“Vučićeva ličnost počinje da se dezintegriše”: Dokle idu granice propagande bivšeg predsednika? – Izbori26

Ne verujte svojim očima, poručio je bivši predsednik.

Slično kao što je za zvučni top, koji je hiljade građana čulo i neposredno svedočilo 15. marta, prošle godine, u Beogradu, rekao da oni to zapravo nisu čuli i da je to nameštaljka studenata, kako bi se on optužio za takav nesrećni slučaj. Vučić je danima u medijima ponavljao da je priča o zvučnom topu „brutalna laž“ i dezinformacija, tvrdeći da je u pitanju bila samo obična „anti-dron puška“. Kasnije je čak tvrdio da opozicija i „strane službe“ pokušavaju da ubede narod u nešto što se nikada nije desilo.

Ne verujte svojim ušima, poručio je tada još aktuelni predsednik.

To su dva najnovija primera, a ima ih više tokom njegove vladavine. Podsetimo na slučaj koji je svako mogao da vidi svojim očima kako policija prebija mirne demonstrante kod Skupštine, tokom pobune zbog takozvanog „lokdauna“, 2020. godine, a on tvrdio da su demonstranti tukli policiju. Takav niz negiranja i ubeđivanja građanki i građana nastavio se i od samog početka studentskih protesta, nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, 2024. pa sve do danas.

Postoje i brojni primeri iz dalje prošlosti njegove vladavine.

Kada je pao vojni helikopter, 2015. i kada je poginulo sedam osoba, uključujući bebu,, javnost je ubeđivana da nije bilo političkog pritiska da se sleti u Beogradu radi medijske promocije ministara, uz čuvenu rečenicu: „Ne dam Gašića i Lončara“. Za snimak sa naplatne rampe Doljevac, 2019. godine, tvrdio je Vučić da je video snimak nesreće u kojoj je poginula Stanika Gligorijević i da je snimak „užasan“, ali ključna dva minuta snimka nikada nisu dostavljena sudu niti prikazana javnosti. Vučić je javnost ubeđivao da se ništa ne krije.

„Vučić ima teškoće u održavanju psihičke ravnoteže“

– Što se izborna kampanja sve više približava samom finalu, to Vučićeve izjave postaju sve fantastičnije. Od toga da on kada vidi naoružane ljude, “odmah im izbije pištolj iz ruku” što je uradio mnogo puta, do tvrdnje da je prizor požara na Niškoj tvrđavi koji su zapalile njegove pristalice, prozivod veštačke inteligencije, iako su to videle hiljade građana Niša – kaže za Danas Žarko Korać, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, u penziji.

To su i izjave da je zvučni top upotrebljen na demonstracijama “izmišljen” iako su to osetili mnogi demonstranti, a video snimci potvrđuju, do izjava da policija “nije upotrebila silu protiv demonstranata” u Srbiji, iako postoji ogroman broj video zapisa da to nije tačno, dodaje.

Sve to na žalost, ističe dalje, nije zanesenost političkom propagandom, već nešto mnogo ozbiljnije.

Pod pritiskom izborne kampanje i strahom od gubitka vlasti, napominje Korać, „Vučićeva ličnost počinje da se dezintegriše“.

Upotrebio sam blagu formulaciju za ono što vidimo, objašnjava.

– Tolika količina apsolutno vidljivo netačnih tvrdnji izraz je ne samo panike, već i teškoća u održavanju psihičke ravnoteže, koja je ključ funkcionisanja zdrave ličnosti. Jednom ponovljena očita laž može biti deo političke propagande. Ali serija takvih laži pokazuje potrebu da se stvara jedan veštački svet radi očuvanja granica ličnosti. Susret sa realnošću je za takvu osobu sve teži. Zato “razgovor” sa kamenom, strah od političkog protivnika. Nerado sve ovo kažem ali radi se o stvarima koje daleko prevazilaze problem jedne osobe. Srbija kroz ovu izbornu kampanju ulazi u sve dramatičnije pitanje ko je je ustvari politički vodi – zaključuje Žarko Korać.

„Tumačenja i verovanja postaju važnija od objektivne realnosti“

Prema rečima sociologa Ivana Živkova, Vućić lično, a za njim i ogroman broj državnih funkcionera i kvazianalitičara, putem režimske mašinerije kontrolisanih medija i tabloida, koriste propagandnu metodu poznatu pod imenom „vatrena stihija laži“, koja je među stručnjacima za odnose s javnoću prvi put prepoznata u Rusiji pre više od deset godina, a danas se sreće širom sveta.

– To je model propagande koji odlikuje masovno, neprekidno i ponavljajuće širenje velikog broja poruka bez ikakvog obzira prema istini, logici i kontraargumentima. Cilj takve propagande nije da se publika ubedi u izrečeno, već da se javnost zatrpa konfuznim porukama, što za posledicu ima zamagljenost činjenica, i to da tumačenja i verovanja postaju važnija od objektivne realnosti – objašnjava naš sagovornik.

Režim u Srbiji, dodaje, koristeći taj model, namerno širi kontradiktorne teorije kako bi izazvao zbunjenost, razbijao pažnju i delio javnost. Dokazano je da čak i kada publika u početku prepoznaje da je izrečeno nepouzdano i neprovereno, vremenom zaboravlja ko je (dez)informaciju plasirao, a ona joj ostaje urezana u pamćenju.

– Sistematsko poricanje onoga što je snimljeno i potvrđeno, poput požara na niškoj tvrđavi ili policijske brutalnosti, radi se da bi oni koji iznose dokaze o tome šta se dogodilo izgledali kao lažovi, zbunjeni ili zlonamerni ljudi. U praksi to može funkcioniše jer je publika od ranije podeljena – kaže Živkov.

Prema njegovim rečima, pristalice Vučića, koje gledaju uglavnom ili samo Informer, RTS, Pink i slične kanale, često uopšte ne vide činjenice, a ako ipak dođu u kontakt s njima, odbacuju ih kao montažu plasiranu u cilju napada na vlast i državu.

– Ovaj model propagande praktično nema granica u društvima koje nemaju izgrađenu kritičku javnost i profesionalne medije – zaključuje Ivan Živkov.