Liste čekanja – posledica blokada ili pogubne politike SNS – Društvo

Lončar tvrdi da su samo za te intervencije ostale liste čekanja, ali da ne treba da čudi jer liste čekanja postoje i u svetu. S druge strane, predstavnik Studentske liste oralni hirurg Miroslav Andrić ocenjuje da su liste čekanja neuređene i da više liče na birački spisak, te da će kad dođu na vlast prvo identifikovati problem, stvarajući integrisani zdravstveno-informacioni sistem.

„Sve to košta kada nema privrede, turizma… Da razumete – da bi se operisali kuk i kolena, trebate da radite, zbog kapaciteta koji imate, da radite popodne, subotom i nedeljom, morate da potrošite više materijala, morate da platite ortopede i sve one koji rade“, rekao je Lončar na pitanje voditeljke kako su to blokade krive i ko je blokirao bolnice i domove zdravlja.

„Najbednije je zloupotrebljavati zdravstveno stanje birača“

Komentarišući optužbe Lončara Aleksandar Dikić, subspecijalista kliničke toksikologije i doktor medicinskih nauka ocenjuje za Danas da lista “Ujedinjena Srbija”, koju Lončar predstavlja, ima takozvanu politiku bede.

“Oni zloupotrebljavaju ljude koje su doveli u bedu i onda im plasiraju priče iz medicine, ekonomije, istorije,i iz svih ostalih oblasti da je neko drugi kriv za njihovu bedu i njihove probleme. To nije samo politika bede nego je i bedna politika, a najbednije je zloupotrebljavati zdravstveno stanje birača. To Lončar konstantno radi i to je nešto što je nedopustivo”, ističe Dikić i dodaje da liste čekanja nisu posledica bilo kakvih protesta ili blokada.

“Posledica su pogubne politike SNS, koja je oterala najkvalitetniji kadar zdravstvenog sistema iz države i iz državnog zdravstva. Takođe su posledica sistematske korupcije koja uništava i društvo i državu. A što se tiče emisije bivši ministar Lončar je potvrdio da je jedan od najodanijih ljudi Aleksandru Vučiću i da jedan od jastrebova SNS -a i da će braniti svoju poziciju i poziciju Vučića do kraja, ne prezajući ni od čega”, smatra Dikić.

„Edukacije specijalizanata nisu bile zaustavljane ni jedan dan“

Ivana Bajkin, endokrinološkinja i profesorka Medicinskog fakulteta u Novom Sadu kaže za Danas da blokade nemaju veze sa listama čekanja, jer iako je Medicinski fakultet bio u štrajku, edukacije specijalizanata nisu bile zaustavljene ni jedan dan, odvijale su se po planu i programu upravo da zdravstvena delatnost ne bi trpela.

„Ministar Lončar je u debati iznosio neistine, poluinformacije i tendenciozno je u korist režima tumačio brojeve lekara i na specijalozaciji i onih koji su zaposleni, pa čak i nivo plata lekara specijalista. U tom kontekstu je tumačio i liste čekanja i dovodio ih u vezu sa blokadama. Ja bih volela da se konkretno kaže koja je to zdravstvena ustanova bila pod blokadom i sat vremena, a kamoli duže. Nijedna, nikada. Naš novosadski Medicinski fakultet je bio u zakonskom strajku, ali to sa zdravstvenom delatnošću nema nikakve veze, ni u jednom momentu nismo prekidali ili blokirali rad sa pacijentima. Naprotiv, nastavili smo da radimo u uslovima preopterećosti koja je posledica nefunkcionisanja tj. urušavanja zdravstvenog sistema”, navodi naša sagovornica.

„Liste čekanja nisu rešene, jer nije reorganizovano zdravstvo“

Ona ističe da liste čekanja nisu rešene jer nije reorganizovano zdravstvo i jer sa istim ili manjim brojem zdravstvenih radnika i apatata barata.

“A primeri koje ministar naveo, tipa lsite čekanja za operaciju katarakte, kao rešene su, nažalost i dalje nerešeni. Lista čekanja je nestala samo fiktivno tj zvanično. A pojavile su se razne sveske sa spiskovima pacijenata koje nisu javno vidljive, izbrisani su nerešeni pacijenti sa lista čekanja itd”, dodaje profesorka Bajkin.

Ono što joj je, kako kaže, tokom debate posebno zaparalo uši je pokušaj ministra da sakupi na brzaka jeftine poene navodeći da će otvoriti bolničke kapacitete za palijativnu negu brzo jer to ne traži ulaganja.

„Shvatam da je hteo da pokaže kako režim misli na hronično i teško obolele pacijente. Ali, nije smeo da izgovori da to traži minimalna ulaganja, jer je palijativna nega izuzetno skupa u svakom smislu, i kadrovskom i po aparatima i po vrsti lekova i dobra palijativna nega postoji samo u organizovanom zdravstvenom sistemu. Na žalost, na repu je događaja jer je moguća samo kada funcionise primar, sekundar, tercijar i kada postoje snažne mere prevencije u državi. Kod nas to, na žalost, nije slučaj. I nema nikakve veze sa blokadama. Kao ni liste čekanja“, naglašava Bajkin.

Kako kaže, ljudi koje ministar i njemu slični pogrdno nazivaju „blokaderima“ su u stvari ti koji imaju plan kako da reše liste čekanja i sve druge probleme.

„Ministar je samo pokušao da pridobije glasove na predstojećim izborima na brzaka, ali želim da verujem da nije uspeo”, zaključuje ona.

Nedostaje oko 15 odsto zdravstvenih radnika

I Rade Panić, anesteziolog i član Sinsikata lekara i farmaceuta Srbije ističe da blokada zdravstvenih ustanova nije ni bilo i da one nemaju nikakve veze sa listama čekanja. Ono što mu je, kaže, bio glavni utisak pomenute debate je da je radikalskim manirima, upadanjem u reč, govorenjem dok drugi ima reč, Lončar galamom pokušavao da pokrije nestručnost i loš rad ministarstva više od deceniju unazad.

“Pitao je odakle podatak o 5.000 do 6.000 otišlih lekara u inostranstvo u poslednjih 14 godina, na šta je voditeljka rekla da je podatak Sindikata lekara i farmaceuta Srbije. Istina je da je podatak iz Lekarske komore Srbije i sigurno je tačan. On je rekao da je reč o 1.000 lekara, što je neistina. Zna se da školovanje jednog lekara budžet košta oko 58.000 evra, te se lako dođe do toga da je Srbija za taj period preko odliva pameti izgubila 290.000.000 evra. Govorio je Lončar o povratku zdravstvenih radnika iz inostranstva, a radi se o ukupno oko 450 lekara i medicinskih sestara i tehničara. Niko od njih se nije vratio zbog dobrih uslova rada i dobrih zarada u srpskom zdravstvu, već zbog ličnih i porodičnih razloga ili zbog neuspeha u inostranstvu. Imam lični uvid u nestručnost tog kadra koji se vratio iz inostranstva”, navodi Panić za Danas.

On tvrdi da je nedostatak zdravstvenih radnika u sistemu oko 15 odsto, te da oni koji rade to moraju da pokriju. Odgovornim za to smatra ljude u Ministarstvu zdravlja, jer nisu planirali potrebe zdravstvenog sistema.

“Prisutan je hronični umor, a kada po naredbi nekompetentnog i nenadležnog Vučića se nametne dodatni rad koji prevazilazi i one sate koji su predviđeni da bi sistem sa manjkom uopšte funkcionisao, onda mnogo češće dolazi do grešaka, jer u medicini 90 odsto grešaka je uzrokovano umorom i nedovoljnom pažnjom. Nema dovoljno instrumenata, niti ugradnog materijala da bi se odradio dodatno nametnuti posao”, naglašava Panić.

Posebno ističe problem nedostatka kapaciteta za postoperativni tretman i rehabilitaciju operisanih pacijenata, jer je operacija kuka, kako kaže, jedna od većih i zahtevnijih na sekundarnom nivou.

“Valja proveriti podatke o smrtnosti pacijenata koji su operisani u sklopu smanjivanja i ukidanja listi čekanja. Sve je to posledica loše organizacije zdravstvenog sistema od strane nadležnih u vlasti. “Ukidanje listi čekanja i mobilne ambulante” su isključivo politikantska propaganda vezana za zdravstvo, a nikako smišljeni, planirani potezi koji dugoročno rešavaju bitne probleme u zdravstvenom sistemu. Nije rečeno da 40 odsto teritorije Srbije nije pokriveno Službom hitne medicinske pomoći, što je nedopustivo u 21. veku. Nije rečeno da se u zdravstvu ova vlast bavi “građevinom”, odnosno pumpa BDP i izvlači preko korupcije novac iz budžeta, a ne najvažnijim za funkcionisanje i kvalitet zdravstvene zaštite, a to je stručan i zadovoljan kadar”, nastavlja Panić.

Neophodno je, dodaje on, da se izvrši revizija privatizacija banja, koje kao nacionalni resurs pripadaju svim građanima.

“Tri zgrade kovid bolnica za koje je izdvojen veliki novac su prazne, jedino u Batajnici postoji pokušaj palijativne nege koji je loše organizovan i neadekvatan. Posebna priča je “Torlak” koji bi garantovao kvalitet vakcina u Srbiji i mogao da bude ozbiljan izvozni kapacitet. Lično sam mišljenja da Srbija mora da ima fabrike lekova u državnom vlasništvu. Sve podrazumeva depolitizaciju javnog sektora i striktnu primenu krivične i materijalne odgovornosti onih na javnim funkcijama”, kaže Panić i napominje da 1,3 milijarde koje Vučić obećava za zdravstvo ne idu iz njegovog džepa, već građani izdvajaju kroz zdravstveno osiguranje.

Panić poručuje da sve što se dešava u zdravstvu mora biti dostupno javnosti i da će to biti jedan od prvih poteza koje će, kaže, buduće ministarstvo u vladi Studentske liste – studenti pobeđuju uraditi u sklopu borbe protiv korupcije, apsolutne depolitizacije zdravstva i decentralizacije zdravstvenog sistema.

O platama zdravtvenih radnika

Rade Panić kaže da su prisutne stalne manipulacije koje SNS predstavnici iznose u javnost i u vezi zarada zdravstvenih radnika, jer statistiku vezuju za fiksni kurs dinara, a ne za troškove života i inflaciju.

“Plata specijaliste je oko 180.000 dinara, a u istoj je topli obrok i regres. Odnos plata u javnom sektoru treba da bude od 1 do 8, s tim što je 1 minimalna zarada. Higijeničarka u zdravstvu je na rasponu od 1,1 do 1,3 i taj kojeficijent se množi sa minimalnom zaradom. Lekar specijalista je na kojeficijentu od 5,6. To je trebalo da reguliše Zakon o sistemu plata u javnom sektoru ili kako ga narod zove “zakon o platnim grupama i razredima”, koji je donet 2017. a njegova primena odlagana do polovine marta 2025. kada ga je Vlada u tehničkom mandatu potpuno povukla”, navodi on.

Panić objašnjava da se sada zarada obračunava po pravilniku, drugačije su osnovice, ima ih tri u zdravstvu (nezakonito) i drugačiji su koeficijenti.

“Da je kako treba osnovna zarada lekara specijaliste dobijala bi se mnođenjem minimalne zarade sa koeficijentom 5,6, pa njihova plata za ovu godinu ne bi bila 180.000, nego 364.000 dinara. A sledeće godine, kada minimalna zarada koja je sada 65.000 dinara bude 70.500, imali bi 394.800 dinara. Na to sve idu svi dodaci, uključujući topli obrok i regres“, objašnjava Panić i dodaje da Studentska lista, u svom programu za zdravstvo, predviđa da topli obrok bude 10 odsto od zarade, regres jedna prosečna bruto plata, plus dodaci za prekovremeni rad, rad noću i nedeljom.