Grejna sezona počinje, a rat na Bliskom istoku se ne smiruje: Koje su moguće posledice nastavka energetske krize po Srbiju? – Ekonomija

Cene nafte i gasa i dalje su visoke, jer sukob između Sjedinjenih Američkih Država (SAD), Izraela i njihovih saveznika na Bliskom istoku, s jedne strane, i Irana, s druge, ne jenjava, a nema ni naznaka da bi uskoro moglo da dođe do primirja.

Cena sirove nafte tipa Brent i dalje je iznad 100 dolara po barelu, dok je pre početka rata u Iranu, 28. februara, iznosila oko 70 dolara po barelu.

I cena prirodnog gasa na holandskoj berzi TTF takođe je visoka i iznosi oko 80 evra po megavat-satu, dok je pre početka rata u Iranu bila oko 30 evra po megavat-satu.

Posledice dosadašnjeg rasta cena nafte na svetskom tržištu osećaju se već mesecima. Cene goriva širom sveta, pa tako i u Srbiji, počele su da rastu odmah nakon izbijanja rata u Iranu.

Trenutna cena dizela u Srbiji iznosi 236 dinara po litru i najviša je u istoriji, dok je cena benzina 207 dinara po litru.

Pre početka rata u Iranu, odnosno krajem februara, dizel je u Srbiji koštao 200 dinara po litru, a benzin 181 dinar po litru.

To znači da je dizel sada skuplji za 36 dinara, a benzin za 26 dinara po litru, i to uprkos tome što se država odricala dela prihoda od akciza na gorivo, smanjujući ih za 20 do 25 odsto.

Rast cena goriva bio je prva posledica rata koja se osetila. Druga posledica je aktuelni nedostatak dizela, jer nafta sa Bliskog istoka ne stiže do ključnih rafinerija, dok su mnoge rafinerije uništene tokom sukoba u tom regionu, ali i u Rusiji i Ukrajini.

SAD prete da će zabraniti izvoz dizela kako bi obezbedile dovoljne količine ovog derivata za domaće tržište, ali bi posledice takve odluke mogla da oseti Evropa, koja sve više zavisi od američkih isporuka, nakon što se odrekla ruskog dizela i zbog rata ostala bez dela isporuka sa Bliskog istoka.

Da bi makar malo ublažio nedostatak dizela na svetskom tržištu, američki predsednik Donald Tramp postigao je u petak dogovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o isporuci ruskog dizela Americi i ostalim zemljama u svetu. Tramp očekuje da će ovaj potez dovesti do brzog i znatnog pada cene tog energenta.

Kada gorivo poskupi, za njim obično poskupljuju i gotovo svi ostali proizvodi, jer je gorivo neodvojivi deo njihove cene. Roba mora da se transportuje od fabrika do potrošača, a troškovi tog transporta direktno zavise od cene goriva.

Ni kada je reč o gasu situacija nije bolja. Visoke cene gasa na berzama mogle bi da se preliju na račune domaćinstava i privrede, što bi dodatno podstaklo rast cena robe i usluga zbog većih troškova struje i grejanja.

Evropske zemlje se u najvećoj meri oslanjaju na gas iz Norveške i SAD, tako da ne bi trebalo da bude problema sa pronalaženjem potrebnih količina, ali bi njihova cena mogla da predstavlja izazov.

Kako će Srbija proći kroz moguću novu svetsku energetsku krizu zavisiće i od toga da li će SAD biti spremne da nastave da produžavaju licencu za rad Naftnoj industriji Srbije (NIS), od koje trenutno, zbog smanjenog uvoza goriva Dunavom usled niskog vodostaja izazvanog sušom, zavisi snabdevanje gotovo čitavog tržišta.

Kada je reč o gasu, dobra vest je da je Srbija produžila ugovor o isporuci ruskog gasa po istim uslovima do kraja godine. U kombinaciji sa gasom iz Azerbejdžana, kao i zalihama u Banatskom Dvoru i iznajmljenim skladištima u Mađarskoj, to bi trebalo da omogući relativno bezbrižnu zimu.

Međutim, cena bi mogla da predstavlja izazov. Za sada nema najava povećanja cena struje i gasa pred predstojeću zimu, što mnogi opozicioni političari i energetski stručnjaci povezuju sa procenom da aktuelnom režimu, iz političkih razloga, ne bi odgovaralo njihovo poskupljenje.

Ipak, ako se povećani troškovi sada ne preliju na potrošače, teret će snositi državni budžet, a taj trošak će kasnije svakako morati da bude nadoknađen. Ili, kako kaže narodna izreka: „Ko ne plati na mostu, plati na ćupriji.“

Posledice svetske energetske krize po Srbiju

Na pitanje kako bi se energetska kriza mogla preliti na Srbiju i koje bi posledice toga mogle biti ako do kraja zime ostanu visoke cene nafte i gasa, istraživač-saradnik u Centru za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka Vasko Kelić odgovara da, imajući u vidu dosadašnji pristup aktuelne vlasti, ne očekuje da će doći do većeg prelivanja na same cene energenata.

„Ono što se svakako može očekivati jeste da inflatorni pritisci evropskog i globalnog karaktera ostvare uticaj na cene koje najviše zavise od uvoza. Takođe, visoke cene energenata na globalnom nivou mogu da utiču na opterećenje javnih finansija. Imajući u vidu i budžet koji je već opterećen na osnovu novog rebalansa, to će sasvim sigurno dovesti do probijanja granice deficita propisane fiskalnim pravilima“, ukazuje Kelić.

U slučaju, kako kaže, snažnijeg energetskog šoka, može se očekivati i pritisak koji je posebno usmeren na javna energetska preduzeća, što za posledicu može imati, naglašava, ograničenje njihove preko potrebne investiciono-razvojne aktivnosti.

Upitan na koje načine bi Srbija mogla da ublaži posledice moguće nove energetske krize, Kelić navodi da mere koje Vlada trenutno sprovodi, poput punjenja rezervi, smanjenja akciza i ograničavanja cena, mogu da ublaže neposredne posledice energetske krize, ali, dodaje, njihov domet zavisi od toga koliko će kriza trajati i koliko će se produbiti.

„Pritom, ograničavanje cena i poreska rasterećenja imaju svoje budžetske i ekonomske troškove. Zato bi već sada trebalo bolje usmeravati podršku ka socijalno ugroženim građanima, a u slučaju pogoršanja krize povećati njen obim i obuhvat“, dodaje Kelić.

Istovremeno, ističe, potrebno je podsticati smanjenje nepotrebne potrošnje energije u domaćinstvima, privredi i javnom sektoru, uz očuvanje osnovnih potreba najugroženijih.

Prema njegovim rečima, dugoročno je neophodno diversifikovati energente, dobavljače i pravce snabdevanja, razvijati domaće izvore energije i ulagati u energetsku efikasnost.

Energetika – jedan od prvih problema moguće nove vlasti

Na pitanje da li će energetika biti jedan od problema sa kojim će se vlada suočiti ukoliko dođe do promene vlasti 25. oktobra, Kelić odgovara: „Apsolutno“.

Kada je reč o savetima koje bi dao novoj vladi, Kelić navodi da prioritet treba dati završetku projekta gasne interkonekcije sa Rumunijom do kraja 2027. godine.

„To je posebno bitno imajući u vidu da zabrana uvoza ruskog gasa u EU stupa na snagu za nekih godinu dana. Iako se ta zabrana trenutno ne odnosi na Srbiju kao tranzitnu zemlju, treba što spremnije dočekati taj trenutak kako bi se predupredili mogući rizici“, ukazuje Kelić.

Takođe, navodi, nova vlada treba da ubrza zelenu tranziciju u Srbiji tako što će da podstakne dovršetak različitih započetih ili nezapočetih projekata iz oblasti energetike vode, vetra i sunca.