Đaci već nedeljama protestuju protiv obrazovnog sistema u Francuskoj koji se urušava: Zašto je to tako? – Svet

Pacovi u toaletima, krovovi koji prokišnjavaju i neispravno grejanje – snimci mobilnim telefonima koje su napravili učenici trenutno kruže društvenim mrežama. Oni beleže oronulu infrastrukturu u mnogim obrazovnim ustanovama širom Francuske.

U školi „Pol Elijar“ u pariskom predgrađu Sen Deni – jednom od centara protestnog pokreta – učenici govore o najezdi štetočina i redovnim oštećenjima zato što zgrada prokišnjavan. U susednom Pantenu, učenici se žale na prozore koji ne mogu da se otvore, čak i kada temperature leti dostignu 40 stepeni Celzijusa.

Takvi snimci koji se dele na društvenim mrežama postali su simbol đačkih protesta širom zemlje – protesta kojima se kraj ne nazire. Ujedno, nezadovoljstvo prevazilazi samo stanje školskih zgrada: na demonstracijama se mladi žale i na pretrpane učionice i često otkazivanje časova.

Problem centralizovane države

To se događa iako Francuska u poređenju sa ostatkom Evrope ulaže značajna sredstva u svoj obrazovni sistem. Ona u školstvo ulaže 6,7 odsto svog ekonomskog učinka, ali činjenica da se ta ulaganja ne pretvaraju u bolje uslove za učenje verovatno je povezana s podelom nadležnosti.

Centralizovana država, kojom se upravlja iz Pariza, prvenstveno isplaćuje plate nastavnicima i utvrđuje nastavni plan i program za sve vrste škola u zemlji. Međutim, odgovornost za održavanje zgrada je podeljena: opštine su zadužene za osnovne škole, departmani nadgledaju koledže, odnosno niže srednje škole, a regioni upravljaju višim srednjim školama, tzv. licejima.

Lokalne vlasti raspolažu različitim finansijskim sredstvima u zavisnosti od regiona i same moraju da planiraju projekte renoviranja. To često dovodi do sporog napretka u poboljšanju uslova. Štaviše, dve trećine budžeta pa i više odlazi na troškove osoblja i isplatu penzija, tako da za investicije ostaje malo prostora.

Oronula infrastruktura

Više od 80 odsto zgrada osnovnih škola u Francuskoj starije je od 50 godina. Procenjuje se da je za deset do dvadeset odsto svih školskih zgrada hitno potrebna sanacija. Nadležni su u mnogim slučajevima dobro upoznati s tim problemom. Samo region Il-de-Frans za period od 2017. do 2027. odobrio je program renoviranja i proširenja vredan 6,6 milijardi evra.

Prema podacima regionalne vlade, dve trećine đaka srednjih škola sada pohađa nove ili renovirane škole. Ipak, čak i kada se ukloni buđ i poprave krovovi, efikasna zaštita od letnjih vrućina i dalje izostaje. Tu je i gorka ironija: nedavni nemiri oštetili su školske zgrade koje su tek bile izgrađene ili renovirane samo nekoliko godina ranije i to za skupe pare.

Makron pokušao da reši problem

Neravnoteža je vidljiva i u tekućim izdacima za obrazovanje. Dok Francuska usmerava relativno velike sume novca u srednje obrazovanje, proračuni OECD-a pokazuju da Pariz ulaže manje po učeniku osnovne škole nego što iznosi prosek za industrijalizovane zemlje. Pritom stručnjaci za obrazovanje ističu da se temelji za budući akademski uspeh postavljaju upravo tokom tih godina.

Vlade pod vođstvom predsednika Emanuela Makrona pokušale su da reše taj problem neravnoteže. Od 2017. broj učenika u odeljenjima prvih razreda osnovne škole prepolovljen je u socijalno ugroženim područjima, a radi toga je otvoreno oko 16.000 dodatnih radnih mesta za nastavnike.

Sve veći nedostaci

Razmere trenutnih problema u obrazovnom sistemu dodatno su istaknute najnovijim rezultatima PISA testova iz septembra 2026. Kada je reč o matematici, više od svakog trećeg petnaestogodišnjaka sada ne dostiže osnovni nivo znanja.

Makronova reforma sistema srednjeg obrazovanja, odnosno tzv. liceja, takođe je naišla na kritike. Ukidanje dotadašnjih akademskih smerova u korist predmeta specijalizacije koje učenici sami biraju imalo je za cilj da im pruži veću slobodu. Međutim, mnoštvo kombinacija predmeta otežava planiranje rasporeda časova. Mladi se žale da imaju više pauza tokom dana i da im je zbog toga školski dan duži.

Problemi se protežu i na visoko obrazovanje. Predavač na jednom pariskom univerzitetu opisuje seminar sa 50 studenata tokom kojeg prisutni moraju da donose stolice iz susednih prostorija ili da sede na podu. Uprava, navodno, do sada povodom toga nije preduzela ništa.

Problem neodržanih časova

U poređenju s drugim zemljama EU, francuski učenici imaju veliki broj predviđenih nastavnih časova tokom školske godine – bar na papiru. U stvarnosti, Državni revizorski sud procenjuje da je tokom školske godine 2023/24 otkazano devet odsto časova u nižim srednjim državnim školama. Prema istraživanju sprovedenom tokom školske godine 2024/25, nastavnici na zameni pokrivaju samo oko dvanaest odsto časova otkazanih u poslednjem trenutku.

Kao još jedan problem navodi se relativno niska zarada francuskih nastavnika u poređenju s kolegama u susednim zemljama. Podaci OECD-a pokazuju da nastavnici u francuskim školama nižeg srednjeg obrazovanja, nakon 15 godina rada, zarađuju tek oko polovinu iznosa koji primaju njihove kolege u Nemačkoj.

Neispunjeno obećanje o jednakosti

Francuska se ponosi svojim republikanskim modelom škole, čiji je cilj pružanje jednakih mogućnosti svoj deci, bez obzira na njihovo poreklo. U stvarnosti, Međutim, uspeh u obrazovanju u današnjoj Francuskoj u velikoj meri zavisi od socijalnog porekla roditelja – i to u meri koja znatno premašuje prosek. To se vidi i po činjenici da deca iz siromašnijih porodica mnogo češće izostaju sa nastave.

Vlada premijera Sebastijena Lekornua u međuvremenu je reagovala na proteste. Ministar prosvete Eduar Žefre vodi razgovore s predstavnicima učenika i namerava da do kraja oktobra iznese prve odluke.

Ipak, prostor za finansijsko delovanje vlade je ograničen s obzirom na nestabilno stanje budžeta. Iako nacrt budžeta za 2027. godinu predviđa dodatnih 1,2 milijarde evra za Ministarstvo prosvete, istovremeno se planira smanjenje broja nastavničkih radnih mesta, uz obrazloženje da se broj učenika smanjuje.

Protesti u senci predsedničkih izbora

Društvene mreže više nisu preplavljene samo snimcima oronulih školskih zgrada – na snimcima se vide i demonstracije s palestinskim zastavama i političkim parolama koje nemaju mnogo veze sa obrazovnom politikom. Drugi snimci prikazuju zapaljene barikade i sukobe sa policijom.

Posebno krajnje levičarska stranka „Nepokorna francuska“ (LFI) nastoji da se poveže s protestnim pokretom. Njeni poslanici se pojavljuju na blokadama škola i dele snimke sa tih događaja. Vlada optužuje LFI da namerno eksploatiše gnev mladih – što ta stranka negira. S obzirom na to da su predsednički izbori u Francuskoj udaljeni samo šest meseci, protest protiv krize u obrazovanju odavno je prerastao u borbu između političkih tabora.