“Ruska avijacija postaje izolovana”: Zašto je Putinu trebalo 21 godinu da se ukrca u novi ruski putnički avion MC-21? – Svet

Avion koji je Putin u julu pregledao u fabrici aviona „Irkut“ značajno se razlikovao od letelice koja je prvobitno bila zamišljena, piše Moskovski tajms (The Moscow Times).

Zapadne sankcije uvedene nakon ruske invazije na Ukrajinu primorale su proizvođača, kompaniju „Junajted Erkraft korporejšn“, da strane motore, kompozitno krilo i druge komponente zameni ruskim alternativama.

Problemi u razvoju MC-21 odražavaju sve veći pritisak na rusko civilno vazduhoplovstvo nakon što su sankcije primorale proizvođače da redizajniraju avione i koriste teže i skuplje domaće komponente, dok se aviokompanije sve više oslanjaju na stare avione zapadne proizvodnje koje održavaju u upotrebi zahvaljujući improvizovanim lancima snabdevanja.

Ljudi iz industrije kažu da je Rusija za sada izbegla bezbednosnu krizu, ali upozoravaju da će njena flota nastaviti da se smanjuje i da MC-21 verovatno neće moći da se proizvodi dovoljno brzo ni dovoljno jeftino da preokrene taj trend.

„Proizvodnja MC-21 biće ograničena“, rekao je Kiril Žirikin, koji je od 2007. do 2022. radio na testiranju sposobnosti ovog aviona u Centralnom aerohidrodinamičkom institutu Rusije (CAGI).

Ruski zvaničnici su više puta obećavali Putinu da će aviokompanije u narednim godinama dobiti desetine aviona domaće proizvodnje, uključujući MC-21, Tu-214 i „Suhoj Superdžet“.

„U uslovima u kojima se Rusija nalazi zbog rata, to nije izvodljivo. Za ostvarivanje najavljenih ciljeva bili bi potrebni gotovo idealni uslovi“, rekao je Žirikin.

Ruska invazija na Ukrajinu i sankcije koje su usledile dodatno su opteretile ekonomiju, dok su novac, industrijski kapaciteti i kvalifikovana radna snaga preusmereni ka sektoru odbrane. Kada je reč o avio-industriji, nedostatak kvalifikovanih radnika i širi ekonomski pritisci sada su među najakutnijim problemima, rekao je Žirikin.

„Veoma je malo kvalifikovanih ljudi. Ostali su samo lojalisti“, rekao je. „Vazduhoplovstvo je industrija koja mora neprekidno da funkcioniše. Zemlja ne može tri godine da obustavi proizvodnju aviona, a zatim da se vrati i proizvodi 50 ili 100 aviona godišnje. To je fizički nemoguće“.

MC-21 razvila je kompanija „Junajted Erkraft Korporejšn“, a proizvodi se u fabrici aviona „Irkut“, koja takođe proizvodi lovce Suhoj Su-30.

Tokom posete, Putin je prošao pored šest trupova aviona MC-21 na montažnoj liniji.

Direktor fabrike aviona „Irkut“ Andrej Sojnov rekao je predsedniku da će do kraja 2026. godine biti završena četiri aviona i predata kompaniji „Aeroflot“, nakon što MC-21 ispuni sve zahteve za sertifikaciju.

Žirikin je rekao da je „Junajted Erkraft Korporejšn“ ostvario značajan napredak u razvoju aviona, ali je ocenio da MC-21 i dalje zaostaje najmanje 15 godina za stranim konkurentima.

„Možda će završiti MC-21 samo da bi ga pokazali i eventualno isporučili nekoliko aviona kroz transakcije unutar državnog sektora“, rekao je. „Ali on neće postati avion koji se proizvodi masovno“.

Verzija aviona proizvedena nakon početka invazije, koju je Putin video, neće moći da leti bez zaustavljanja od Moskve do Vladivostoka, kako je prvobitno bilo planirano, jer su ruske komponente povećale težinu aviona za oko šest metričkih tona.

U razgovoru koji je zabeležila kamera, Putin je rekao Sergeju Čemezovu, direktoru državnog odbrambenog i tehnološkog konglomerata „Rosteh“, da avion mora da ima veći dolet.

„Radićemo na tome“, odgovorio je Čemezov, dodajući da je verzija sa većim doletom i dalje u razvoju.

Ruska vlada je u junu povećala procenjenu cenu prvih 18 potpuno lokalizovanih aviona MC-21 za gotovo dve trećine. Njihova ukupna cena porasla je sa 58,3 milijarde rubalja (730 miliona dolara) na 96,1 milijardu rubalja (1,2 milijarde dolara).

Procenjena cena po avionu sada iznosi 5,34 milijarde rubalja (67 miliona dolara), u odnosu na 3,14 do 3,29 milijardi rubalja (39–41 milion dolara) 2023. godine.

Kako Rusija održava svoju flotu u vazduhu

U Rusiji je nakon invazije na Ukrajinu ostalo više od 400 aviona u stranom vlasništvu, uglavnom letelica Boing i Erbas, nakon što su zapadne sankcije primorale lizing kompanije da raskinu ugovore.

Budućnost ove flote izaziva dugoročne zabrinutosti, jer je Rusija prinuđena da koristi postojeće avione kao izvor rezervnih delova i da nabavlja komponente preko kanala osmišljenih za zaobilaženje sankcija.

Velike aviokompanije osnovale su sopstvene centre za održavanje, dok je „Aeroflotu“ odobreno da samostalno servisira motore aviona Erbas i Boing.

Oko 20 odsto ruske flote poslednjih godina bilo je prizemljeno, delimično zbog globalnog problema sa motorima kompanije „Pret i Vitni“.

Podaci iz otvorenih izvora pokazuju da je broj prijavljenih kvarova na komercijalnim i vojnim avionima porastao nakon invazije, dostigavši 300 slučajeva tokom 2024. godine.

Rusija je, međutim, izbegla velike avionske nesreće u kojima su učestvovale njene najveće aviokompanije. U jednom ozbiljnom incidentu 2023. godine, Erbas A320 kompanije „Ural erlajns“ prinudno je sleteo na polje u blizini sibirskog grada Novosibirska.

Novinski izveštaji ne mogu da pruže potpunu sliku stanja u industriji, rekao je Andrej Menšenjin, nezavisni ruski novinar koji je ranije izveštavao o vazduhoplovstvu za peterburški portal „Fontanka“.

„Unutar aviokompanija mogu da se dogode desetine incidenata koji nikada ne dospeju u javnost“, rekao je Menšenjin. „Na primer, može doći do kvara sistema ili motora zbog kojeg avion ostane na zemlji“.

Pilot jedne od najvećih ruskih aviokompanija, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, rekao je da je industrija prevazišla početne teškoće, ali da se sada suočava sa finansijskim pritiskom koji osećaju i putnici i zaposleni.

„Vazduhoplovstvo je potpuno bezbedno“, rekao je pilot u razgovoru dodajući da aviokompanije nastavljaju da lete „kao i ranije“.

Posade su očekivale da će se kvarovi nakon početka invazije učestalije događati, „ali se ništa slično nije dogodilo“ u njegovoj avio-kompaniji, rekao je on.

„Kada je počela specijalna vojna operacija, strahovali smo: Kako ćemo leteti? Šta će se dogoditi? Niko nije znao“, rekao je, koristeći zvanični ruski izraz za invaziju. „Vladala je neizvesnost. Šta će se dogoditi sledeće? Šta ako avioni budu prizemljeni? Šta ako ruska avijacija ne bude mogla da se izbori sa situacijom?“

Pilot je odbacio navode da su ruske posade bile primorane da koriste papirne mape i rekao da je Aeroflot, uprkos sankcijama, nastavio da dobija neophodne komponente i ažuriranja softvera.

Menšanin je rekao da su ključni vazduhoplovni podaci, koje avioni treba da dobijaju svakih 28 dana, najverovatnije stizali u Rusiju preko Kazahstana, putem improvizovanih aranžmana.

Istrage su takođe pokazale da Rusija uvozi komponente za avione, uključujući motore, preko zemalja poput Indije i Kine.

Pilot je rekao da posade i dalje postupaju oprezno i da avio-kompanije mogu da koriste avione sa određenim odloženim popravkama u skladu sa listom minimalne opreme (MEL), koja utvrđuje uslove pod kojima avion može da leti sa određenom neispravnom opremom.

„Na primer, jedna avio-kompanija može imati jedan ili dva manja kvara odložena u skladu sa MEL-om, dok druga, poput S7, može imati pet stavki iz MEL-a koje zahtevaju dodatne procedure pre poletanja“, rekao je pilot.

Menšanin je rekao da su bezbednosni standardi uglavnom slični u ruskim avio-kompanijama, ali da će se verovatno pogoršavati kako zemlja bude sve izolovanija, što će neminovno dovesti do većeg broja incidenata.

„Ruska avijacija postaje izolovana i kreće se ka takvim ‘velikanima bezbednosti’ kao što su Severna Koreja i Centralnoafrička Republika“, rekao je Menšanin. „Treba očekivati povećanje broja incidenata. To ne znači nužno da će se avioni rušiti, ali će piloti biti poslednja linija odbrane, sa sve većom odgovornošću na svojim plećima.“

„Počeće bankroti“

Zatvaranje zapadnog vazdušnog prostora nakon invazije na Ukrajinu koštalo je Aeroflot i S7 Airlines veliki deo njihovih međunarodnih destinacija. Obe kompanije su postepeno obnovile deo mreže usmeravajući se na Aziju i susedne zemlje.

Ruske avio-kompanije više ne razmišljaju o „velikoj budućnosti“, već pokušavaju da reše praktične probleme, uključujući pitanje kako da nastave da posluju dok se kapaciteti smanjuju, rekao je izvor blizak ruskom avio-tržištu.

„Opšti osećaj u industriji je: Letećemo, ali pitanje je u kom obimu“, rekao je izvor pod uslovom anonimnosti.

Nedavni izveštaji navode da strane avio-kompanije sada čine gotovo polovinu ruskog avio-tržišta.

Izvor sa avio-tržišta pripisao je taj rast nedostatku aviona u Rusiji i rekao da je udeo međunarodnih letova koje obavljaju ruske avio-kompanije stagnirao.

Izvor, koji je govorio pod uslovom anonimnosti iz jednog velikog međunarodnog vazduhoplovnog čvorišta, rekao je da čak i ako MC-21 uđe u flotu Aeroflota, on neće biti komercijalno isplativ niti će rešiti dugoročne probleme industrije.

„Svi su se pomirili sa situacijom“, rekao je. „Niko ne očekuje ukidanje sankcija. Sada moraju da rade i svi rade i pokušavaju da održe bezbednost, istovremeno koristeći preostale mogućnosti.“

Izvor je rekao da je konsenzus u industriji da ruske avio-kompanije i dalje bezbedno posluju, ali da velike kompanije imaju malo predstave o tome šta ih čeka u budućnosti.

Čak i ako avio-kompanije pređu na MC-21, avioni domaće proizvodnje verovatno neće poboljšati situaciju na način na koji Putin želi, rekao je izvor. Umesto toga, mogli bi da povećaju cene karata jer su manje štedljivi po pitanju potrošnje goriva.

„Ruska avio-industrija razume da će u jednom trenutku početi bankroti“, rekao je. „Iz različitih razloga, neke avio-kompanije možda neće imati avione, dok će druge dobiti avione ruske proizvodnje, ali ekonomika poslovanja neće funkcionisati.“

Izvor je predvideo da će se ruska avio-industrija nastaviti smanjivati i da će se sve više usmeravati na domaće linije.

„Dilema sa kojom se ruska avijacija danas suočava jeste kako održati povezanost unutar zemlje i sa prijateljskim državama koje su Rusiji još preostale“, rekao je.