Zašto vlasti Srbije nisu pozvale EP da pošalje zvaničnu posmatračku misiju na izbore 25. oktobra? – Politika

Evropskom parlamentu nije stigao poziv od vlasti Srbije da uputi posmatračku misiju na vanredne parlamentarne izbore 25. oktobra. Rok za poziv istekao je 8. oktobra, a Evropski parlament bez formalnog poziva ne može da pošalje posmatračku misiju, navodi Radio Slobodna Evropa.

Iz Evropskog parlamenta su objasnili da je konferencija predsednika, koja okuplja šefa te institucije i lidere političkih grupacija u parlamentu, imala 8. oktobra redovni sastanak na kojem je trebalo da odobri posmatračku misiju. Ako poziv stigne posle 8. oktobra, Evropski parlament iz proceduralnih razloga više ne može da pripremi posmatračku misiju.

Evropska demokratska partija (EDP) saopštila je danas da vlasti u Srbiji „još nisu zvanično pozvale Evropski parlament da posmatra izbore 25. oktobra“, iako je, kako tvrde, rok za to istekao.

Ta grupa u Evropskom parlamentu (EP) navela je na Iksu (X) da vlasti u Beogradu „do juče nisu pozvale EP da posmatraju izbore, uprkos odobrenju za delegaciju od sedam članova“.

„Rok je istekao, mada Evropski parlament kaže da može da čeka do ponedeljka“, stoji u objavi.

EDP ocenjuje da je na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji „za (Aleksandra) Vučića na kocki demokratski kredibilitet“.

„Pobeda po svaku cenu izdaje demokratiju. Strah od nezavisne provere predstavlja politički kukavičluk“, ukazuje se u objavi.

EDP je pitala da li bi Evropska unija (EU) trebalo da se pripremi za „još jedne nameštene izbore“.

EP odobrio delegaciju od sedam poslanika, uz uslov da dobije zvaničan poziv

„Prema izjavi izvestioca za Srbiju, Evropski parlament je već odobrio delegaciju od sedam poslanika, uz uslov da dobije zvaničan poziv i da budu ispunjeni ostali proceduralni uslovi. Ovde nije reč o nezainteresovanosti Evropskog parlamenta za izbore u Srbiji, naprotiv“, kaže za Danas Zoran Alimpić iz Demokratske stranke i dodaje da je pitanje zašto vlast Srbije nije pozvala posmatrače EP na izbore 25. oktobra, iako su oni bili spremni da dođu.

Prema njegovim rečima, izgleda da se srpska vlada možda uplašila upravo onih posmatrača koji su na prethodnim izborima pokazali nezavisnost i spremnost da otvoreno govore o izbornim nepravilnostima.

„Da li je problem u tome što bi neko mogao da vidi, dokumentuje i bez ulepšavanja javno saopšti šta se zaista događalo na izborima? Ovakvo postupanje ozbiljno narušava poverenje u spremnost vladajućeg režima da obezbedi slobodne, zakonite i poštene izbore. Posebno je problematično što Srbija, kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, ostavlja bez poziva upravo Evropski parlament, instituciju koja je ranije jasno upozoravala na izborne nepravilnosti. Ako nemaju šta da kriju, zašto ograničavaju mogućnost nezavisnog posmatranja izbora?“, pita naš sagovornik.

Ako vlast, kako kaže, namerava da izbore sprovede zakonito, slobodno i pošteno, zbog čega bi joj smetalo prisustvo dodatnih nezavisnih međunarodnih posmatrača. Ali , navodi Alimpić, zaključak je jasan i da je ovo pokazatelj da se vladajuća stranka u Srbiji sprema za još jedan pokušaj izborne krađe.

„Razne manipulacije i nezakonitosti koje su već u toku pripremaju teren za veliku izbornu krađu koju planiraju. Međutim, ovaj put izbore neće kontrolisati samo zainteresovane stranke i domaći i strani posmatrači. Ovaj put se mobilisao čitav narod. Predvođeni studentima, mladošću i budućnošću Srbije građani i birači će sami sprečiti i onemogućiti da se njihova suverena volja pokrade i predstavi na netačan način. Tu izvrdavanje i izbegavanje posmatračkih misija lopovima neće pomoći“, poručuje Alimpić.

Delegacija evropske Zelene partije dolazi u Srbiju pred izbore

I Marko Vujačić, član Predsedništva Zeleno levog fronta, smatra da je velika sramota za Srbiju, kao zemlju kandidatkinju za članstvo u EU, što ova nakaradna vlast nije pozvala Evropski parlament da pošalje zvaničnu posmatračku misiju na izbore 25. oktobra.

Međutim, ova informacija za njega nije iznenađenje, jer se Srbija pod Vučićevim režimom već godinama ne približava Evropskoj uniji, već se sistematski rastaje od nje, ali i od demokratskih vrednosti.

„Zeleno-levi front je o tome obavestio naše evropske partnere, Evropske zelene, i izrazio žaljenje zbog izostanka zvanične misije. Delegacija Evropske zelene partije i sestrinskih partija članica posetiće Srbiju uoči izbora kako bi se neposredno upoznala sa izbornim uslovima, tokom kampanje i nepravilnostima. To ne može da nadomesti zvaničnu misiju Evropskog parlamenta, ali će biti važna podrška snagama koje se bore za demokratiju i normalnost“, ističe Vujačić.

Sagovornik Danasa podseća da je posmatračka misija Evropskog parlamenta nakon izbora u decembru 2023. odigrala ključnu ulogu u razotkrivanju razmera izborne krađe pred evropskom javnošću: od organizovanog dovođenja birača iz Republike Srpske, preko neravnopravnih izbornih uslova i zloupotrebe državnih resursa, do katastrofalnog stanja u medijima. Evropa je, dodaje, tada mogla da vidi kako izgleda izborni proces koji je Vučićev režim pretvorio u organizovanu prevaru.

„Ovog puta smo kao društvo mnogo bolje organizovani i spremni da sprečimo izbornu krađu. Nadamo se da se režim neće igrati građanskim mirom i da će kada izgubi izbore 25. oktobra mirno predati vlast. Pobrinućemo se da Evropski parlament, evropske političke grupacije i naši partneri širom Evrope budu detaljno i pravovremeno obavešteni o svim nepravilnostima i tokom kampanje i na sam izborni dan. Niko neće moći da kaže da nije znao“, napominje Vujačić.

Izostanak poziva najava brutalne krađe

Duško Lopandić, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, podseća da su predstavnici stranaka i NVO sektora već neko vreme upozoravali da se može desiti da vlasti ne pozovu posmatrače EP, što su Ana Brnabić i drugi već ranije pretili, ali smatralo se da se radi o uobičajenim lažnim pretnjama kako SNS često radi.

„Nepozivanje EP ima bar dve posledice. S jedne strane ovo je još jedan znak i najava priprema za brutalnu krađu izbora o čemu postoje i druge naznake, poput odnosa MSP prema glasanju dijaspore i slično. Vlasti SNS se vrlo malo osvrću na upozorenja i utisak u svetu koji ovakvu potezi izazivaju. Osim toga, gest nepozivanja EP predstavlja dodatni pokazatelj otklona od EU koji u praksi Vučić i vlast sprovode godinama i što je u poslednje vreme ubrzano (npr. igrokaz sa Mrdićevim zakonima, REM, nesprovođenje preporuka ODIHR i sl)“, pojašnjava potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji.

Lopandić napominje i da dok je Crna Gora na pola koraka od završetka pregovora sa EU, Vučić je Srbiju – svesno ili zbog nesposobnosti – uveo u spoljnopolitički ćorsokak, nastavljajući da snažno vesla ukrug, odnosno u anti-EU pravcu, na način sličan njegovim partnerima u Gruziji i u skladu sa preporukama iz Moskve.

„Generalno, ovo je vrlo loš znak i upozorenje našoj javnosti o novim oblacima koji se nadvijaju nad stanjem u Srbiji, uoči izbora tokom kojih će vlast biti spremna na sve“, ocenjuje Lopandić, dok Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, nema dilemu i smatra da Aleksandar Vučić postaje novi Erdogan, a Srbija sve više liči na državu u kojoj se demokratija toleriše samo dok ne ugrožava opstanak autokrate na vlasti.

Odluka o nepozivanju EP posmatrača doneta uz blagoslov Vučića

Beširi smatra da odluka da se Evropskom parlamentu ne uputi poziv za posmatranje izbora predstavlja svesno udaljavanje od evropskih demokratskih standarda.

„Đuro Macut se sve jasnije potvrđuje kao antievropski čovek, a Ana Brnabić kao poslušni čuvar Vučićeve vlasti. Ipak, nemojmo se zavaravati njihovim funkcijama. U Srbiji se ništa važno ne događa dok bivši predsednik, koji je formalno podneo ostavku, ne namigne. Vučić je napustio predsedničku funkciju, ali očigledno nema nameru da napusti sistem lične vlasti koji je godinama gradio“, objašnjava direktor Instituta za evropske poslove

Beširi kaže da mu je teško da poveruje da će Evropska unija, posle ovakvog demonstrativnog odbijanja evropskog nadzora, moći politički da prihvati bilo kakvu dokazanu izbornu krađu, koliko god ona bila mala.

„Svaki ukradeni glas mora biti problem, a ne statistička greška koja se može zanemariti zarad političke stabilnosti. Posebno sada, kada vlast sama produbljuje sumnju u regularnost izbora. Ako je Vučić uveren u podršku građana, zbog čega beži od posmatrača Evropskog parlamenta? Šta je to što evropski parlamentarci ne bi smeli da vide“, pita Beširi.

Time, kako dodaje, još veća odgovornost pada na posmatrače Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, a posebno ODIHR-a, koji moraju beskompromisno da dokumentuju svaki oblik pritiska, zloupotrebe javnih resursa, manipulacije biračkim spiskovima i izbornog inženjeringa.

„Ali odgovornost nije samo njihova. Ona pripada svim političkim subjektima u Srbiji, nezavisnim i profesionalnim medijima, organizacijama civilnog društva i svakom građaninu. Svaka nepravilnost mora biti prijavljena, dokumentovana i javno razotkrivena. Ne smemo dozvoliti da se izborna volja građana ponovo izvrgne ruglu, a izbori pretvore u unapred režiranu predstavu. Slobodni izbori i fer politička utakmica nisu poklon vlasti, već pravo za koje svi moramo da se izborimo“, poručuje direktor Instituta za evropske poslove.

EP neka konačno preispita politiku Ursule fon der Lajen i rukovodstva EPP

A Evropski parlament, prema njegovim rečima, mora dobro da zapamti ovaj trenutak.

“ Neka konačno ozbiljno preispitaju politiku Ursule fon der Lajen i rukovodstva Evropske narodne partije (EPP), njihovo dugogodišnje političko igranje sa autokratom i spremnost da zarad prividne stabilnosti zatvaraju oči pred urušavanjem demokratije u Srbiji“, napominje Beširi.

On poručuje evroparlamentarcima da javno pitaju koliko su puta evropske vrednosti žrtvovane zbog političke računice i koliko je njihova popustljivost doprinela tome da Vučić danas veruje da može nekažnjeno da ponižava i građane Srbije i evropske institucije.

„Evropska unija mora konačno da odluči da li u Srbiji želi demokratsku državu, ili svog malog Erdogana. A građani Srbije moraju da odbrane pravo da slobodno biraju vlast, da je menjaju i da budu sigurni da im niko neće ukrasti ni jedan jedini glas“, zaključuje Naim Leo Beširi.