Koliko različitih Milena Pavlović Barili staje u jedan autoportret – BBC News na srpskom

Žene mirnog lica gledaju pravo u posmatrača.

Oko njih su antički stubovi, velovi, krila, senke i predmeti koji kao da pripadaju snu.

Na slikama Milene Pavlović Barili granica između stvarnog i zamišljenog često nije sasvim jasna.

„Njen opus je slojevit, intrigantan i ne potpuno istražen, između ostalog i iz perspektive psihologije i psihoanalize“, kaže Mirko Kekić, istoričar umetnosti i kustos u Fondaciji Milenin dom – Galerije Milene Pavlović Barili.

Tokom kratkog života od nepunih 36 godina ova srpsko-italijanska slikarka stvarala je širom Evrope i Amerike, uglavnom portrete.

„Primetno je da se kroz prikaz figure bavila i psihološkim sadržajem“, dodaje Kekić za BBC na srpskom.

Upravo je rad Barili inspirisao psihoterapeutkinju pod supervizijom Jelenu Milanović da sa saradnicama napravi radionicu o vezi slikarstva i psihologije.

„Dok pokušavamo da razumemo zašto nas je neka slika privukla, uznemirila ili ostavila ravnodušnim, počnemo nekad da razmišljamo i o sopstvenim iskustvima“, kaže Milanović za BBC na srpskom.

Kako umetnost može da nam pomogne da bolje razumemo sebe?

Ideja je da zastanemo, gledamo i primetimo šta se sa nama događa i šta doživljavamo u susretu sa slikama, smatra psihoterapeutkinja Milanović.

„Umetnička dela mogu da budu podsticaj za razgovor i prozor u unutrašnji svet.“

Jedan od načina na koji su polaznici njene radionice posmatrali Milenina dela bio je kroz polaritete – suprotne strane koje pripadaju istoj celini.

„Takve suprotnosti česte su na Mileninim slikama, ali učesnici nisu morali da ih dožive na isti način.

„Svako je gledao ono što su za njega polariteti“, kaže Milanović.

Slično je bilo i sa simbolima na njenim slikama.

„Nikad znamo gde će nas tačno odvesti figura u koju gledamo“, dodaje ona.

Umetničko delo može da bude povod za samorefleksiju jer navodi da tumačimo prizore, emocije i simbole, a u to tumačenje unosimo i sopstvena iskustva, pišu britanski psiholozi u radu Reflection in a Museum Setting: The Personal Responses Tour.

I druga istraživanja ukazuju da posmatranje umetnosti može da podstakne razmišljanje o emocijama i ličnim iskustvima.

Snažni umetnički doživljaji povezani su i sa aktivnošću takozvane mreže podrazumevanog režima rada mozga (default mode network), koja učestvuje u introspekciji i prisećanju događaja iz sopstvenog života.

Dve Milene

Za tumačenje slika Milene Pavlović Barili posebno su zanimljivi njeni dupli autoportreti, veruje Kekić.

Na slici Devojka sa lampom pojavljuju se dva gotovo identična Milenina lika.

„Jedna figura prikazana je celim telom i odevena u haljinu, a druga ima muške karakteristike i gleda direktno ka posmatraču dok je selimično zaklanja crni dim.

„Iz perspektive Jungove psihologije ovo bi mogao da bude susret persone i senke“, ukazuje on.

Švajcarski psihijatar Karl Gustav Jung personom je nazivao društveno lice koje pokazujemo svetu.

Senka, nasuprot tome, obuhvata one delove ličnosti koje potiskujemo ili ne želimo da prihvatimo.

„Ovu sliku i njenu donekle preteću atmosferu možemo čitati kao prikaz trenutka kada se čovek sa sopstvenom senkom“, kaže istoričar umetnosti.

Takav susret predstavlja jednu od etapa na putu ka onome što Jung naziva sopstvom, odnosno ka ucelovljenju ličnosti.

‘Postao sam veliki slikar’

Neobično je i to što na nekim slikama umetnica sebe predstavlja i kao žensku i kao mušku figuru, kaže Kekić.

„U našem slikarstvu, koliko znam, takvih prikaza nema.

„Slikarka sa strelcem dodatno menja tradicionalni odnos umetnika i modela“, dodaje.

Vekovima su slikari uglavnom bili muškarci, a žensko telo jedan od njihovih najčešćih prikaza.

„Kod Milene žena postaje slikarka koja pred sobom ima figuru sa muškim karakteristikama i ta figura ponovo ima njeno lice“, kaže kustos.

Ovaj motiv postaje još zanimljiviji kada se uporedi sa Mileninim privatnim pismima.

Posle uspešne izložbe u Rimu 1932. godine ona majci piše koristeći muški rod.

Umetnica za sebe kaže da je „postao veliki slikar“, a za sopstveno držanje na otvaranju izložbe da je bio „ozbiljan i gord“.

Uspeh u slikarstvu, kao i u brojnim drugim profesionalnim oblastima tog vremena, u određenoj meri je podrazumevao uspeh u svetu koji su oblikovali muškarci, ukazuje Kekić.

Ta nesvakidašnjost ogleda se i u njenim slikama, i u načinu na koji je gradila sopstveni identitet.

„Sve je u Mileninom životu izuzetno, nesvakidašnje, početak, trajanje i kraj„, govorila je njena majka Danica.

Pomalo zaboravljena

Na njen rad jeste uticao i nadrealizam, umetnički i književni pokret nastao početkom 20. veka koji istražuje nesvesno, snove i maštu, ukazuje Kekić.

„Ipak, Milenu ne treba jednostavno proglasiti nadrealistkinjom.

„Ono što je povezuje sa nadrealističkim senzibilitetom jeste odnos prema unutrašnjem svetu – javu i san tretirala je kao podjednako važne i bavila se unutrašnjim sadržajima“, ističe Kekić.

„Ja sanjarim na mojim platnima i ona su za mene prebivalište od svega„, pisala je Pavlović Barili.

Pavlović Barili je bila jedinstvena figura ne samo srpske umetnosti, već čitavog nekadašnjeg jugoslovenskog kulturnog prostora, ocenjuje kustos.

„Bila je u neposrednom dodiru sa umetničkim dešavanjima u velikim evropskim centrima, dok se istovremeno razlikovala od dominantnih tokova na domaćoj sceni“, kaže Kekić, autor monografije Slikarstvo Milene Pavlović Barili od 1932. do 1939. godine.

Zbog toga je ostala pomalo zaboravljena.

Do značajnijeg prihvatanja njenog stvaralaštva dolazi tek posle njene smrti, ukazuje istoričar umetnosti.

Ko je bila Milena Pavlović Barili?

Rođena je 1909. godine u Požarevcu, u porodici u kojoj su se od početka preplitale dve kulture.

Njena majka Danica Pavlović bila je Srpkinja, a otac Bruno Barili italijanski kompozitor i pesnik.

Školovala se u Beogradu i Minhenu, a potom živela, slikala i izlagala širom Evrope – u Rimu, Parizu i Londonu.

U Njujork je otišla 1939. godine.

Rat joj je, međutim, onemogućio povratak u Evropu.

U Americi je, pored slikarstva, radila kao ilustratorka za modne i druge časopise, među kojima je bio i Vog.

Pisala je i poeziju, na italijanskom, francuskom, španskom i srpskom.

Umrla je iznenada u Njujorku 1945. Imala je 35 godina.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]