Skandal u BND-u: Saveznici će izgubiti poverenje u Nemačku? – Svet

Hapšenja bivšeg predsednika Savezne obaveštajne službe (BND) Augusta Haminga i njegovog nekadašnjeg šefa kabineta Manfreda D. preti da izazovu ozbiljne posledice po međunarodne obaveštajne veze Nemačke.

Istražioci sumnjaju da je Manfred D. tokom dvanaest godina Hamingu prosledio oko 2.000 strogo poverljivih dokumenata. To se navodno dešavalo i dugo nakon što je Haming 2005. napustio čelo BND-a, dok je Manfred D. nastavio da radi za sve njegove naslednike, pa i za sadašnjeg direktora Martina Jegera.

Prema navodima tužilaštva, Haming je u najmanje jednom slučaju informacije dobijene iz BND-a iskoristio za izradu analize namenjene pripadniku jedne strane obaveštajne službe. Zvanično nije objavljeno o kojoj stranoj državi je reč, ali list Špigel navodi da je reč o Azerbejdžanu.

Posebno osetljiv problem – partnerske službe

Prema saznanjima nemačkih medija, veliki deo spornih dokumenata činili su nedeljni obaveštajni izveštaji koje BND dostavlja saveznoj vladi u Berlinu. Među njima su se nalazile i informacije partnerskih službi iz drugih država.

Novinar ARD-a Florian Flade navodi da se radilo o veoma osetljivim podacima, uključujući i informacije o iranskom nuklearnom programu, ruskoj vojsci i ratu u Ukrajini. Upravo zbog toga najveća zabrinutost trenutno ne vlada samo u Berlinu, već i među međunarodnim partnerima Nemačke.

Poverenje se teško gradi, a lako gubi

Stručnjaci upozoravaju da bi ključna posledica afere mogla da bude gubitak poverenja stranih obaveštajnih službi. Nemačka je godinama dobijala dragocene informacije od partnerskih agencija, uključujući i američku CIA, čiji su podaci u pojedinim slučajevima pomagali sprečavanje terorističkih napada.

Ako se potvrdi da su poverljive informacije izlazile iz BND-a, strani partneri mogli bi da postanu znatno oprezniji u razmeni podataka.

„Ne radi se samo o šteti po ugled BND-a“, upozorava Flade. Prema njegovim rečima, u toku je interna procena štete, a BND već razgovara sa partnerima kako bi utvrdio da li su informacije završile kod neovlašćenih lica.

Problem u trenutku pojačane napetosti sa Rusijom

Afera izbija u posebno osetljivom trenutku. Samo dan pre nego što je slučaj postao javan, direktor BND-a Martin Jeger upozorio je u Bundestagu da Rusija već vodi „rat iz senke“ protiv Zapada. On je ocenio da su dodatno naoružavanje i ulaganja u bezbednost „nažalost neophodni“, iako za sada ne postoje naznake neposrednih ruskih priprema za vojni napad.

U takvim okolnostima saradnja sa američkim i drugim savezničkim službama smatra se od ključnog značaja za nemačku bezbednost. Zbog toga postoji bojazan da bi smanjenje poverenja moglo imati konkretne posledice po sposobnost Nemačke da procenjuje pretnje.

Bes unutar BND-a

Prema navodima nemačkih medija, Martin Jeger je izuzetno ljut zbog afere. On je navodno sazvao sastanak svih zaposlenih u BND-u kako bi naglasio ozbiljnost posledica curenja poverljivih informacija. Istovremeno se uvode i dodatne unutrašnje bezbednosne mere.

Za BND je slučaj posebno neprijatan jer dolazi u trenutku kada savezna vlada priprema zakone kojima bi služba trebalo da dobije veća ovlašćenja. Jedan od ciljeva reforme jeste upravo jačanje poverenja među međunarodnim partnerima.

Drugi veliki skandal za kratko vreme

Ovo nije prvi slučaj koji je poslednjih godina pogodio BND. Pred sudom u Berlinu trenutno traje postupak protiv nekadašnjeg službenika BND-a Karstena L. i biznismena Artura E. Njima se sudi zbog optužbi da su 2022. godine prosleđivali poverljive podatke ruskoj obaveštajnoj službi.

Nova afera zato dodatno pojačava utisak da se BND suočava sa ozbiljnim problemima unutrašnje bezbednosti.

Šta bivši šefovi službi smeju da rade?

Slučaj je otvorio i širu raspravu o tome šta bivši obaveštajci mogu da rade nakon odlaska iz državne službe.

Posle napuštanja BND-a Haming je osnovao konsultantsku firmu za bezbednost i radio kao savetnik. Takva praksa u Nemačkoj nije zabranjena. Međutim, kritičari sada traže stroža ograničenja.

Timo Lange iz organizacije LobbyControl smatra da bivšim visokim obaveštajnim i vojnim funkcionerima ne bi trebalo dozvoliti da rade kao privatni savetnici za bezbednost. Prema njegovom mišljenju, takve aktivnosti predstavljaju potencijalni kanal za strani politički i obaveštajni uticaj.

Uobičajena praksa ili bezbednosni rizik?

S druge strane, pojedini stručnjaci ukazuju da Hamingov karijerni put nije izuzetak. Mnogi bivši visoki državni službenici koriste svoje kontakte, iskustvo i poznavanje bezbednosnih pitanja kako bi pružali konsultantske usluge privatnim kompanijama ili stranim klijentima.

Upravo zbog toga afera Haming otvara pitanje gde se završava legitimno poslovno savetovanje, a gde počinje ugrožavanje nacionalne bezbednosti. Na to će, po svemu sudeći, nemačka politika morati da ponudi odgovor mnogo pre nego što se okonča sudski postupak.