“Veliki potencijal da se ‘zaraza’ proširi na druge zemlje i evrozonu”: Protesti učenika u Francuskoj ukazuju na dužničku krizu – Svet

Finansije zemlje nalaze se u veoma nezavidnom stanju. Javni dug je u junu iznosio više od četiri biliona dolara, premašivši veličinu francuske ekonomije, pokazuju podaci državne statističke agencije. Kako piše CNN, troškovi servisiranja tog duga porasli su za milijarde dolara u odnosu na prošlu godinu dok prinosi na obveznice naglo rastu.

Istovremeno, raste pritisak na državnu kasu – troškovi penzija povećavaju se zbog starenja stanovništva dok vlada planira da izdvoji više novca za odbranu.

U međuvremenu, srednjoškolci traže rešavanje problema nedostatka nastavnog osoblja, prenatrpanih učionica i dotrajale školske infrastrukture.

Pokušaji rešavanja finansijskih problema Francuske i ranije su dovodili do društvenih nemira. Napori da se podigne starosna granica za odlazak u penziju izazvali su masovne proteste 2023. godine.

Prošle nedelje francuska vlada predložila je velika smanjenja javne potrošnje i povećanje poreza sa ciljem smanjenja budžetskog deficita, ali kupci obveznica strahuju da bi zakonodavci mogli ublažiti fiskalne mere uoči predsedničkih izbora sledeće godine, rekao je Endru Keningen, glavni ekonomista za Evropu u konsultantskoj kompaniji Kapital ekonomics.

Na izborima bi Makrona mogao da zameni naslednik sa krajnje desnice ili krajnje levice, što otvara pitanja o posvećenosti zemlje fiskalnoj disciplini. Iako je desničarski Nacionalni front Marin le Pen nedavno predložio značajna smanjenja javne potrošnje sa ciljem stabilizacije javnih finansija, njena stranka i dalje podržava skupa smanjenja poreza, rekao je Keningen.

„Investitori će takođe biti zabrinuti zbog većeg fiskalnog populizma nakon izbora“, napisao je u belešci prošle nedelje. „Postoji veliki rizik da se razlika u prinosima dodatno značajno poveća, bilo pre ili posle izbora sledeće godine.“

Nagli rast prinosa na obveznice

Zabrinutost zbog moguće dužničke krize u Francuskoj kulminirala je prošle nedelje, što je dovelo do rasprodaje francuskih obveznica i naglog rasta prinosa.

Razlika između prinosa na francuske i nemačke obveznice proširila se na najviši nivo od 2012. godine. Ta razlika u prinosima znači da investitori zahtevaju znatno veći povrat kako bi držali francuski dug u odnosu na nemački, koji se smatra sigurnijom alternativom.

Rasprodaja francuskih obveznica izazvala je strah od preliva problema na druga evropska tržišta državnog duga sa visokim prinosima, pri čemu su pojedini analitičari povukli paralelu sa dužničkom krizom u evrozoni s početka 2010-ih.

S obzirom na veličinu Francuske i njen sistemski značaj, „potencijal da se ‘zaraza’ proširi na druge zemlje i evrozonu u celini veoma je veliki i potencijalno bi mogao izazvati ozbiljnu krizu u čitavom regionu“, rekao je Anđel Talavera, glavni ekonomista za Evropu u konsultantskoj kompaniji Oksford ekonomics, za CNN.

Ove zabrinutosti su u velikoj meri doprinele tome da evro u ponedeljak padne na najniži nivo prema dolaru od maja 2025. godine. Valuta koju koristi 21 država članica Evropske unije sada vredi oko 1,12 dolara, nakon što je nakratko pala ispod tog nivoa.

Rizici su veliki i izvan Francuske

Najnovija previranja na tržištima mogla bi da opterete krhki ekonomski oporavak u Evropi, koji podržavaju ulaganja u veštačku inteligenciju, snažnija potražnja za evropskim izvozom i veća izdvajanja za odbranu u Nemačkoj.

Nedavni podaci iz istraživanja pokazali su da su aktivnosti u proizvodnom sektoru i uslugama u evrozoni prošlog meseca porasle najbržim tempom za gotovo tri i po godine.

„(Ekonomski) rast se vraća, a Evropa je pokazala iznenađujuću otpornost“, napisali su ekonomisti Morgan Stanlija u belešci krajem septembra.

Međutim, visoki prinosi na obveznice predstavljaju jasan rizik za taj rast.

Ako vlade ne smanje potrošnju, „kamatne stope će nastaviti da rastu“, rekao je za CNN Karsten Brezki, šef makroekonomije u holandskoj banci ING.

Viši prinosi na obveznice povećavaju troškove zaduživanja u čitavoj ekonomiji, čineći kupovinu stanova i automobila skupljom i smanjujući ulaganja. Oni takođe poskupljuju zaduživanje država i primoravaju ih na određeni stepen štednje kako bi sprečile dalji rast prinosa.

Prinosi na državne obveznice Francuske, Nemačke i Velike Britanije poslednjih nedelja oborili su višegodišnje rekorde dok rastu zabrinutosti zbog održivosti nivoa javnog duga.

Javne finansije Evrope predstavljaju „ozbiljne rizike za finansijska tržišta evrozone i ekonomiju“, rekao je za CNN Džek Alen-Rejnolds, zamenik glavnog ekonomiste za evrozonu u Kapital ekonomiksu.