CNN analizira: Trampu potrebna Kina za njegov novi ekonomski rat protiv Irana, srećno u pridobijanju Si Đinpinga – Svet

Druga najveća svetska ekonomija već dugo predstavlja ključni ekonomski oslonac Teherana, otkupljujući najveći deo njegovog izvoza nafte čija je vrednost prošle godine procenjena na desetine milijardi američkih dolara uz ostalu trgovinsku razmenu.

Međutim, pridobiti Kinu za najnoviji pokušaj Bele kuće da izvrši pritisak na iransko rukovodstvo, koje i nakon gotovo šest meseci rata tvrdoglavo odbija da popusti, biće izuzetno težak zadatak.

Peking odlučno odbacuje ono što naziva „jednostranim“ američkim sankcijama i već dugo brani svoje pravo na redovnu trgovinu sa partnerima poput Irana i Rusije. Kina takođe procenjuje da bi Vašington oklevao da pokrene širi ekonomski sukob koji bi pogodio obe zemlje, posebno uoči američkih međuizbora.

U utorak je, nakon Besentove konferencije za novinare, kinesko Ministarstvo spoljnih poslova obećalo da će „preduzeti sve neophodne mere“ kako bi zaštitilo „sopstvena legitimna prava i interese“ suočeno sa pretnjama američkim sankcijama.

„Ekonomski rat i politika maksimalnog pritiska neće pomoći u rešavanju problema samo će dodatno pojačati tenzije i sukobe, stvoriti rizik od prelivanja krize i poremetiti globalni ekonomski i finansijski poredak“, rekao je portparol ministarstva Lin Đijan.

Besentova pretnja dolazi i uoči dugo očekivane posete kineskog lidera Si Đinpinga SAD sledećeg meseca, tokom koje bi dve strane mogle da ostvare napredak u produženju ključnog trgovinskog primirja koje bi trebalo da istekne kasnije ove jeseni.

Američki predsednik Donald Tramp ranije je rekao da od Sija tokom njihovog sastanka u maju nije tražio „nikakve usluge“ u vezi sa Iranom što bi, ukoliko je tačno, u Pekingu moglo biti shvaćeno kao znak američkog očaja da se sukob okonča.

Sada je pred obe zemlje složen zadatak da pažljivo procene kako da se postave prema onome što je Besent nazvao periodom „tihe diplomatije“ odnosno privatnim ultimatumima ekonomskim partnerima Irana, koje američki ministar finansija nije konkretno imenovao tokom konferencije za novinare.

Kineski analitičari smatraju da je prostor za prihvatanje američkih zahteva veoma ograničen.

„Malo je verovatno da će Kina prihvatiti situaciju u kojoj Vašington određuje šta kineske kompanije mogu legalno da trguju sa trećim zemljama“, rekao je Džao Long, direktor Instituta za međunarodne strateške i bezbednosne studije pri Šangajskim institutima za međunarodne studije.

„To bi stvorilo presedan prema kojem bi američke sekundarne sankcije praktično mogle da određuju trgovinske odnose Kine sa trećim zemljama“.

Šta bi Vašington mogao da uradi

Kina uvozi iransku naftu koristeći složen, prikriven sistem koji je namerno izolovan od američkog dolarskog sistema – a samim tim i od sankcija.

Privatne rafinerije kupuju i prerađuju iransku sirovu naftu koja je pod američkim sankcijama, oslanjajući se na mrežu luka, finansijskih institucija i tankera koji su često na sličan način izolovani od međunarodnog finansijskog sistema.

Kina godinama zvanično ne evidentira ove kupovine, otkako su SAD ponovo uvele sankcije Iranu nakon što je prva Trampova administracija istupila iz nuklearnog sporazuma sa Iranom iz vremena Baraka Obame.

Ipak, analitičari smatraju da postoje tačke na koje bi Vašington mogao da izvrši pritisak.

„Kada pogledate vlasničku strukturu ovih kompanija, videćete da su mnoge od njih direktno ili indirektno u vlasništvu velikih kineskih državnih kompanija koje su snažno integrisane u američki dolarski sistem“, rekao je Maks Mejzliš, viši analitičar u vašingtonskom tink-tenku Fondacija za odbranu demokratija.

Prema njegovim rečima, SAD bi mogle da uvedu sankcije njihovim podružnicama i tako izvrše pritisak na matične kompanije da ih prodaju, kako ne bi bile optužene za direktnu ili indirektnu podršku sankcionisanim subjektima.

Besent je ranije ove godine rekao da je Vašington upozorio dve neimenovane kineske banke zbog njihove uloge u transakcijama povezanim sa Iranom. Na pitanje koje bi mere SAD preduzele protiv kineskih banaka i brodarskih kompanija koje ne budu poštovale sankcije, u ponedeljak je rekao da „niko nije iznad“ američkih sankcija.

Uprkos oštroj retorici, Peking je već video kako Vašington preti sveobuhvatnim sankcijama, a zatim od njih odustaje. Kina takođe zna da je Vašington veoma svestan značajne ekonomske poluge koju Peking ima prema SAD, posebno kada je reč o njegovoj kontroli nad globalnim snabdevanjem strateški važnim retkim zemnim elementima.

„Ukoliko bi Vašington prešao tu granicu i sankcionisao velike kineske banke, Peking bi gotovo sigurno odgovorio, a politička atmosfera pred samit Trampa i Sija naglo bi se pogoršala“, rekao je Sun Čenghao, viši istraživač Centra za međunarodnu bezbednost i strategiju Univerziteta Cinhua u Pekingu.

Takav potez možda automatski ne bi otkazao njihov sastanak, ali bi „preusmerio samit sa stabilizacije odnosa na saniranje štete“, rekao je on.

Šta znači predstojeći samit

Obe strane će pažljivo procenjivati posledice eventualne eskalacije po samit, za koji se očekuje da bude prva državna poseta Sija SAD za 11 godina.

Iako Peking neće želeti da izgleda kao da sarađuje sa režimom sankcija kojem se protivi, mogao bi da preduzme određene oprezne poteze – poput tihog smanjenja kupovine nafte ili pojačavanja političkih poruka Teheranu i poziva na uzdržanost.

Kineska kupovina iranske nafte već je naglo opala u odnosu na prošlu godinu, pošto je američka blokada ograničila izvoz iranske sirove nafte.

Kineski analitičari su poslednjih nedelja takođe ukazivali na preklapanje interesa Vašingtona i Pekinga, posebno kada je reč o ponovnom uspostavljanju trgovinskih tokova kroz Ormuski moreuz, koji je zbog sukoba praktično blokiran, kao i o obnovi šire regionalne stabilnosti, što bi takođe pogodovalo trgovini.

Peking je poslednjih dana ponovo pojačao pozive na uzdržanost i normalno funkcionisanje plovidbe kroz moreuz.

U zajedničkom saopštenju nakon sastanka sa jordanskim kraljem Abdulahom II u Pekingu u ponedeljak, Si je pozvao na obnovu „normalnog prolaza“ kroz moreuz i „sveobuhvatno rešenje“ sukoba.

Kineski zamenik ministra spoljnih poslova Mjao Deju rekao je prošle nedelje, tokom sastanka sa iranskim zvaničnicima u Pekingu, da je Kina „aktivno posvećena promovisanju mirovnih pregovora“.

Ipak, Peking je pokazao da zazire od preuzimanja direktne posredničke uloge u sukobu, dajući prednost poziciji u kojoj štiti sopstvene ekonomske interese i istovremeno jača sliku Kine kao stabilne sile koja podržava regionalni mir, za razliku od Vašingtona i njegovih promenljivih stavova.

Svaka saradnja sa SAD na obnovi regionalnog mira „ne bi trebalo da se svodi na to da Kina čini Trampu uslugu“, rekao je Džao iz Šangaja.

„Peking je spreman da doprinese okončanju krize, ali nije spreman da postane instrument Vašingtonove strategije maksimalnog pritiska“.