sa tornja. Njena smrt, delimično prouzrokovana Spajdermenovim pokušajem da je spase, i dalje se smatra jednom od najvažnijih smrti u istoriji stripa.

Do kraja sedamdesetih Piter Parker završio je studije.

Godine 1987. Spajdermen se oženio svojom devojkom Meri Džejn Votson na stvarnoj ceremoniji na stadionu Šej, koju je vodio Sten Li.

Tokom devedesetih i dvehiljaditih, dok su se stripovski naslovi o Spajdermenu množili poput brojnih verzija Zelenog Goblina, Spajdermen je, uz mnogo kontroverzi, kloniran, izgubio je pa ponovo pronašao tetku Mej i Meri Džejn, otkrio da je Gven Stejsi, njegova prva devojka, zapravo živa i majka dece Normana Ozborna (u priči koja je bila predmet velikog podsmeha), javno mu je razotkriven tajni identitet, izgubio je sećanje na to da je bio u braku, zamenio telo sa neprijateljem Doktorom Oktopusom i u svoju priču primio čitavu vojsku drugih junaka sa paukovim moćima, uključujući popularne likove poput Majlsa Moralesa i Gost-Spajdera (verzije Gven Stejsi iz alternativnog univerzuma).

Uobičajene stripovske stvari.

Spajdermenov skok na veliko platno 2002. godine bio je događaj koji je iz temelja potresao popularnu kulturu, ne samo u Sjedinjenim Američkim Državama već i širom sveta.

Reditelj Sem Rejmi konačno je doveo Pitera i društvo u bioskope filmom Spider-Man. Preko noći promenio je pravila igre u svim holivudskim studijima.

Filmovi o superherojima postojali su i pre Rejmijevog Spider-Mana, ali ovaj je delovao drugačije.

Zahvaljujući pametnom i dirljivom scenariju Dejvida Kepa, veštog autora velikih spektakala, ovaj bioskopski hit savršeno je spojio stripovski spektakl sa ljudskom dramom.

Izuzetno precizna gluma Tobija Megvajera u ulozi Pitera Parkera dočarala je ranjivost, nespretnost i tihu herojsku prirodu tog lika.

Dve godine kasnije, filmom Spider-Man 2 iz 2004, Rejmi je podigao lestvicu i stvorio instant klasik koji mnogi posvećeni obožavaoci i danas smatraju jednim od najboljih filmova o superherojima svih vremena.

Tokom poslednjih šest decenija Spajdermen je postao zaštitno lice medijskog carstva vrednog milijarde – samo su njegovi filmski nastupi do avgusta 2022. širom sveta zaradili nekoliko milijardi dolara, a inspirisao je više igračaka i pojavio se u više televizijskih emisija, video-igara, knjiga, audio-knjiga i, naravno, stripova nego što ih ovde možemo nabrojati.