“Ministri i premijer da nose na leđima ranac prosečnog osnovca”: Đačka torba sve teža, uprkos upozorenjima struke – Društvo

Sa druge strane, u praksi imamo da su knjige prvaka mnogo teže od onoga koliko oni mogu da ponesu na svojim leđima, te im roditelji neretko pomažu ili im kupuju rančeve na točkiće.

Profesor Fakulteta organizacionih nauka (FON) Vladimir Obradović kao narodni poslanik 2023. godine javno je tadašnjoj ministarki zdravlja Danici Grujičić u skupštinskom holu demonstrativno pokazao ranac svoje ćerke prvaka, koji je bio težak 6,3 kilograma i upitao ministarku da li je to zdravo. Tri godine kasnije, u izjavi za Danas, Obradović kaže da nažalost i danas može da se konstatuje da je stanje sa đačkim rancima i dalje loše.

“Pre tri godine ukazao sam da težina đačkog ranca nije samo organizaciono pitanje škole, već ozbiljan zdravstveni problem. Menjaju se premijeri, ministri zdravlja i prosvete, ali deca i dalje svakodnevno nose rančeve koji često premašuju preporučenu težinu, a posledice se vide u sve većem broju deformiteta kičme, lošem držanju i drugim problemima lokomotornog sistema”, kaže naš sagovornik.

On ističe da rešenje ne može biti prebacivanje odgovornosti na roditelje ili decu, već da je potrebna sistemska promena.

“To podrazumeva rasterećenje nastavnih planova, uvođenje ormarića u školama, korišćenje digitalnih udžbenika i svezaka gde god je to moguće, podelu udžbenika na više tanjih delova, kao i bolju koordinaciju nastavnika kako deca istog dana ne bi morala da nose nepotrebno veliki broj knjiga, svezaka i druge opreme. Zamislite dete koje istog dana ima fizičko i likovno pa pored udžbenika i svezaka nosi i patike, sportsku opremu i pribor za likovno. Takav teret nije primeren detetu u razvoju”, naglašava Obradović.

Smatra da i izdavači moraju da preuzmu deo odgovornosti.

“Očekujem da više vode računa o dobrobiti dece, a manje o očuvanju svog oligopolskog, a u pojedinim segmentima i gotovo monopolskog položaja na tržištu udžbenika”, dodaje on.

Govoreći o zdravlju dece, Obradović kaže da je prevencija uvek najbolja i najjeftinija mera.

“Ako znamo da pretežak ranac doprinosi razvoju deformiteta kičme, onda država, škole, izdavači i stručna javnost imaju obavezu da ovaj problem rešavaju sistemski, umesto da ga iz godine u godinu samo konstatuju bez konkretnih rezultata. Kao vrlo efektivnu meru, predlažem da ministri u Vladi, kao i premijer, koji je i zdravstveni radnik, svakodnevno idu na posao i sa posla javnim prevozom noseći na leđima ranac prosečnog osnovca. Verujem da bi već posle nekoliko dana iz prve ruke shvatili koliko je ovaj problem ozbiljan i da bi mnogo brže pristupili njegovom rešavanju”, zaključuje Obradović.

Lekari, pre svega ortopedi i fizijatri, preporučuju da đačka torba sa svim knjigama, priborom, opremom, hranom i vodom treba da bude što lakša, i da pretežak ili nepravilno postavljen ranac može da dovede do zamora mišića, nelagodnosti i bolova u vratu, ramenima i leđima.

“Pokušavajući da održi ravnotežu, dete se može naginjati unapred, unazad ili u stranu, što dodatno opterećuje mišićno-koštani sistem i narušava pravilno držanje tela. Međutim, teška školska torba nije dokazani neposredni uzrok skolioze i drugih trajnih deformiteta kičme. Njihov nastanak je složen i povezan sa brojnim faktorima. Ipak, prevelika težina i nepravilno nošenje ranca mogu izazvati bol, mišićni zamor, promene položaja tela i dodatne tegobe kod dece koja već imaju probleme sa kičmom”, navode iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, napominjući da ne postoji jedna granica težine koja odgovara svakom detetu i da treba uzeti u obzir uzrast, telesnu građu, snagu, zdravstveno stanje, dužinu puta do škole i način kretanja.

“Na primer, dete telesne mase 25 kilograma trebalo bi da nosi torbu tešku oko 2,5 kg, a svakako ne težu od 3,75 kg. Ukoliko se dete muči da podigne ranac, naginje napred dok hoda ili se brzo zamara, teret treba smanjiti bez obzira na izmereni procenat”, navode iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Pedijatar Tomislav Stevanović kaže za Danas da su ove preporuke prihvatili svi zavodi za javno zdravlje u Srbiji, a da i Institut za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” redovno prati razvoj kičme kod dece u tom uzrastu, s obzirom na sugestije lekara koji povezuju deformitet sa opterećenjem đačkim rancima.

“Udruženi faktori su slaba fizička aktivnost i nedovoljna razvijenost leđnih i trbušnih mišića, koji ne mogu da podnesu teret i kod manjih težina rančeva od preporučenih. Dok sam radio u preventivi u dispanzeru, deformitete kičme smo redovno otkrivali na sistematskim pregledima i upućivali na korektivne vežbe. Samo treba razlikovati nepravilnu statiku od deformiteta i tome prilagoditi tretmane”, navodi Stevanović.

Upoređujući stanje sa deformitetima kičme kod školske dece nekad i sad, ipak veruje da je sada situacija bolja.

„Godinama savetujem redovne fizičke aktivnosti i kontrolu telesne mase, koja u gojaznosti dodatno opterećuje kičmu uz ostale nepovoljne zdravstvene ishode. Ne treba zaboraviti veoma bitnu ulogu trenera koji su edukovani u proceni psihofizičkog stanja deteta i fizičkog opterećenja“, dodaje Stevanović.

Prema podacima sistematskih pregleda dece školskog uzrasta, obavljenih tokom školeske 2023/2024. godine, deformiteti stopala utvrđeni su kod 22,4 odsto pregledane dece, dok je loše telesno držanje bilo prisutno kod 10,3 odsto pregledane dece, pri čemu je ono izraženije kod dece srednjoškolskog uzrasta.

Od deformiteta kičme najčešća je kifoza (krivljenje grudnog dela kičme unazad) sa zastupljenošću od sedam odsto, dok je skolioza (bočno krivljenje kičmenog stuba) prisutna kod 5,2 odsto, a lordoza (preterano krivljenje kičme unapred ili gubitak fiziološke zakrivljenosti) kod 0,4 odsto pregledane dece. Deformiteti grudnog koša imalo je oko 1,8 odsto pregledane dece.

Prema podacima Batuta, objavljenim pre pandemije, svako sedmo dete u Srbiji imalo je deformitet stopala, a svako jedanaesto deformitet kičme.

Preporuke školama i nastavnicima

Problem teških školskih torbi ne može se rešavati samo promenom ponašanja deteta. Neophodne su i organizacione mere u školskoj sredini, kažu u Gradskom zavodu za javno zdravlje i navode sledeće preporuke školama i nastavnicima.

• obezbediti ormariće ili drugi bezbedan prostor za ostavljanje dela udžbenika i pribora, kada uslovi to dozvoljavaju;
• precizno i blagovremeno obaveštavati učenike šta treba da ponesu narednog dana;
• izbegavati zahtev da učenici istovremeno nose više nepotrebnih udžbenika i pratećih materijala;
• preporučivati sveske mekih korica i manjeg formata kada je to moguće;
• koordinisati raspored časova i potrebnog materijala kako bi se smanjilo dnevno opterećenje;
• omogućiti da deo nastavnog materijala ostane u učionici;
• promišljeno koristiti elektronske sadržaje, uz vođenje računa o vremenu pred ekranom, pravilnom položaju tela i prekidima dugotrajnog sedenja;
• organizovati edukaciju učenika i roditelja o pravilnom pakovanju, podizanju i nošenju ranca i adekvatnoj fizičkoj aktivnosti;
• posebnu pažnju posvetiti deci koja pešače duže do škole i deci sa već postojećim zdravstvenim tegobama.

Kako da znate da li je ranac detetu pretežak?

Ranac je pretežak ili nepravilno podešen ako dete ne može samostalno i lako da ga podigne i stavi na ramena, ako se pri hodu naginje ka napred, ka nazad ili u stranu, brzo se zamara ili zadiše nakon kratkog hoda, oseća bol ili ukočenost u vratu, ramenima ili leđima, kao i ako oseća trnjenje, slabost ili gubitak osećaja u rukama. Na problem mogu ukazivati i crvenilo ili tragovi na ramenima, promena načina hoda, izbegavanje nošenja torbe, kao i žalbe deteta da je torba teška ili neudobna, ukazuju iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Bol koji traje, ponavlja se, budi dete noću, praćen je slabošću, trnjenjem, promenom hoda ili vidljivom asimetrijom ramena i leđa zahteva pregled izabranog pedijatra, koji će proceniti da li je potrebno dalje ispitivanje.