Džon Sevidž za Danas: Ponosan sam na moje kolege u Srbiji i na odvažne i ozbiljne studente u protestu – Kultura

Glumac koga poznaju filmofili širom sveta i koji je ostao jedna od holivuskih zvezda iz najboljeg perioda američke kinematografije, eksklizivni je gost 39. Filmskog festivala Herceg Novi – Montenegro Film Festivaa. U višedecenijskoj karijeri Sevidž je odigrao više od 200 filmskih i TV uloga, a najveću slavu stekao je likovima u kultnim filmovima 70-ti i 80-tih godina – „Lovac na jelene“ Majkla Ćimina, „Kosa“ Miloša Formana, „Salvador“ Olivera Stouna, kao i u Kopolinom „Kumu 3“, „Vratima tišine“ Lučija Fulčija, „Tankoj crvenoj linijI“ Terensa Malika, „Letu kada je Sem ubijao“ Spajka Lija…

Ovdašnja publika pamti ga i po ulozi Renata Vilijama Džonsa, osnivača Svetske košarkaške federacije, koga je grao u filmu „Bićemo prvaci sveta“ reditelja Darka Bajića

Razgovor sa Sevidžom upriličen je u nedelju u Kući Ive Andrića, nakon promocije knjige „Savage Life and Art: Inside the Cinema Legends—The Deer Hunter, Hair, and Salvador Logline“, njegove autorizovane biografije čiji je autor Nemanja Sarač. U predstavljanju knjige učestvovao je i Mihailo Nestorović, direktor Drame NP Subotica, koji je bio upravnik Pozorišta mladih Novi Sad kada je u toj kući postavljen mjuzikl „Kosa“.

Hercegnovska publika imala je priliku da se sretne sa Sevidžom i juče pre podne, i da čuje detalje o njegovoj šest decenija dugoj karijeri na filmu i u pozorištu, privatnim izazovima, borbi protiv zavisnosti, društvenom aktivizmu i susretima sa vodećim svetskim umetnicima, u programu Razgovor sa zvezdom: John Savage, organizovanom u Gradskoj kafani, koji je moderirao naš filmski kritičar Miroljub Vučković.

Tokom promocije knjige Sevidž je nekoliko puta isticao važnost povezivanja ljudi sa zajednicom, koju on shvata u najširem smislu – kao ljudsku solidarnost, i kako su angažovani filmovi „Lovac na jelene“, „Kosa“ i neka druga kultna ostvarenja uticala i menjala ljude koji su ih gledali širom sveta.

Govorio je i o svojoj veri u mlade generacije, da će one imati hrabosti da iznesu humane promene koje su neophodne čobečanstvu. A on je, kako je izjavio, „glumac koji s ljudima deli sebe“. Tako je i razgovor za naš list započeo i bio vođen ovim temama.

Ispričali ste da su „Lovac na jelene“ i „Kosa“ masovno inspirisale tadašnje generacije mladih u Americi na pobune protiv ratova u Koreji i Vijetnamu, i kako se to zajedništvo proširilo na antiratne proteste u Evropi i mnogim drugim zemljama u svetu. Danas vidimo da zajednišva u širim razmerama i tako snažno kao tih godina, više ne postoji. Šta je dovelo do ove promene, zašto su ljudi postali indivudualci?

– Mi se kao ljudi danas osećamo potpuno bespomoćno, zarobljeni smo i ucenjeni interesima onih koji imaju svu moć – ratovi se više nikome ne objavlju pre nego što se sa tim slože naši građani. A to se radi tako što moćnici prvo naprave takvo javno mnjenje – iz medija kojima upravljaju neprestano se forsiraju vesti kako tamo negde neki teroristi ubijaju naše vojnike i ugrožavaju bezbednost naše zemlje, i da moramo da se branimo od neprijatelja.

A ljudi danas masovno umiru od bolesti izazvanih ekološkim zagađenjima i klimatskim promenama, naša zemlja gubi sposbnost da proizvodi zdravu hranu, zemljišta uništavaju suše i poplave, imamo strašne cunamije, zemljotrese, a takvih kritičkih tačaka je na mnogim mestima u svetu, ali se podaci o tome ne objavljuju, taj problem postoji samo u apelima ekoloških pokreta.

Ljudi masovno umiru od virusa i kancera, takve posledice trpi svaka zemlja, i ne znam šta je za našu budućnost strašnije od svega toga. Ali, ova situacija ne dotiče svetske moćnike. Vremenske nepogode kakve ranije nismo imali odnose stotine i hiljade života, i ništa se ne dešava protiv toga. To se prihvata samo kao još jedna vest u novinama i kao normalnost, i to je ono što je najtragičnije u današnjem svetu.

O tome se na najvišim nivoima na kojima sede oni koji odlučuju o našim subinama ne razgovara javno, ne upozorava se u kakvoj smo opasnosti, važan je samo profit.

Postoje, naravno, naučinici u svetu koji pokušavaju da nađu alternativna rešenja i da zaustave ove probleme. Ali, s druge strane, postoje pokušaji da se zaustavi nauka, imamo centre moći koji sve konrolišu jer žele da društva i države ostanu ovakvi kakvi jesu.

Međutim, najvažnije je da shvatimo da smo mi sami odgovorni za budućnost naših života. Verujem u mlade generacije, mislim da će one, kao i u vreme filmova „Lovac na jelene“ i Kosa“, imati sluha za zajedništvo, i hrabosti da iznesu humane promene koje su neophodne. I najlogičnije je da budućnost najviše zanima mlade ljude, ako misle da normalno prežive i opstanu.

U vreme kada su nastajali kultni filmovi u kojima ste igrali, Džejn Fonda i Piter Fonda odbili su da prime Oskare koji su dobili u znak protesta protiv rata u Vijetnamu, što je ušlo u istoriju. Danas ne vidimo takve gestove i angažman holivudskih umetnika. Naprotiv, oskarovka, glumica Suzan Sarandon je zbog učešća na protestima protiv razaranja Gaze i Palestine izbačena iz Udruženja holivudskih glumaca. Kako komentarišete i ćutanje filmskih stvaralaca o političkim, kao i ekološkim problemima današnjice, a koji u svetskoj javnosti imaju značajnu moć i mogu da utiču na razmišljanja ljudi?

– Mislim da većina umetnika želi da izrazi svoje stavove, ali da im se to pravo uskraćuje i cenzrom i egzistencjalnim ucenama, kao što svedoči i ovaj događaj sa Suzanom Sarandon. Naravno, to je i pitanje lične hrabrosti i odvažnost umetnika, i njihove spremnosti da podnesu ličnu žrtvu zbog svojih moralnih i ljudskih uverenja. A upravo je danas najviše kažnjivo biti moralan čovek koji se solidarno povezuje sa ljudskom zajednicom kojoj svi pripadamo na ovoj planeti.

Naš predsednik upravlja Amerikom u mandatu koji je dobio od građana, ovo je njegovo vreme, ima čitavu administraciju koja svakodnevno radi na tome da prikrije zloupotrebe njegove vlasti u svim sferama, i koja će organizovati represiju nad svakim građaninom koji kritikuje njegovu politiku. Pa i nad umetnicima i ljudima u svim drugim profesijama. Ništa ih ne štiti od toga, bez obzira da li su poznati u javnosti i da li su u svojim profesijama postigli neke važne rezultate.

Suština je da samo predsednikovi stavovi stižu do javnosti i da niko ne kritikuje njegove političke i društvene odluke. On je mnogo puta pokazao tu represiju u konfliktnim situacijama kako u našoj zemlji tako i po pitanju svetskih zbivanja. Ali, opet ponavljam, uvek je najvažnije šta ćemo mi uraditi povodom bilo kog događaja, bilo koje vlasti i situacije.

Često ste posećivali Beograd i Srbiju, poslednji put 2024. na Somborskom festivalu, igrali ste i u filmu „Bićemo prvaci sveta“ reditelja Darka Bajića, a pre nekoliko godina primili ste i našu najvažniju filmsku nagradu, Zlatni pečat Jugosovenske kinoteke. Da li ste upoznati sa našom situacijom koja traje gotovo dve godine – najvećim studentskim protestima koji su se ikada dogodili, i surovom represijom vlasti nad filmskim i svim drugim umetnicima koji ima daju podršku?

– Nekoliko filmova sam snimio u Srbiji, imao sam priliku da upoznam neke sjajne ljude s kojima sam se duhovno povezao, a upoznao sam i vašu kinematografiju koja je izuzeno dobra i snažna. Ne znam, nažalost, detalje šta se sada događa u vašoj zemlji, jer sam čovek u nekim ozbiljnim godinama koji ne uspeva sve da isprati, ali, kao što sam rekao i tokom promocije moje biografije, oduvek sam verovao u hrabrost i snagu mladih ljudi da pokušavaju da menjaju situacije u društvima u kojima žive.

Mladi ljudi imaju entuzijazam, snove, i upravo su oni najspremniji na rizik i posledice zbog svojih političkih stavova.  Oni nisu vođeni interesima moćnih koji danas uništavaju svaku državu, ne zanimaju ih profiti kapitalista, ne mogu se kupiti dolarima, evrima, jer najbolje shvataju šta je budućnost čovečanstva ako ostane pod vlašću velikih korporacija, koruptivnih režima i političara koji vode naše zemlje.

A to znam iz sopstvenog iskustva kad je moja generacija bila mlada, kad smo se i lično i u filmovima koje smo pravili borili za građanske slobode, za mir u svetu, za socijalnu i svaku drugu pravdu svakog čoveka na ovoj planeti. Ako vašim studentima koji protestuju sa istim ciljevima tako snažnu podršku daju moje kolege, filmski umetnici, mogu samo da kažem da sam ponosan na njih koliko i na te odvažne i ozbiljne studente. Mladi ljudi imaju toliko toga da doprinesu ovom našem svetu. Neophodno je da imamo vere u njih.