Raste lista sukoba, pretnji i uvreda Turske i Izraela: Privremene tenzije ili potencijalni rat? – Svet

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu optužio je pre nekoliko dana turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da je „antisemitski diktator“, ponavljajući gotovo doslovno sličnu optužbu koju je izneo u junu nakon što je turski lider opisao Izrael kao „direktnu pretnju“ svojoj zemlji.

„Erdogan je antisemitski diktator koji je masakrirao Kurde, skriva teroriste Hamasa, okupirao je polovinu Kipra i zatvara rekordan broj novinara i političara koji mu se protive. Sada nastoji da proširi svoju agresiju protiv Izraela na Siriju. Izrael to neće tolerisati“, rekao je Netanjahu u saopštenju, prenosi francuski Mond.

Saopštenje je usledilo kao odgovor na saopštenje turskog ministra pravde Akina Gurleka nekoliko sati ranije da je za Netanjahuom izdata poternica u okviru istrage o presretanju „flotile Gaze“ u maju, tokom koje su aktivisti ozbiljno napadnuti. Ova optužba dolazi, još jednom, nakon slične epizode krajem 2025. godine, kada su turski sudovi izdali još jednu poternicu za Netanjahuom, optužujući ga za „genocid“.

Potom se pojavio džinovski bilbord na glavnom autoputu u Tel Avivu na kojem je Turska postavljena u centar predizborne kampanje premijera Netanjahua.

Slika prikazuje turskog predsednika zajedno sa liderima Irana, Hezbolaha i gradonačelnikom Njujorka kao protivnike Izraela pod sloganom: „Žele da Netanjahu izgubi. Ne dozvolite im da pobede”.

Samo nekoliko dana kasnije, Turska je postala i centar najnovijeg vojnog sukoba Izraela.

Naime, izraelski avioni su napali vazduhoplovnu bazu Abu al-Dahar na severu Sirije, ciljajući ono što su zvaničnici rekli da je novo gomilanje turske vojske koje Izrael smatra značajnom pretnjom.

Izbori u Izraelu održaće se za dva meseca, postavlja se pitanje – da li Netanjahu sprečava pravu stratešku pretnju ili je pojačava kako bi povećao svoj ugled na glasačkom listiću?

Netanjahu i Kac su se povukli iz narativa o političkoj motivaciji, upozoravajući umesto toga na predstojeći turski otisak u Siriji.

„Nećemo tolerisati vojno tursko prisustvo koje se ukorenjuje u Siriji i preti Izraelu“, rekao je Netanjahu prošle nedelje.

Tom Barak, izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa u Siriji i ambasador u Turskoj, uputio je retku javnu kritiku Izraelu zbog napada, nazvavši ga „nepotrebnom eskalacijom“.

U intervjuu sa podkasterom Mariom Navfalom, prenosi CNN, Barak je sugerisao politički motiv, iznoseći „teoriju“ da je Izrael „jednostavno pokušao da namami Tursku“. Nazvao je to „veoma agresivnim potezom, ali potezom koji bi mogao dobro da prođe pred izbore“.

Zvanično, Izrael je napad predstavio kao čistu operativnu nužnost: Netanjahu i njegov ministar odbrane Izrael Kac su obojica rekli da izraelske obaveštajne službe ukazuju na to da se Turska sprema da instalira snage i opremu u vazduhoplovnoj bazi.

Netanjahu i Erdogan imaju dugogodišnji javni sukob, koji se dramatično intenzivirao tokom ratova u Gazi, Libanu i Iranu.

Erdogan je nazvao Netanjahua ratnim zločincem i više puta optužio Izrael za zločine u Gazi; Netanjahu je optužio Erdogana da podržava Hamas. Nedavno se Netanjahu usprotivio prodaji američkih borbenih aviona F-35 Ankari, upozoravajući na Erdoganove „agresivne ambicije“ u regionu.

Amos Harel, viši bezbednosni analitičar levičarskog lista Harec, kaže da su i bezbednosna i politička objašnjenja relevantna.

„Zaista postoje indikacije da je Erdoganov pristup Izraelu veoma neprijateljski i da Turska preduzima razne vojne poteze u Siriji, od kojih se neki tiču IDF-a – uključujući i taj konkretni aerodrom“, rekao je, pozivajući se na obaveštajne podatke o turskim planovima za raspoređivanje savetnika, dronova i sistema protivvazdušne odbrane.

Istovremeno, Harel je za CNN rekao da je takođe potpuno jasno da Netanjahu sledi novu i agresivnu liniju“, koju on formuliše kao lekciju iz napada na Izrael 7. oktobra 2023. godine: udariti prvo, na svakom frontu, dok se uspostavljaju bezbednosne tampon zone duž izraelskih granica u Gazi, Libanu i Siriji.

Izraelska vojska je zauzela tampon zonu od 400 kvadratnih kilometara unutar Sirije nakon pada Asadovog režima 2024. godine i od tada je okupira.

Jair Golan, lider levičarske Demokratske stranke, nazvao je operaciju „provokativnom i opasnom“.

Bivši premijer Ehud Barak otišao je dalje, napisavši na društvenim mrežama da eskalacija „snažno podseća na političku nameru da se uđe u izbore usred niza bezbednosnih tenzija osmišljenih da uznemire javnost“.

Kako je Turska produbljivala svoje učešće u regionalnim poslovima, njeni interesi su se sve više sudarali sa interesima Izraela, podseća Al Džazira.

Turska je počela da definiše svoju nacionalnu bezbednost u širim terminima koji obuhvataju ne samo teritorijalnu odbranu već i regionalne trgovinske rute, energetsku bezbednost, transportne mreže, kretanje izbeglica i stabilnost susednih arapskih i muslimanskih država.

Iz perspektive Ankare, izraelske vojne akcije u Palestini, Siriji, Iraku i Iranu, kao i njena partnerstva u istočnom Mediteranu, imaju direktne posledice po tursku bezbednost i ekonomske interese.

Izrael, u međuvremenu, doživljava rastući regionalni uticaj i vojna partnerstva Turske kao novu stratešku pretnju. Uprkos rastućem rivalstvu, direktan vojni sukob ostaje malo verovatan.

Turska priznaje da ni regionalni ni međunarodni uslovi trenutno ne pogoduju ratu, dok Izrael razume da bi suočavanje sa moćnom članicom NATO-a podrazumevalo značajne vojne i političke rizike.

Umesto toga, očekuje se da će se konkurencija nastaviti kroz diplomatski pritisak, ekonomske mere, strateške saveze, vojna partnerstva i napore da se oblikuje regionalna ravnoteža snaga.