Tri kandidata, tri vizije: Ko će biti novi reis u BiH? – Svet

Funkcija reis-ul-uleme je jedinstvena: poglavar muslimana u Bosni i Hercegovini predstavlja muslimane u državi, izjašnjava se o političkim, moralnim i društvenim pitanjima i garancija je nezavisnosti Islamske zajednice od pokušaja spoljnog uticaja u toj zemlji Zapadnog Balkana.

Aktuelni reis-ul-ulema, Husein Kavazović, nakon dva sedmogodišnjeg mandata, ne može ponovo da se kandiduje. Trojica kandidata će se u subotu 10. oktobra 2026. godine nadmetati za njegovog naslednika: pored mostarskog muftije Salema ef. Dedovića, kandidati su sarajevski muftija Nedžad Grabus i rukovodilac Uprave za verske poslove Rijaseta Islamske zajednice Mensur Malkić.

Malkić je svoj fokus usmerio na versko i institucionalno jačanje Islamske zajednice u BiH, dok Dedović najavljuje da funkciju reis-ul-uleme shvata više politički i da bi se snažnije uključivao u društvene debate. Nedžad Grabus, kao dugogodišnji predstavnik muslimana i muftija u Sloveniji, ima najviše međunarodnog iskustva. On želi da ojača Islamsku zajednicu u vremenima globalizacije i sekularizacije.

„Nijedna druga islamska ličnost u Evropi nema poziciju kakvu ima reis-ul-ulema u Sarajevu“, kaže imam Benjamin Idriz iz Penzberga u Bavarskoj. „Zbog toga ovi izbori imaju poseban značaj i izvan Bosne i Hercegovine – kako za muslimane, tako i za nemuslimane u Evropi.“

„Ovi izbori su za nas važni jer smo s Islamskom zajednicom u Bosni istorijski, teološki i institucionalno usko povezani“, kaže Zenahir Mraković, predsednik Upravnog odbora Islamske zajednice Bošnjaka u Nemačkoj

(IGBD). „Bošnjaci“ je naziv kojim se bosanski muslimani danas sami nazivaju. Sa oko stotinu džemata širom Nemačke, IGBD tamo spada među manje muslimanske organizacije.

IZ po crkvenom uzoru

Muslimani u Bosni i Hercegovini žive već vekovima. Islam je u jugoistočnu Evropu stigao sa širenjem Osmanskog carstva. Organizacijska struktura Islamske zajednice uspostavljena je nakon što je Bosna na Berlinskom kongresu 1878. godine pripala Austrougarskoj: novi vladari su, po uzoru na hrišćanske crkve, islam zvanično priznali kao versku zajednicu i 1892. godine uveli funkciju reis-ul-uleme.

Ovakav oblik muslimanskog samorganizovanja mogao bi da posluži kao uzor muslimanima širom Evrope: Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini nezavisna je od države i sama se finansira putem donacija, članarina i tzv. zekata, odnosno posebnih davanja od strane vernika. Ima svojevrsni parlament – Sabor, kao i Ustavni sud. On nadzire da li je delovanje Zajednice u skladu s Ustavom zemlje. Upravni aparat, Rijaset, odgovoran je za praktično sprovođenje donesenih odluka.

Reis-ul-ulemu bira izborno telo koje čine predstavnici Sabora i Rijaseta, muftije i glavni imami, rukovodioci islamskih upravnih jedinica, direktori škola i islamskih fakulteta, kao i predstavnici dijaspore i kancelarija Islamske zajednice u inostranstvu. Žene su sa samo 13 od ukupno 398 članova izbornog tela izrazito malo i nedovoljno zastupljene.

Suživot koji se podrazumeva

Islamska zajednica u BiH preživela je tokom proteklih 150 godina brojne političke sisteme i iznova se prilagođavala novim okolnostima. Nakon Osmanskog carstva usledile su Austrougarska monarhija, Kraljevina Jugoslavija, potom Titov sistem s vladavinom Komunističke partije, a zatim raspad Jugoslavije i rat u Bosni i Hercegovini, koji je okončan 1995. godine Dejtonskim mirovnim sporazumom.

Danas je Bosna i Hercegovina sekularna država s demokratskim ustavnim uređenjem. Islamska zajednica uvek se jasno distancirala od radikalnih tendencija. S hrišćanima i Jevrejima postoji suživot koji se podrazumeva. To obeležava i život oko 400.000 muslimana bosanskog porekla koji žive u Nemačkoj.

Autohtoni evropski muslimani

„U procesu institucionalizacije islama u Nemačkoj trebalo bi se više nego do sada oslanjati na iskustva Islamske zajednice Bošnjaka“, kaže Esnaf Bećić, bivši imam i naučni saradnik na Institutu za islamsku teologiju Univerziteta u Osnabriku. „Jer, mi smo autohtoni evropski muslimani i u nekim pitanjima imamo više zajedničkog s Nemcima nego s muslimanima iz Avganistana, Irana ili Saudijske Arabije.“

Bosansko iskustvo organizovanja verskog života u demokratskom i pluralističkom društvu moglo bi da bude korisno i u odnosima s drugim muslimanskim zajednicama, smatra i predsednik Upravnog odbora IGBD Mraković. „Pritom nije reč o tome da drugima propisujemo kako treba živeti svoj islam, nego da ponudimo sopstveno iskustvo: kako možemo da sačuvamo sopstveni verski identitet, a istovremeno da budemo potpuno ravnopravan deo evropskog, demokratskog društva.“

Učiniti evropski oblikovan islam vidljivijim

Važno je, kako naglašava, učiniti vidljivijom tu stvarnost evropski oblikovanog i življenog islama, „ne samo kada se govori o integraciji, migraciji ili sukobima“. IGBD to čini tako što džemate ohrabruje da aktivno zauzmu svoje mesto u društvu, „ne samo kao mesta molitve, nego i kao mesta susreta – sa školama, udruženjima, crkvama i komšilukom“.

Međutim, tu bi se moglo učiniti još više, smatra Bećić. „Bosanski muslimani trebalo bi još više da uspostavljaju kontakte s nemačkom politikom, medijima i javnošću, ali i sa crkvama i jevrejskim zajednicama.“ Da bi to bilo održivije i dugoročnije, imame Islamske zajednice Bošnjaka u Nemačkoj (IGBD), koji su školovani u Bosni, trebalo bi još bolje pripremiti za njihov rad u Nemačkoj, jer je životna stvarnost u toj zemlji drugačija nego u Bosni. Novi reis-ul-ulema trebalo bi tu temu dodatno da pokrene.

Za IGBD je takođe važno pitanje kako će se ubuduće urediti saradnja između džemata u Nemačkoj i Islamske zajednice u Bosni. „Za nas će biti važno koje će organizacione i strateške prioritete postaviti novo rukovodstvo“, kaže Zenahir Mraković. „Naša zajednica u Nemačkoj snažno je porasla tokom proteklih decenija i danas ima sopstvene džemate, imame, obrazovne programe i mladu generaciju koja je ovde odrasla.“

Funkcija u izazovnim vremenima

Novi poglavar bosanskih muslimana preuzeće funkciju u teškim vremenima: državnost Bosne i Hercegovine je krhka, a strani akteri nastoje da povećaju svoj uticaj. „Pokušaji uticaja ne dolaze samo iz Ankare ili Rijada, nego i iz Vašingtona, Berlina ili Brisela. I oni pokušavaju da utiču na reis-ul-ulemu u skladu sa svojim interesima“, kaže teolog Esnaf Bećić.

Istovremeno, antimuslimanski rasizam i islamofobija u Evropi poprimili su razmere koje su sve više zastrašujuće za muslimane. Desničarski populisti jačaju, a ekstremističke stranke dobijaju sve veću podršku. One žele da muslimanima ospore pravo na ravnopravno učešće u društvu. U takvoj situaciji postoji očekivanje da će se novi reis-ul-ulema, s punim demokratskim i istorijskim legitimitetom koji nosi njegova funkcija, snažnije uključiti u debate o islamu u Evropi.

To očekuje i imam Benjamin Idriz iz Pencberga. Reis-ul-ulema bi, smatra on, mogao da ulije poverenje ne samo Bošnjacima, nego i svim muslimanima u Evropi, a ujedno i da većinskim društvima pošalje poruku da je islam sastavni deo Evrope i da islam prihvata i usvaja vrednosti poput vladavine prava, ravnopravnosti polova i slobode izražavanja. „Reis-ul-ulema bi to u budućnosti trebalo još snažnije da naglašava“, poručuje Idriz.