Sedam dana puta od Petrovaradina do RIK-a – Lični stavovi

Pošto je i četvrtog dana, u subotu 19. septembra, stanje sa mojim prigovorom ostalo nepromenjeno, odlučio sam se da se zvanično obratim RIK-u. Uputio sam im post-ekspressom, uz pismo, predmetni prigovor zajedno sa prijavom koju sam tada podneo protiv A. Vučića Agenciji za sprečavanje korupcije (ASK) zbog sukoba interesa i funkcionerske kampanje, a koju pominjem u prigovoru.

U pismu sam pokušao da predsedniku i članovima RIK-a objasnim da sam prigovor poslao blagovremeno 15. septembra preporučenom pošiljkom, a da ni posle isteka četiri dana roka nema informacije o tome na veb-stranici RIK-a. Zamolio sam članove RIK-a da sve to razmotre. Smatrao sam da je to svojevrsna urgencija i dopuna mog prigovora.

Provera na sajtu Pošte Srbije – Vođenje pošiljki, za pošiljku ??. ??254408867?? je i tog dana, pa sve do 22. septembra, informativno pokazivala da je ona nakon prijema bila otpremljena u toku noćnih časova 18. septembra za Beograd gde se u 03.20 našla u 10200 GPC Beograd. Tu prestaju svake druga smislena informacije o njenom kretanju u naredna četiri dana.

U ponedeljak 21. septembra, RIK je u predvečernjim časovima objavio na veb-prezentaciji da je doneo rešenje Br.013-174/26 kojim je moj prigovor odbačen kao neblagovremen, s obzirom da sam prema njima prigovor podneo 19. septembra, a rok za njegovo podnošenje je „isticao 15. septembra 2026. g. u 17.00 časova.“ Oni u rešenju uopšte nisu pomenuli da sam im uz ponovljeni prigovor poslao i pismo i da tvdim da sam prigovor podneo u roku – 15. septembra u 16.00 časova preporučenom pošiljkom.

A 22. septembra sam iskoristio svoje zakonsko pravo da na ovo rešenje RIK-a podnesem žalbu Upravnom sud. Uz nju sam priložio raspoložive dokaze: Potvrdu o predaji prigovora, Izveštaj Pošte o putu pošiljke itd. Međutim, kada sam te večeri pregledao veb-prezentaciju RIK-a video sam da se u Registru prigovora pojavila informacija da je moj prigovor od 15. septembra stigao u RIK 22. septembra u 16.25 časova, a što je objavljeno istog dana na veb-prezentaciji u 18.28, te da je sa tim spisima oformljen novi predmet. Na osnovu ovih podataka načinio sam dopunu prvobitne žalbe Upravnom sudu, koju je 24. septembra Upravni sud odbio. Odlučili su da je RIK pravilno postupio kada je odbacila kao neblagovremen moj prigovor žalioca, jer u njemu nije naslovljeno da je dopuna prigovora, niti iz sadržine istog proizlazi da je da se radi o dopuni nekog ranije poslatog prigovora (iako je u pismu i u navodima žalbe pisalo da je podnet 15.9. preporukom).

Postavlja se pitanje zbog čega je moja pošiljka iz Petrovaradina putovala sedam dana do RIK-a i zašto nije preuzeta 18. septembra 2026. od kada se nalazila u GPC Beograd?

Moja procesna odiseja sa RIK-om se završava presudom Upravnog suda od 1. oktobra kojim je odbačena i moja druga žalba (podneta 27.9.) kao neblagovremena, jer sam je predao u roku putem RIK-a, ali ne direktno Upravnom sudu, kako se navodi u Zakonu o narodnim poslanicima. Poveo sam se za tim da će žalba svakako sutra biti dostavljena RIK-u i Upravnom sudu, što bi bilo u roku.

Dakle, iako sam žalbu, kao i polovina drugih podnosilaca, pogrešno uputio RIK-a za Upravni sud, opet je žalba Pošti bila blagovremeno predata. Radnica na šalteru Glavne pošte u Beogradu mi je garantovala da se post-express pošiljke predaju primaocu sutradan. Međutim, pošiljka br. PX893159553RS, nije bila predata sutradan, nego tek prekosutra – u utorak 29.9.2026, tako da je saglasno odredbama ZUS-a Upravni sud odbio žalbu kao neblagovremenu, iako je mogao i da je prihvati, u slučaju neadekvatne pravne pouke ili neukosti žalioca.

Mnogi prijatelji su me pitali šta ću učiniti, posle ovakvog skandala sa dostavom mog prigovora i žalbe RIK-u? Prvo moram izvući pouku za sebe da prigovore i žalbe ne dostavljam poslednji dan i da moram uvek iznova proveravati kome se naslovljavaju. Ipak, zahtevaću od direktora Pošte Srbije da se utvrdi ko je i zbog čega zadržavao prvu pošiljku puna četiri dana, a drugu post-express – ceo dan i da se utvrdi odgovornost onih koju su to naredili ili dozvolili!

Nastaviću sa borbom za pravo i pravdu u slučaju protivustavnog i protivzakonitog angažovanja predsednika Republike kao čoveka koji je (ponovo) dao saglasnost da se njegovo ime koristi u nazivu liste na svim izborima na kojima učestvuje stranka SNS, a sada je i prvi kandidat i nosilac te liste, pa i kandidat za premijera. Očigledno namerava da se, suprotno svim domaćim, evropskim i međunarodnim pravilima, jednostavno premesti sa funkcije predsednika na funkciju premijera, pri čemu je za ličnu kampanju mesecima koristio državne resurse.

Posebno je zabrinjavajuće što Upravni sud povodom žalbi sa ovom sadržinom ne sudi na osnovu svih odredbi Ustava, potvrđenih međunarodnih ugovora, zakona itd. i što u presudama ne razmatra sve razloge podnosioca žalbe, nego ih lapidarno zbirno odbija. Uglavnom navodeći da „nespojivost funkcija narodnog poslanika odnosno predsednika Republike, kako to propisuje čl.115 Ustava, ne utiču na pravo svakog građanina da se može kandidovati, s obzirom da se nespojivost ovih funkcija može razmatrati isključivo nakon izbora na jednu od ovih funkcija“. Nedelotvornost pravnih lekova je, uz ostale razloge, od 2023. predmet zahteva za izbornim sporom pred Ustavnim sudom.

Uz navedeno, zahtevaću od direktora ASK da u zakonskom roku od pet dana (koji je istekao, jer je prijavu ASK primila 30. septembra) donese odluku o mojoj, ali i drugim, prijavama protiv Aleksandra Vučića, te da prilikom ovih izbora konačno dozvoli razmatranje ovih prijava u meritumu, a ne da zloupotrebljava svoje direktorsko diskreciono pravo da ovakve prijave odbaci nemuštim obaveštenjem. Dodajem da Aleksandra Vučića ne abolira od kršenja Ustava i zakona, ni to što je 27 dana pred vanredne parlamentarne izbore koje je sam raspisao, podneo ostavku na funkciju predsednika Republike.

Autor je sudija Apelacionog suda u Novom Sadu u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.